Pitanjia životne sredine u Bukureštu

Bukurešt nije najzagađenija evropska prestonica, ali ima mnogo viši nivo zagađenja od normalnog, čime ugrožava zdravlje svojih stanovnika. Pored toga, poslednjih godina primećuje se i sledeći fenomen: kvalitet vazduha u Bukureštu je promenljiv, posebno u zavisnosti od godišnjeg doba. Tako se zimi, a u novije vreme i u jesen, beleže veće vrednosti zagađenja na indikatoru kvaliteta vazduha, koje nastaje usred intenziviranja izvora sagorevanja. U Izveštaju o istraživanju kvaliteta životne sredine u Bukureštu, koji je nedavno pokrenut na zahtev Fondacije Bukureštanske zajednice, mogu se pronaći svi zaključci ovog istraživanja. Izveštaj o istraživanju kvaliteta životne sredine u Bukureštu ,je takođe, i osnova Ekološke platforme koju je kreirala ova nevladina organizacija, koja je ustvari platforma na kojoj se pozivaju na saradnju građanski aktivisti i predstavnici lokalnih samouprava.

Christine Leșcu, 04.05.2022, 18:30

Bukurešt nije najzagađenija evropska prestonica, ali ima mnogo viši nivo zagađenja od normalnog, čime ugrožava zdravlje svojih stanovnika. Pored toga, poslednjih godina primećuje se i sledeći fenomen: kvalitet vazduha u Bukureštu je promenljiv, posebno u zavisnosti od godišnjeg doba. Tako se zimi, a u novije vreme i u jesen, beleže veće vrednosti zagađenja na indikatoru kvaliteta vazduha, koje nastaje usred intenziviranja izvora sagorevanja. U Izveštaju o istraživanju kvaliteta životne sredine u Bukureštu, koji je nedavno pokrenut na zahtev Fondacije Bukureštanske zajednice, mogu se pronaći svi zaključci ovog istraživanja. Izveštaj o istraživanju kvaliteta životne sredine u Bukureštu ,je takođe, i osnova Ekološke platforme koju je kreirala ova nevladina organizacija, koja je ustvari platforma na kojoj se pozivaju na saradnju građanski aktivisti i predstavnici lokalnih samouprava.

Pitanja životne sredine u Bukureštu, koji su mnogobrojni a koji su godinama ignorisani, sada zahtevaju kombinaciju napora za pronalaženje rešenja. I ovo je upravo razlog za lansiranje ove platforme. Svaki pristup u istraživanju mora poći od detaljne analize situacije koju je u ovom slučaju sproveo univerzitetski profesor Kristijan Joža, autor ovog istraživačkog izveštaja, analizirajući izvore zagađenja u Bukureštu. Evo šta je otkrio, ukratko:

Bukurešt ima problema sa suspendovanim česticama, ima problema sa azotnim oksidima, ima problema sa benzenom, ima problema sa mnogo više kategorija zagađivača. Sve je u načinu na koji biramo da se krećemo po gradu jer je glavni izvor zagađenja vazduha prekomeran saobraćaj. Većina građana Bukurešta bira automobil kao prevozno sredstvo unutar grada. Bukurešt takođe ima, prilično nizak procenat građana koji koriste javni prevoz. Ali šta sledeće znači ova vrsta mobilnosti? Ova mobilnost znači zauzimanje javnog prostora. Iznenađeni smo porastom broja vozila registrovanih u Bukureštu poslednjih godina. Ali moramo preći na zauzimanje javnih prostora jer vidimo da većinu trotoara zauzimaju automobili. A to stvara probleme u sanitaciji grada, jer ako institucije žele da očiste grad, potreban je neverovatno veliki napor, da bi se pomerili svi automobili zbog pranja ulica.Štaviše, što se tiče zelenih površina, nadležni nam pokazuju neke brojke i rečeno nam je da smo veoma blizu željenog cilja zelenih površina shodno zakonodavstvu. Ali ako pogledamo realno šta zaista postoji od upotrebljivih zelenih površina, vidimo da su naše glavne zelene površine skoro sve prepune, automobilima.

Kako smo dospli u ovu situaciju? Kombinujući određene ekonomske interese i nemar Bukureštana, smatra profesor Kristijan Joža: ‘ Mislim da u ovom trenutku na nivou grada treba shvatiti da od zagađene životne sredine, od zagađenog vazduha, od lošeg kvaliteta vode, od nedostatka zelenih površina, od lošeg upravljanja otpadom i od naše prekomerne potrošnje, neki ljudi zarađuju. Dakle, u suštini, u ovom trenutku govorimo o ekonomiji koja je orijentisana na model potrošnje Bukurešta, gde čovek nije svestan ili ne uzima u obzir tako nastale ekološke probleme. Postoji izuzetno niska vezanost za grad i reći ćemo veoma niska osetljivost o tome šta se dalje dešava kao rezultat naših pojedinačnih gestova. Ako svaki dan koristimo auto za bilo koje kretanje gradom, moramo biti svesni da ne postoji način da imamo čist vazduh. Ako imamo i prekomernu potrošnju proizvoda, ne možemo imati kružnu ekonomiju. Dakle, u osnovi, ovi pojedinačni gestovi umnoženi na skali grada čine da imamo mnoštvo problema sa kojima se trenutno suočavamo.

Upravljanje otpadom je zaista postalo ozbiljan problem poslednjih godina, pošto se smeće umnožilo, a vlasti nisu išle u korak sa selektivnim prikupljanjem, reciklažom i skladištenjem. Zbog toga su se na periferiji prestonice pojavile improvizovane deponije smeća, a u obližnjim selima praktikuje se spaljivanje otpada koji u vazduh ispušta supstance izuzetno štetne po zdravlje ljudi. Čini se da uprava za sada ne može da se izbori sa velikim brojem spaljivanja otpada, a intervencije čuvara životne sredine su nesigurne u odnosu na razmere ovih pojava. Uopšteno govoreći, način postupanja vlasti je neadekvatan i opterećen birokratijom, što je i sam gradonačelnik Sektora 2 primetio prilikom preuzimanja funkcije. Radu Mihaju:

Lokalna policija je došla da nam kaže da trebamo novčano kazniti one iz Nacionalne uprave rumunskih voda jer nisu očistili gradsku vodu. Imamo lanac jezera na severoistoku Bukurešta i razgovarali smo sa upravom Nacionalnih rumunskih voda koji su rekli da i oni mogu da nam daju kazne jer građani Sektora 2 bacaju smeće u gradske vode. Mislim da je to bilo odlučujuće za način na koji su se vlasti u to vreme bavile upravljanjem otpadom: kako ćemo jedni druge novčano kaznti. Seli smo za sto sa direktorom Nacionalne uprave rumunskih voda i predložili smo da uradimo nešto zajedničko. Potpisali smo protokol za koji je trebalo oko tri meseca da se sastavi, jer, iako postoji politička volja, postoji i rumunska birokratija. Trebalo nam je tri meseca da potpišemo protokol kojim Nacionalna uprava rumunskih voda doprinosi opremom, a Gradska kuća Sektora 2 uklanja otpad iz gradskih voda i odvozi ga na deponiju.

Uklonili smo preko 10.000 tona otpada iz lanca jezera u Bukureštu koje nam ukazuje na postojeće stanje zagađenosti u poslednjih 30 godina. Smeće ne odlazi. Ako ga neka kompanija preuzme, to ne znači da ga više nema.Vrlo često stiže do polja, stiže u gradske vode i vrlo, vrlo često stiže u pećima građana. To je realnost. U Bukureštu otpad često gori u pećima građana. Trebalo bi da upravljamo ovim gestom. Rad sa civilnim društvom nam mnogo pomaže.

Čak je i saradnja između civilnog društva i vlasti meta Platforme za životnu sredinu koju je nedavno pokrenula Fondacija Bukureštanske zajednice, koja je, međutim, potpuno svesna da ova saradnja mora da traje veoma dug vremenski period da bi imala vidljive rezultate i smanjila zagađenje.