Pesnik Klaudiu Komartin

Rođen 1983, pesnik Klaudiu Komartin, debitovao je 2003.godine — pre nego što je napunio 20. godina — zbirkom pesama ,,Lutkar i druge nesanice’’ za koju je dobio nacionalnu nagradu ,,Mihaj Eminesku’’ za debitovanje. Dve godine kasnije objavio je zbirku ,,Domaći cirkus’’ za koju je dobio Nagradu Rumunske Akademije za poeziju. Sledeće zbirke, ,,Godišnje doba u Berčenju’’ (2009) i ,,Kobalt’’ (2013), potvrdile su ne samo njegov talenat Klaudija Komartina, već su mu obezbedile i status lidera generacije 2000, slavu koju je dobio ne samo zahvaljujući poeziji, već i zbog svoje aktivnosti izdavača i prevodioca. Izdavačka kuća ,,Max Bleher’’, čiji je osnivač Klaudiu Komartin, nastala je 2010 kao produžetak radionice savremene književnosti ,,Institut Bleker’’ i ima za cilj da se koncentriše na savremenu rumunsku književnost, tačnije na dela savremenih rumunskih pisaca koji u ovom trenutku ne spadaju među miljenicima sadačnjeg izdavačkog ili publicističkog sistema’’. Šta to znači rečiće nam u nastavku Klaudiu Komartin: ,,Ono što sam imao na umu na početku bilo je da osnivamo jednu zajednicu. Ovu zajednicu čine pisci, prevashodno pesnici koji u ovom trenutku nisu veoma poznati i čitaoci. Hteo sam da postoji osečaj pripadnosti u zajedničkoj priči. Bila je to integrativna priča. Počeo sam tada, 2009. sa ovim čitalačkim klubom koji se razvijao munjevitom brzinom, jer tada, u 26. godini nisam razmišljao da ću se time baviti. Ali pokrenuo sam i izdavačku kuču. Želeo sam da privućem vrednosne ljude za koje sam želeo da se osećaju dobro, da se ne osečaju samo kao autori kao što obično biva. Izdavači im ostavljaju utisak da treba da budu zadovoljni i da se osečaju privilegovani zato što objavljuju u poznatoj izdavačkoj kući. Za mene to nije dovoljno, tim pre što vidim, kod pojedinih kuća, pojedini autori objavljuju neke knjige koje nisu vidljive, nisu promovisane. Te velike izdavačke kuće i pored toga što imaju marketinške mogućnosti, ne bave se promovisanjem knjiga dovoljno zato št njihovi autori nisu poznate ličnosti . Istina je da, danas u Rumuniji ne postoje ili, i ako postoje, ima ih veoma malo. Na primer Mirča Kartaresku ili Ana Blandiana. Ali sigurno ima 15-20 dobrih pisaca ili veoma dobrih koje poznajem samo ja i nekoliko stotina osoba. Autore kao što su Octavian Soviany, Radu Aldulescu, Mariana Codruţ sau Nichita Danilov poznaju samo oni koji čitaju rumunsku književnost’’.

Christine Leșcu, 06.05.2017, 18:53

Rođen 1983, pesnik Klaudiu Komartin, debitovao je 2003.godine — pre nego što je napunio 20. godina — zbirkom pesama ,,Lutkar i druge nesanice’’ za koju je dobio nacionalnu nagradu ,,Mihaj Eminesku’’ za debitovanje. Dve godine kasnije objavio je zbirku ,,Domaći cirkus’’ za koju je dobio Nagradu Rumunske Akademije za poeziju. Sledeće zbirke, ,,Godišnje doba u Berčenju’’ (2009) i ,,Kobalt’’ (2013), potvrdile su ne samo njegov talenat Klaudija Komartina, već su mu obezbedile i status lidera generacije 2000, slavu koju je dobio ne samo zahvaljujući poeziji, već i zbog svoje aktivnosti izdavača i prevodioca. Izdavačka kuća ,,Max Bleher’’, čiji je osnivač Klaudiu Komartin, nastala je 2010 kao produžetak radionice savremene književnosti ,,Institut Bleker’’ i ima za cilj da se koncentriše na savremenu rumunsku književnost, tačnije na dela savremenih rumunskih pisaca koji u ovom trenutku ne spadaju među miljenicima sadačnjeg izdavačkog ili publicističkog sistema’’. Šta to znači rečiće nam u nastavku Klaudiu Komartin: ,,Ono što sam imao na umu na početku bilo je da osnivamo jednu zajednicu. Ovu zajednicu čine pisci, prevashodno pesnici koji u ovom trenutku nisu veoma poznati i čitaoci. Hteo sam da postoji osečaj pripadnosti u zajedničkoj priči. Bila je to integrativna priča. Počeo sam tada, 2009. sa ovim čitalačkim klubom koji se razvijao munjevitom brzinom, jer tada, u 26. godini nisam razmišljao da ću se time baviti. Ali pokrenuo sam i izdavačku kuču. Želeo sam da privućem vrednosne ljude za koje sam želeo da se osećaju dobro, da se ne osečaju samo kao autori kao što obično biva. Izdavači im ostavljaju utisak da treba da budu zadovoljni i da se osečaju privilegovani zato što objavljuju u poznatoj izdavačkoj kući. Za mene to nije dovoljno, tim pre što vidim, kod pojedinih kuća, pojedini autori objavljuju neke knjige koje nisu vidljive, nisu promovisane. Te velike izdavačke kuće i pored toga što imaju marketinške mogućnosti, ne bave se promovisanjem knjiga dovoljno zato št njihovi autori nisu poznate ličnosti . Istina je da, danas u Rumuniji ne postoje ili, i ako postoje, ima ih veoma malo. Na primer Mirča Kartaresku ili Ana Blandiana. Ali sigurno ima 15-20 dobrih pisaca ili veoma dobrih koje poznajem samo ja i nekoliko stotina osoba. Autore kao što su Octavian Soviany, Radu Aldulescu, Mariana Codruţ sau Nichita Danilov poznaju samo oni koji čitaju rumunsku književnost’’.

Drugim rečima, kao svaki talentovani pisac Klaudiu Komartin ima i buntovnu stranu, jer on želi da one iz undergrounda u zoni mainstreama rumunske savremene pesnike. Kako to uspeva reči će nam u nastavku Klaudiu Komartin: ,,Ono što možemo mi da garantujemo jeste da knjige koje objavljujemo biće predstavljene na svim festivalima poezije u zemlji, na svim sajmovima knjiga, da će biti dostavljene književnim kritičarima koji pišu o savremenoj književnosti. Pored toga idemo po celoj zemlji. Ulazimo u knjižarama i bibliotekama, ali i u kafanama i u drugim nekonvencionalnim prostorima. Mi smo pokušali da se približavamo i publici koju ne čine samo književnici ili poznavaoci književnosti. Hteli smo i uspelo nam je da dođemo i do ljudi koji su se slučajno nasšli na mestima u kojima smo bili i mi a koji nisu ni sanjali da savremena rumunska književnost može da zvuči tako kako je pišemo i objavljujemo mi’’.

U nastavku saznaćemo od našeg sagovornika kako je nastao časopis Poseis International: ,, Projekat je nastao u proleće 2010, u satuMare. Tamo je pesnik iz Satu Mare, Dumitru Pakuraru okupio nas nekoliko pesnika, pisaca I prevodilaca koji nam je predložio ovaj projekat. Tri godine je o ovom projektu brinuo gospodin Pakuraru, zatim sam ga ja preuzeo. Bila je to jedna druga moja ludorija jer nisam znao da li će projekat ići dalje ili ne, jer nisam imao nijednu finansijsku osnovu. Ali su se stvari postavile na njihova mesta I sada ide sve dobro posle druge tri godine. Cilj časopisa je bio da objavi mnogo prevoda na rumunskom iz međunarodne savremene književnosti, ali ne samo sadašnje. Več i književnost iz 50-60-tih godina. Radilo se prevashodno o poeziji, ali i o prozi i eseju. Ideja je bila da predstavimo isksutva koja su nastala u različitim lingvističkim zonama da bismo videli gde se nalazimo. Stvari su uzele maha a sada objavljujemo poeziju iz 20 država od SAD do država centralne i Istočne Evrope.

Institut Bleher, književni kružok koji je bio impuls osnjivanja izdavačke kuće kojom upravlja Klaudiu Komartin, nastavlja, takođe, svoju aktivnost, veliki broj savremenih pesnika — ne samo oni koji pripadaju generaciji 2000- čitaju svoje kracije u kružoku.