Međunarodni salon knjige Bookfest (10.06.2017)
Corina Sabău, 09.06.2017, 14:37
,,Peizaž posle histerije’’ Mirče Kartareskua, i ,,Zašto je Rumunija drugačija?Avatari rumunske izuzetnosti’’, tom čiji je koordinator Vintila Mihailesku ubrajaju se među najuspešnijim knjigama čija je promocija održana na Međunarodnom salonu knjige Bookfest.
Mirča Kartaresku, jedan od najčuvenijih rumunskih pisaca, među favoritima za Nobelovu nagradu za književnost u poslednim godinama, dve godine posle objavljivanja romana Solenoid, objavio je u Izdavačkoj kući Humanitas knjigu publicistike i prepiske pod naslovom ,,Peizaž posle histerije’’. Knjiga sakuplja novinarske tekstove objavljene u poslednih deset godina. Mirča Kartaresku: ,,Meni je uvek bilo žao što sam kročio u društveno-političku publicistiku. Počeo sam da pišem kako bih nešto zarađivao, bio sam mlad i oženjen i hteo sam da nešto zaradim. Počeo sam da se bavim publicistikom i, iz neke vrste kompleksa jer krajem 90’tih sve moje kolege su se bavile publicistikom, hrabro su izneli njihova mišljenja, bili su u opoziciji sa sistemom i vladom, a ja sam stajao po strani. Prigovarano mi je to, rečeno mi je direktno, rečeno mi je u lice da sam autor koji je neosetljiv na stvari na koje smo svi osetljivi, ili bi trebalo da budemo osetljivi. I to je bio razlog zbog kojeg sam počeo da se bavim političkom publicistikom. Malo-pomalo, težina koju sam osećao u početku pretvorila se u neku vrstu radoznalosti. Ja sam po prirodi jedna radoznala osoba, interesuju me različite stvari. U svakom slučaju radoznao sam kao neko dete. Na primer izgubio sam godinu dana na slučaj aviona Malaysia Airlines koji je nestao i koji nije pronađen ni danas. Odjednom osećam da me hvata velika želja da saznam šta se desilo. Tako je bilo i sa mojom političkom publicistikom, u jednom momentu, osetio sam potrebu koju nisam osećao nikada ranije. Jer, i pre pada komunističkog režima, i posle pada komunističkog režima, ja sam bio apolitična osoba. Odjednom sam osetio potrebu da znam šta se dešava u ovoj oblasti’’.
,,Jedan pravi pisac preuzima na sebi svaku vrstu ljudske patnje i pokušava da je pretvori u lepotu. Ne u prolaznu i beskorisnu lepotu, već u onu lepotu koja će, kao što reće Dostojevski, ,,spasiti svet’’.
Pisac, u svojstvu intelektualca, može se politički angažovati, može se angažovati u društveni i moralni život svoje zajednice, može (i treba da bude) portparol dobrog I istinitog, borac protiv demona koji su proganjali i koji će večito proganjati ljudsko biće. Ako će pisac promašiti pri pisanju svojih knjiga njegova građanska hrabrost neće biti tako bliska duši njegovih čitalaca’’ kaže Mirča Kartaresku.
Zašto je Rumunija drugačija?, pitao se 2013 istoričar Lučan Boja u veoma dobro poznatom eseju koji je izazvao raspravu intelektualaca. Tako je nastala ideja knjige čiji je koordinator bio Vintila Mihalesku, a koju je objavila izdavačka kuća Polirom. U prvoj fazi bila je smišljena kao replika na knjigu Lučijana Boje, zatim je prešla granice jedne polemike. Sociolozi, antropolozi, politolozi, istoričari, univerzitetski profesori i naučni istraživači odgovaraju na pitanje: ,,Zašto je Rumunija drugačija?’’. Koordinator toma, Vintila Mmihailesku: ,,Što se uloga ove knjige tiče, mogu da vam kažem da je ona nastala iz jednog nezadovoljstva. I mogu da kažem da neću pogrešiti ako mislim na autore koji su učestvovali u njegovoj realizaciji. Radi se u prvom redu o intelektualnom nezadovoljstvu, ali i o građanskom nezadovoljstvu. To je neka vrsta odgovornosti koju treba da ima intelektualac prema određenom diskursu u nihilističkoj varijanti. Varijanta ,,ne možemo uraditi ili promeniti ništa, bez obzira šta radimo razlikujemo se od drugih’’. Ako ćemo razgovarati sa vozaćem taksija njegov odgovor će biti ,,takav je Rumun’’. Ova osuda koja se pretvorila u stalni duhovni klimat i koja istovremeno čini osnovu naših kulturnih i političkih aktivnosti deluje mi smrtonosno. Mogu reči da je ova vrsta diskursa domninantna u javnom diskursu. Ja smatram da nije u redu da univerzitetski profesori podržavaju ovaj urbani mit’’.
