Spisateljica Nora Juga (24.06.2017)

Ove godine, spisateljica i prevodilac Nora Juga, dobila je Nacionalni orden ,,Za posebne zasluge’’, u rangu komandora za ,,posvećenost i talenat’’ sa kojim se uključila u promovisanju ugleda Rumunije. Ovo nije prvi put kad je osamdesetšestogodišnjoj Nori Juga dodeljena takva nagrada. 2005. godine spisateljici je dodeljen Orden Krsta za zasluge u rangu vitezova Federalne Republike Nemačke. Takođe od strane Nemačke spisateljici je dodeljena nagrada Friedrich-Gundolf, koja je dodeljena od strane Deutsche Akademie fur Sprache und Dichtung, nagrada koja je dodeljena osobama koje promovišu nemačku kulturu u svetu. Pesnikinja, spisateljica, prevodilac, članica Udruženja književnika Rumunije i PEN kluba, Nora Juga je objavila skoro 20 knjiga poezije među kojima: Krivica nije moja (1968); Zarobljeni krug (1970 zbirka koja je povlačena iz knjižara i biblioteka, zbog zabrane da objavi sedam godina), Misli o smrti (1980), Srce kao bokserska pesnica (1982, 2000); Trg neba (1986), Noćna daktilografkinja (1996, 2010), Bolnica manekina (1998, 2010), Autobus sa grbavcima (2001, 2010), Slušaj plać zagrada (2016). Sećanje na prve stihove koje je napisala je voma precizno za spisateljicu. Desilo se kada je živela u Sibiu i išla je u drugi razred: ,, Sećam se da se to desilo odjednom dok sam radila domaći zadatak, u prilično siromašnoj kuhinji u kojoj sam živela sa mojim roditeljima. Na stolu na kome sam pisala domaći imala sam knjigu iz istorije i jedan notes a moj otac je vežbao na violini. Tada sam napisala prvu pesmu. Rekla sam ovo već više puta ali se to zaista tako desilo. I tako se rodila i pesnikinja i žena, i istraživački duh koji se nije smirio do dana današnjeg. Duh koji me tera da na sopstveni račun razjasnim čuda prirode, astralne elemente, auroru borealis. Pokušavam da objasnim sebi što više stvari od onih sa kojima se sretnem, često imam utisak da sam na počecima filozofije jer postavljam sebi ista pitanja koja su tada postavljena. Jer ja ne volim da upoznam svet onako kako mi ga predstavljaju drugi. Znam da je smešno da priznaš ovo ti kao intelektualac. Ali, veliko je zadovoljstvo da pronađeš sebi objašnjenja za misterije’’.

Corina Sabău, 23.06.2017, 11:27

Ove godine, spisateljica i prevodilac Nora Juga, dobila je Nacionalni orden ,,Za posebne zasluge’’, u rangu komandora za ,,posvećenost i talenat’’ sa kojim se uključila u promovisanju ugleda Rumunije. Ovo nije prvi put kad je osamdesetšestogodišnjoj Nori Juga dodeljena takva nagrada. 2005. godine spisateljici je dodeljen Orden Krsta za zasluge u rangu vitezova Federalne Republike Nemačke. Takođe od strane Nemačke spisateljici je dodeljena nagrada Friedrich-Gundolf, koja je dodeljena od strane Deutsche Akademie fur Sprache und Dichtung, nagrada koja je dodeljena osobama koje promovišu nemačku kulturu u svetu. Pesnikinja, spisateljica, prevodilac, članica Udruženja književnika Rumunije i PEN kluba, Nora Juga je objavila skoro 20 knjiga poezije među kojima: Krivica nije moja (1968); Zarobljeni krug (1970 zbirka koja je povlačena iz knjižara i biblioteka, zbog zabrane da objavi sedam godina), Misli o smrti (1980), Srce kao bokserska pesnica (1982, 2000); Trg neba (1986), Noćna daktilografkinja (1996, 2010), Bolnica manekina (1998, 2010), Autobus sa grbavcima (2001, 2010), Slušaj plać zagrada (2016). Sećanje na prve stihove koje je napisala je voma precizno za spisateljicu. Desilo se kada je živela u Sibiu i išla je u drugi razred: ,, Sećam se da se to desilo odjednom dok sam radila domaći zadatak, u prilično siromašnoj kuhinji u kojoj sam živela sa mojim roditeljima. Na stolu na kome sam pisala domaći imala sam knjigu iz istorije i jedan notes a moj otac je vežbao na violini. Tada sam napisala prvu pesmu. Rekla sam ovo već više puta ali se to zaista tako desilo. I tako se rodila i pesnikinja i žena, i istraživački duh koji se nije smirio do dana današnjeg. Duh koji me tera da na sopstveni račun razjasnim čuda prirode, astralne elemente, auroru borealis. Pokušavam da objasnim sebi što više stvari od onih sa kojima se sretnem, često imam utisak da sam na počecima filozofije jer postavljam sebi ista pitanja koja su tada postavljena. Jer ja ne volim da upoznam svet onako kako mi ga predstavljaju drugi. Znam da je smešno da priznaš ovo ti kao intelektualac. Ali, veliko je zadovoljstvo da pronađeš sebi objašnjenja za misterije’’.

U svojoj 86. godini Nora Iuga nas svake godine iznenađuje novom zbirkom pesama ili romanom koji kritika ne može da zaobiđe. Tako se desilo i sa zbirkom ,,slušaj plać zagrada’’, zbirka pesama koju je prošle godine objavila izdavačka kuća Cartea Romaneasca koju žiri Gale mladih pisaca smatra knjigom godine za poeziju. I pored toga, Nora Juga kaže:,,Nikad nisam predložila sebi da igram ulogu primerne učenice. Sve što sam radila radila sam iz velike ljubavi. A Bog ili genijalni Inženjer, tako volim da mu kažem – vodio je brigu o meni i dao mi je snagu. Istina je da u poslednjih pet — šest godina objavila sam svake godine po jednu knjigu, proze ili poezije, i verujem da imam ovaj ritam zbog samoće. Osoba koja ima mojuvitalnost ne može da podnese potpunu samoću ako je ne nadopunjuje nečim što će mu ostaviti utisak da živi, da se oseća korisnim. Nikad nisam volela da dobijem nešto bez rada. Održalo me samo uverenje da još uvek mogu da darujem nešto ovom svetu. Osećam se obaveznom da nešto dam i to me čini srećnom. Ali, ne pomaže mi samoća. Mogu da kažem da me i pamćenje služi i zahvaljujem još jednom genijalnom Inženjeru’’.

Nora Juga koja podržava avangardu, smatra da je eksperiment najznačajniji proizvođač inovacije u književnosti:,,Volim ovu fazu kroz koju prolazimo u poeziji, jer osećam da smo na granici, približavamo se drugoj etapi. Posle minimalizma koji je trajao veoma mnogo pesnici se vraćaju ka avangardi, esksperimentu. Postoji nekoliko veoma dobrih mladih pesnika i želela bih da posebno ističem Roberta G. Elekesa. Radujem se veoma mnogo jer smatram da je i moje otkriće, prvi put sam ga videla na Danima književnosti na nemačkom jeziku koji su održani u Rešici. U međuvremenu je debitovao zbirkom koja je imala izuzetan uspeh, dobio je najznačajnije književne nagrade. Objavila ga je izdavačka kuća Trakus Arte pod naslovom ,,Ovde ću uzeti moje zube na leđa i adio’’, a ja sam mu napisala pogovor’’.

Ove godine, zajedno sa Anđelom Baću, Nora Iuga nam predlaže novu zbirku poezije: ,,lepši od dostojevskog’’. To je dijalog u ubrzanom, kolokvijalnom ritmu, koji obiluje u igri reči, političku satiru, primedbi svakodnevice, mišljenima o pročitanim knjigama, umetničkom svetu. Knjiga ima 25 kratkih priča u kojima se veoma suptilno prati nit jedne sentimentalne naracije: dve žene čekaju voljenog muškarca, mistera T., koji treba da im se vrati kao pobednik iz lova na lavove. Svaka priča se završava intervencijom Antičkog hora. Knjiga podseća na dadaizam i može se smatrati hrabrim poduhvatom za oživljavanje avangarde.