Klub kulture – Bibijeve uspomene (22.06.2019)

Eseista, istoričar umetnosti, klasicista, publicista i filozof, Andrej Kornea objavio je u izdavačkoj kući Humanitas roman pod naslovom Bibijeve uspomene . Ime u naslovu odnosi se na 1984., jedan od referentnih radova engleskog pisca Džordža Orvela, u kojem je svet pod znakom totalitarizma predvodio simbolički lik zvani Veliki brat.

Monica Chiorpec, 22.06.2019, 15:51

Eseista, istoričar umetnosti, klasicista, publicista i filozof, Andrej Kornea objavio je u izdavačkoj kući Humanitas roman pod naslovom Bibijeve uspomene . Ime u naslovu odnosi se na 1984., jedan od referentnih radova engleskog pisca Džordža Orvela, u kojem je svet pod znakom totalitarizma predvodio simbolički lik zvani Veliki brat.

O Bibijevim uspomenama, istoričar Ioan Stanomir, koji je bio domaćin promocije knjige u izdavačkoj kući Humanitas Čišmigiu u Bukureštu kaže: Počeo bih s tim da kažem da je to jedna od najambicioznijih knjiga koje su se nedavno pojavile, jer Andrei Kornea pokušava da uđe u dijalog sa čuvenom tradicijom, distopijom, i zamišlja dijalog sa jednom od najznačajnijih knjiga dvadesetog veka, 1984 Džordža Orvela iz perspektive jednog nesređenog senzibiliteta 21. veka. To je nemirna knjiga i zabrinjavajuća knjiga jer je to meditacija o sposobnosti ljudi da se prilagode i o nemogućnosti ljudi da održe kult pamćenja i dužnost istine.

Ioan Stanomir kaže da je pri prvom čitanju teksta Andreja Korne je svetliji od sadržaja romana ‘1984’ poznatom delu sa kojim autor romana Bibijeve uspomene ulazi u dijalog i dokumentuje moralnu degradaciju i perverziju memorije koja ne čini ništa sem što produbljuje ontološki smisao pesimizma. Nedavno predstavljeni roman Andreja Korne je korisno sredstvo za današnje čitaoce. Ioan Stanomir: Verujem da u ovom trenutku, takva knjiga može govoriti pred publikom koja se sastoji od nekoliko slojeva. Takva knjiga se može obračati onima koje interesuje ljudska priroda i mogu otkriti razmišljanje umerenog pesimiste o tome kako diktatura beznadežno korumpira ljudsku prirodu. Zatim, mogu saznati razmišljanja o ponovnom stvaranju diktature kao kontrolisanoj demokratiji. I na kraju, ona se može obratiti onima koji književnost smatraju kao zbir odjeka pisanih tekstova pre nje.

Na promociji knjige Andreja Korne bio je i književni kritičar Kosmin Ćiotloš, koji je skrenuo pažnju na neviđeni književni pristup, na dijalog sa jednim od najvrednijih distopija prošlog veka: Doslovno rečeno, radi se o jednoj od najsmelijih, najhrabrijih knjiga koje ne samo da napadaju težak žanr, već napada jednu od osnivačkih knjiga dvadesetog stoljeća. Naime, rekonstituisanjem celokupnog konteksta, osmisleći konteksta, stvarajući jednu vrstu najbolje dokumentovanog žanra, čak i sa romanom Džordža Orvela 1984.

U Bibijevim uspomenama, Andrej Kornea preuzima lik Džordža Orvela i zamišlja ga da živi nakon pada totalitarnog režima koji je oličio Veliki brat. Ponašanje ostalih likova oko ovog Vinstona Smitha je, za Kosmina Ćotloša, tačku od maksimalnog interesa za roman Andreja Korne: Veliko iznenađenje u ovoj knjizi potiče od nekih pitanja koja je svako od nas prisiljen postaviti sebi kada vidi šta se ovde dešava. Jedan od njih je: Koliko loše funkcioniše naša emocionalno-ideološka memorija? Kako ceo svet, upoznati tog Vinstona Smitha, i smartati memoare romanom? Kako svi oni, sa nejasnim i sumnjivim izuzecima, mogu reći da rukopis kojim dostavlja izdavačkoj kući dokazuje neverovatnu maštu, uznemirenu maštu, kako mu kaže urednik, i da će se takvi nalazi prodavati sigurno? To nije pronalaženje, to je stvarnost koju je taj čovek doživeo. I pored toga što sam književni kritičar, šokiralo me je što gomila ovih amnezičnih likova dobro funkcioniše. Čitaju kao književni kritičari rukopis, vole ga, špekulišu o njemu slatko i izuzetno pametno, ali ne i ispravno. Inteligencija spekulacija ne znači istina.

O pozivu na memoriju, ali i o slobodi koju je dao likovima iz Bibijevih sećanja, Andrej Kornea: Pitanje memorije, koje je tema u mom romanu, mora se gledati određenim relativizmom. Istina je da postoji amnezija mnogih koji pamte samo sitnice i prilično smešne stvari i male nevolje u eri diktature, kao što danas čine mnogi koji kažu da nije bilo baš tako loše u vreme Čaušeskua. Ne želim da osudim, barem u romanu, puštam ih da žive. Osobe koje imaju amneziju ili relativnu amneziju imaju osećaj da Vinston Smith, moj glavni lika koga sam pozajmio od Orvela, preuveličava da je radikalan. Možda su malo i oni u pravu. Ne želim da budem siguran, ovo je privilegija romana u odnosu na esej. Ne morate da odlučujete, već da dozvolite da vaši likovi predstavljaju različite tačke gledišta. Ne morate stalno biti u skladu sa samim sobom.

Na kraju, to je sudbina reči: da pređe u delo. Koliko je velika odgovornost autora za činjenice budućnosti? Ne znam tačno. I, zato što ne znam, praktično ova mali kukavičluk – fikcija, puštanje da se stvari razvijaju same od sebe. Dalje, nemam nikakvo rešenje. , kaže Andrej Kornea.