Nacionalni muzej rumunskog seljaka i doba karantina
Nacionalni muzej rumunskog seljaka pokrenuo je niz digitalnih projekata koji se sprovode isključivo putem interneta, u okviru opširnijeg programa, čiji su glavni ciljevi raznolikost kulturne ponude i njeno prilagođavanje novoj situaciji, s obzirom na pandemiju sa kojom se suočava cela planeta.
Monica Chiorpec, 25.04.2020, 18:59
Nacionalni muzej rumunskog seljaka pokrenuo je niz digitalnih projekata koji se sprovode isključivo putem interneta, u okviru opširnijeg programa, čiji su glavni ciljevi raznolikost kulturne ponude i njeno prilagođavanje novoj situaciji, s obzirom na pandemiju sa kojom se suočava cela planeta.
Razigrani rečnik seoskog života“, Večernje priče …“, Nacionalni muzej rumunskog seljaka me inspiriše“, Kuća od kuće: Priče od mesta do mesta, zajedno“ i #Lično“ samo su neki od naslova projekata koji predlažu novi pristup i istovremeno most između domaće publike i Nacionalnog muzeja rumunskog seljaka. Iris Šerban, koordinatorka Arhiva slika Nacionalnog muzeja rumunskog seljaka, objašnjava: Jednostavno, pitali smo se – i prepuštali smo se tom izazovu – šta činimo u ovom kontekstu? Naši glavni resursi su usput, vrlo jednostavni, ali vrlo snažni, shvatili smo: kreativnost, knov-hau i tražili odgovor na pitanje šta imamo pri ruci i šta sve možemo da izgradimo?“. Tako smo okupili nekoliko kolega iz različitih odeljenja, bilo da su to kolege koji rade na istraživanju i dokumentaciji, ili kolege koji rade u arhivu ili kolege koji rade u odeljenju koje se bavi muzejskim aktivnostima obrazovanja dece, adolescenata i odraslih. Zajedno smo smislili program koji se sastoji od niza specifičnih aktivnosti, koje će se odvijati tokom određenog perioda isključivo u onlajn varijanti, ali i aktivnosti koje se mogu nastaviti na srednjoročni i dugoročni period. Dakle, kada se vratimo normalnom životu, mada još ne znamo šta to znači i kada će se to dogoditi, možemo nastaviti sa tim projektima i uživo. „
Ideje istraživača, arhivista i muzejskih edukatora koji su razmišljali o ovom kulturnom programu tokom izolacije, mogle bi se nastaviti nakon povratka normalnom radu Nacionalnog muzeja rumunskog seljaka, kroz izložbe i publikacije koje ističu svu tu onlajn interaktivnost sa javnošću. Do tada, prijatelji Muzeja koji su kod kuće pozvani su da doprinesu onome što im Arhiv slika muzeja predlaže kroz projekat pod nazivom #Lično“. Iris Šerban: Projekt #Lično polazi od veoma jednostavne ideje, od antropološkog posmatranja sadašnjeg konteksta. Sviđalo nam se to ili ne, moramo se povući u kućnom prostoru, unutar i u privatnost naše kuće. Praktično idemo svaki dana istim rutama, što može prerastati u ponavljane, naporne, ponekad čak i neugodne trenutke. Dakle, izazov — kako za nas, jer smo pokrenuli projekat, jer smo pozvali i kolege iz naše institucije ali i iz drugih kulturnih institucija, a posebno širu javnost – bio je poziv da drugačije sagledamo predmete oko nas u kući, jer svačiji dom je svet sam po sebi koji skriva sve vrste priča, sve vrste sećanja i koji je, u stvari, deo života koji se iz dana u dan konzumira na različit način u ovom periodu. „
Zašto se muzej proširio u virtuelnom svetu, sa predmetima toliko poznatim svakom od nas? Zato što ovi predmeti predstavljaju nasleđe samo po sebi, baštinu doma: „Pitanje koje stoji iza ovog izazova je:“Koji su predmeti o kojima vredi pričati“? Bilo da su mali predmeti, bilo da su veliki predmeti, primljeni kao pokloni, sakupljeni, kupljeni, koji nas šalju na egzotična mesta ili koji su sakupljeni sa što je moguće banalnijih mesta, sav ovaj amalgam predmeta pored kojih danas prolazimo kroz kuću mnogo češće nego do sada, to je ustvari mala baština, kako smo je nazvali, ali je to baština koju vredi preneti i sačuvati. To je, u stvari, „igra“ u kojoj svako od nas doprinosi fotografijama ovih predmeta i priči o njima. „
U ovom periodu izolacije kod kuće važna je ne samo interakcija sa konkretnim predmetima, nego i jačanje međuljudskih odnosa u porodici. Kroz „Večernje priče …“ mališani, ali i njihovi roditelji, pozvani su da svakog ponedeljka, srede i petka uveče razgovaraju. O njima je Valentina Baču, specijalista u odeljku Muzejsko obrazovanje rekla: To je deo sa audio pričama, sa naglaskom na slušanje. To su večernji sati, trenutci koji se obraćaju i deci, i roditeljima, ovde kolege iz nekoliko odeljenja muzeja, predstavljaju kratke priče, legende i narodne priče. Odabrali smo ove priče jer većina roditelja već zna ove priče i tako predstavljaju polazište u dijalogu sa decom. „
A iz pristupa za podsticanje kreativnosti, svojstven Nacionalnom muzeju rumunskog seljaka, rodio se projekat „Nacionalni muzej rumunskog seljaka me inspiriše“. Pozorišna, vizuelna i zvučna improvizacija, pa čak i vođenje dnevnika o pandemiji, izazov je za decu i odrasle, ali i za njihove roditelje: Predlažemo javnosti da sa nama komunicira šaljući nam sopstvene kreativne aktivnosti, u nekoliko sekcija. Imamo odsek za kućni bioskop, sa kolumnama koje se obično emituju vikendom, nedeljom uveče. Reč je o realizaciji pozorišne predstave koju realizujemo uz pomoć roditelja, u kojoj se oni ohrabruju da naprave predstavu počevši od predmeta u kući ili počevši od predstave sa senkama na zidu. Deca su pozvana da pevaju, dodaju i izmišljaju zvukove i igraju uloge u pričama sa svojim roditeljima. „
Što se tiče nastavka postojećih projekata u onlajnu, Muzej u kutiji“ je jedan od takavih primera. Valentina Baču sa detaljima: Još jedan odeljak je Muzej u kutiji, jer je ovo period kada muzeje možemo virtuelno posetiti, ali imamo puno ideja i predlažemo deci da kod kuće naprave sopstvene izložbe, svoje muzeje. To mogu učiniti ili pomoću zidova kuće ili čak uz pomoć trivijalnih kutija. Ako žele doneti digitalnu komponentu, možemo im pružiti kratke vodiče o izradi animacija. U osnovi, to je digitalna adaptacija animacijske radionice koja se održava u Muzeju rumunskog seljaka. „
Svi projekti, predloženi isključivo za onlajn, sprovode se u ovom periodu na veb stranici Nacionalnog muzeja rumunskog seljaka i na Facebook i Instagram stranicama različitih odeljenja muzeja.
