Kultura posle COVID 19 (23.05.2020)
Na kulturu utiče i kriza koju je izazvala pandemija novog korona virusa. Ako su dodeljena finansijska sredstva za kulturu i dosada bila niska, nedavna kriza je pogoršala probleme sa kojima se suočavaju i javne i privatne kulturne institucije ili nezavisni umetnici. Ništa manje važan je i što manji broj prisutnih na bilo kojoj vrsti kulturnog događaja. Tokom vanrednog stanja kulturne institucije pokušale su da ostanu u kontaktu sa javnošću isključivo putem interneta, ali ovaj do sada neviđeni izazov dovodi u pitanje ne samo kulturnu strategiju u kritičnim situacijama, već i interesovanje javnosti za kulturne događaje. Čini se da se takmičenje za prikupljanje sredstava odvija uglavnom između javnog i nezavisnog okruženja. Povodom rasprave koju je organizovao Nacionalni institut za kulturna istraživanja i obuku, Anda Bekuc Marinesku, direktor istraživanja u Nacionalnom institutu za kulturna istraživanja i obuku, objasnila je: Želim da podsećam da bi trebalo da se ova konkurencija pokaže i na nivou privlačenja publike, jer su obični ljudi prilično pogođeni u praksi. Ono što će uslediti u mnogome će zavisiti od nivoa poverenja koji će ljudi imati u institucije i poruke i ponude koje prenose i javne kulturne institucije i privatne organizacije.“
Monica Chiorpec, 23.05.2020, 17:56
Na kulturu utiče i kriza koju je izazvala pandemija novog korona virusa. Ako su dodeljena finansijska sredstva za kulturu i dosada bila niska, nedavna kriza je pogoršala probleme sa kojima se suočavaju i javne i privatne kulturne institucije ili nezavisni umetnici. Ništa manje važan je i što manji broj prisutnih na bilo kojoj vrsti kulturnog događaja. Tokom vanrednog stanja kulturne institucije pokušale su da ostanu u kontaktu sa javnošću isključivo putem interneta, ali ovaj do sada neviđeni izazov dovodi u pitanje ne samo kulturnu strategiju u kritičnim situacijama, već i interesovanje javnosti za kulturne događaje. Čini se da se takmičenje za prikupljanje sredstava odvija uglavnom između javnog i nezavisnog okruženja. Povodom rasprave koju je organizovao Nacionalni institut za kulturna istraživanja i obuku, Anda Bekuc Marinesku, direktor istraživanja u Nacionalnom institutu za kulturna istraživanja i obuku, objasnila je: Želim da podsećam da bi trebalo da se ova konkurencija pokaže i na nivou privlačenja publike, jer su obični ljudi prilično pogođeni u praksi. Ono što će uslediti u mnogome će zavisiti od nivoa poverenja koji će ljudi imati u institucije i poruke i ponude koje prenose i javne kulturne institucije i privatne organizacije.“
Takođe, upravljanje rizikom ne bi trebalo da izostane iz strategije bilo koje kulturne institucije ili organizacije, smatra Anda Bekuc Marinesku. To je pokazala poslednjih meseci stvarnost koju je premalo ljudi očekivalo: Jedno od značajnih pitanja je i način na koji ljudi shvataju rizik. Treba da budemo svesni da rizik postoji i možda je potreban menadžment rizika, uključujući na nivou kulturnih organizacija. Ne isključuje se samo publika, već i profesionalci koji rade u kulturi. Očigledno je da se kvalitet umetničkog čina preispituje iz perspektive ovog rizika sa kojim se svi suočavamo. „
Verovatno da je kvalitet kulturnog čina taj koji će mobilisati javnost i vratiti ovu neophodnu oblast za svako moderno društvo u pažnju javnosti. Kulturni sadržaji, iako se prenose virtuelnim putem, moraju se prilagoditi potražnji različitih kulturnih zajednica i istovremeno održavati visoke standarde. Anda Bekuc Marinesku: U narednom periodu pažnja bi trebalo da se fokusira na kvalitet umetničkog čina, na kvalitet sadržaja. U poslednje vreme svedoci smo prekomerne produkcije kulturnih sadržaja u onlajnu, neki od njih nisu baš najboljeg kvaliteta. To je globalno takmičenje. Takođe, mislim da je jednako važno kako prihvatamo zajednicu, koja podrazumeva i fizičku blizinu, ali i zajednicu ukusa i sklonosti koje nastaju u onlajnu’’.
Irina Čos, direktorka Uprave Nacionalnog fonda za kulturu, krizu COVID-19 vidi kao priliku za kulturnu sferu. Nekako su događaji iz poslednjih meseci ponovo skrenuli pažnju na sve važne probleme sa kojima se kultura u Rumuniji suočava: „Ovaj virus je za sve nas zapravo sjajna prilika. Mislim da je to prvi put u istoriji Rumunije, kada govorimo o kulturi na javnom i centralnom nivou. Ovo je prvi put da su preduzeti stvarni koraci za podršku ovom sektoru i za pokretanje sistematskih razmišljanja. Možda bi trebalo da iskoristimo ovu priliku ozbiljno i da se sastanemo i vidimo šta se može učiniti za čuvenu kulturnu strategiju, ali i koje korake treba preduzeti za promovsanje koncepta kulture na nivou opšteg mentaliteta’’.
Ako je period nametnute izolacije smanjio kulturnu potrošnju, statistika pokazuje zabrinjavajuće brojke čak i u periodima normalnih aktivnosti, kada je pristup kulturnim događajima bio neograničen širom Evrope. Rumunija je na dnu rang liste na kontinentu u pogledu učešća u kulturnom događaju. Sa detaljima, Tudorel Andrei, direktor Nacionalnog instituta za statistiku u Rumuniji: Koliko je pokretno stanovništvo Rumunije sa kulturnog stanovišta, polazeći od vrlo suvoparnih podataka, u poređenju sa podacima koje nalazimo u drugim evropskim zemljama. Veoma važna brojka u stvaranju slike šta znači društvena mobilnost rumunskog stanovništva meri učešće u kulturnim aktivnostima. Samo 30% Rumuna učestvuje u najmanje jednoj kulturnoj aktivnosti tokom godine. U Francuskoj, preko 75% stanovništva učestvuje u najmanje jednom kulturnom događaju tokom godine. Evropski prosek je preko 60%. „
Irina Čos smatra da postoji objašnjenje za ovakve statističke podatke: To je zato što je stanovništvo Francuske od ranog doba obrazovano da je za duhovno i ljudsko ispunjenje potrebna kulturna komponenta, nimalo optimistična situacija koju statistika pokazuje takođe ima svoje objašnjenje. Deca se vode u muzeje, održavaju kreativne časove i radionice. To ulazi u njihov gen i održava se bez obzira na mogućnosti karijere koju imaju. „
Veće i trajno finansiranje i privlačenje javnosti za kulturu u buduće moglo bi da spasi slične kulturne institucije, umetnike. Po mišljenju stručnjaka, Rumunija bi trebalo da sledi evropske trendove, kako bi reformisala oblast koja zaostaje tako mnogo.
