Klub kulture: Palata Brankoveanu iz mesta Potlođi (24.10.2020)
Konstantin Brankoveanu bio je vladar Vlaške između 1688. i 1714. godine, imajući jednu od najdužih vladavina u istoriji rumunskih kneževina. Tokom njegove vladavine Vlaška je doživela period mira, kulturnog procvata i razvoja duhovnog života, ostavljajući za sobom mnoga verska mesta i palate sa eklektičnim arhitektonskim stilom koji nosi njegovo ime. Brankoveanu je bio svrgnut sa vlasti 1714. godine i odveden sa čitavom porodicom u Carigrad, gde je bio zatvoren. Konstantin Brankoveanu je pogubljen 15. avgusta 1714. godine, zajedno sa svoja četiri sina i savetnikom Enakeom Vakareskuom.
Ion Puican, 24.10.2020, 11:50
Konstantin Brankoveanu bio je vladar Vlaške između 1688. i 1714. godine, imajući jednu od najdužih vladavina u istoriji rumunskih kneževina. Tokom njegove vladavine Vlaška je doživela period mira, kulturnog procvata i razvoja duhovnog života, ostavljajući za sobom mnoga verska mesta i palate sa eklektičnim arhitektonskim stilom koji nosi njegovo ime. Brankoveanu je bio svrgnut sa vlasti 1714. godine i odveden sa čitavom porodicom u Carigrad, gde je bio zatvoren. Konstantin Brankoveanu je pogubljen 15. avgusta 1714. godine, zajedno sa svoja četiri sina i savetnikom Enakeom Vakareskuom.
Razgovarali smo sa Ovidijem Krstinom, direktorom Nacionalnog muzejskog kompleksa Kurtea Domneaska u Trgovištu, o tome kako se vratio u turistički krug i šta je sada u palati, pod čijim okriljem je ovaj ansambl: Zaista, finansiranjem Evropske unije, kroz projekat Saveta okruga Dambovica, palata Brankoveneaska iz mesta Potlođi otvorena za publiku. Palata je živo, senzacionalno mesto, puno istorije i posebnog iskustva, s obzirom na onoga koji je osnovao palatu Brankoveanu iz Potlođi, prvu od četiri palate koje će Brankoveanu sagraditi za svoja četiri sina. Konstantin Brankoveanu je izabrao mesto Potlođi jer je tamo već kupio imanje, a Potlođi je, ako dobro pogledamo stari put koji je povezivao Targovište sa Bukureštom, tačno u sredini – tačno 40 kilometara, koliko šetao je jednog dana carskom povorkom. Odabrao je Potlođi, imajući ovde imanje, imajući jednaku udaljenost između Bukurešta i Targovišta, jer je vladar bio izuzetno vezan za Targovište gde je odrastao i za šta je pronašao resurse da obnovi Kraljevski dvor, da obnovi palatu i sve što je ovde , očigledno u to vreme uz pristanak sultana i uvek je koristio činjenicu da je imao posede na tom području i uz saglasnost Porte, naročito krajem leta i početkom jeseni, ovde je došao u Trgovište, na Kraljevski dvor, pod izgovorom da je došao u berbu vinograda. Palata Potlođi sagrađena je relativno brzo, za njegovog najstarijeg sina Konstantina, kojeg je vladar želeo da nasledi presto Vlaške, i ima izuzetno važnu konfiguraciju: prvo, od četiri izgrađenih, jedina je što je najbliže prvobitnom obliku, palata iz Mogošoaja koju su kasnije transformisali Gika i drugi, ali je palata Brankoveanu iz mesta Potlođi izuzetno dobro zadržala svoj prvobitni pečat. Arhitekta Balš je pedesetih godina vodio restauraciju. Kada su masakrirali Brankoveanua, koga su odveli u Carigrad i ubili zajedno sa njegova četiri sina plus njegovog savetnika Enakea Vakareskua, 15. avgusta 1714. godine, a odmah potom, Turci su spalili i opljačkali palatu Potlođi, misleći da će naći će ona bogatstva za koja se govorilo da je Brankoveanu imao’’.
Ovidiu Krstina predstavio nam je ceo ansambl koji je nedavno restauriran: Posetilac će otkriti palatu Brankoveanu u kojoj izložba pokušava da istakne funkcionalnost svakog prostora, svake prostorije zgrade. Zapadni deo, u kome se našla Gospina i dečija spavaća soba, uređen je kao takav, a istočni je ponovo vrlo dobro istaknut načinom na koji je izložba zamišljena, i to: gostinska soba, u kojoj je Brankoveanu primio goste ili trpezarija gde su ručali; takođe vladareva kancelarija; mala prestona soba, gde je Brankoveanu imao sastanke ili primao goste iz inostranstva, i gde je savetovan i donosio odluke u vezi sa upravom države; a takođe i spavaća soba Konstantina Brankoveanua, koju smo pokušali ponovo da istaknemo kroz neke elemente nameštaja koji bi nas naterali da razmislimo o ovoj funkcionalnosti. Izlazeći na severnu lođu, videćemo uređeni park, kao što je Brankoveanu u tom trenutku imao svuda gde je sagradio; svuda je imao i malo jezero jer su koristili svežu ribu. Takođe, i ostale zgrade, svaka sa svojom funkcionalnošću: idemo u kuhinju – mesto gde se pripremala hrana, enterijer je uređen tako da nas natera da razmišljamo o tome šta je kuhinja tada značila, sve do 1714. Tamo ćete videti i većinu izloženih predmeta koji su slični onima što je neophodno za uređenje enterijera ; hroničari su često govorili da su se gosti koje je pozvao Brankoveanu ponekad žalili da im se hrana ohladila na stolu, s obzirom na udaljenost, ali mislim da su lako prevazišli ovu malu neprijatnost, s obzirom na to da su im servirane 72 vrste hrane za jedan obrok. Sa leve strane, na ulazu, nalazi se prostor koji podseća na mesto gde je bilo sve što je potrebno za održavanje dvorišta, prostora, bašte, ribnjaka i takođe kočije i druge stvari. Odmah iza nalazi se bašta u kojoj će posetilac videti povrće – sve ove stvari koje su bile neophodne, koje su uzgajali i koje su koristili dok je Brankoveanu bio u Potlođi.
