„Art Safari „, 10. izdanje

Ion Puican, 01.10.2022, 18:30

U Palati Dakija-Rumunija u Istorijskom centru prestonice otvoreno je 22. septembra deseto izdanje već tradicionalnog umetničkog paviljona Art Safari. Postavljeno je pet izložbi i mogu se posetiti do 11. decembra 2022. Organizatori su pripremili ovoga puta za javnost predstavljanje stvaralaštva Džona Konstebla (1776-1837), engleskog slikara romantičara, revolucionara pejzažnog žanra, jednog od najvrednijih britanskih klasičnih slikara. Kroz seriju spektakularnih plakata predstavljena je i Korejska umetnost. I, naravno, tu je i rumunski umetnički paviljon, sa Štefanom Popeskuom (1872-1948), slikarom, crtačem, graverom i sa mladim umetnikom iz Kluža Mihajom Murešanom, urbanim pejzažistom.

O 10. izdanju razgovarali smo sa direktorkom Art Safarija, Joanom Čokan:

Od sveg srca bih preporučila zbirku velikog muzeja Victoria and Albert,, jednog od najznačajnijih muzeja na svetu, koja se može videti ovde u palati Dakija-Rumunija. Izložba je posvećena Džonu Konsteblu, Grigoreskuu engleskog prostora. U pitanju je impresivna izložba, koja iznenađuje pre svega vrednošću radova, ali i onim posebnim osećajem koji se kod nas javlja kada gledamo Konsteblove radove. Mislim tu na onaj osećaj posebnosti koji dobijemo svaki put kada hodamo velikim muzejima sveta, jer je upravo to ono što ćemo naći ovde. Veliki muzej u srcu prestonice, omogućen partnerstvom koje su Viktoria and Albert“ sklopile sa Art Safarijem. Naravno, ne mogu da govorim samo o Džonu Konsteblu, jer osim njega, u palati Dakija-Rumunija na ulici Lipskani, nalazi se i izložba posvećena Štefanu Popeskuu, izložba koja je organizovana u partnerstvu sa Gradskim muzejom Bukurešta, i predstavlja slikara, umetnika, gravera, mnogo nagrađivanog u Francuskoj, ali i u Rumuniji, u izuzetno zanimljivoj ulozi, putujućeg slikara.

Ima tu radova iz Rumunije, Francuske, Italije, Maroka, Albanije, Egipta. Jer je on slikao i putovao, putovao i slikao. Štaviše, bio je jedini Rumun koji je tri puta učestvovao na Venecijanskom bijenalu. I jedno tako blisko nama prezime kao što je Popesku, znajte da želim da se od sada vezuje za slikarstvo. Ne zaboravimo ni izložbu posvećenu Lilian Theil, iznenađujućoj umetnici, rođenoj 1932. godine u Brašovu (centralna Rumunija), koja slika iglom.

To su veoma interesantni šavovi, rađeni u tehnici apliqué. A kustos Raluka ​​Ilaria Demetresku nam je predstavlja, obuhvatajući sve važne trenutke iz novije istorije, bilo da je reč o pandemiji, bilo da je reč o sahranama, venčanjima, burnim brakovima, pričama, ljubavima, erotskim scenama, tako da u suštini, sve stvari koje doživljavamo nalazimo u njenim radovima. Mihaj Murešan dolazi iz Kluža (severozapad). Izložbu je priredio profesor Joan Sbarčiu. Kluškoj školi nije potrebno nikakvo predstavljanje jer je iznedrila velike međunarodne superzvezde u poslednjih 20 godina i ja sa ponosom podvlačim ono što je profesor Sbarčiu rekao jutros: da će Mihaj Murešan postati deo ovog podužeg spiska koji nam stiže iz Kluža.

Koliko je teško bilo organizovati tako kompleksnu izložbu u savremenom kontekstu sukoba, poništenih letova i teške ekonomske situacije?

Joana Čokan

Da, bilo je izuzetno teško, a o ovom ugovoru se pregovaralo godinama. Naravno, uz pomoć Ambasade Velike Britanije u Rumuniji i uz pomoć celog tima, koji je veoma želeo da ovaj veliki muzej bude prisutan u Rumuniji. Zato se nadam da će oni koji vole Konstebla, a ovde govorim o Evropljanima, sesti u avion i, zašto da ne, doći u Bukurešt da vide Džona Konstebla“.

Vraćajući se međunarodnom paviljonu Art Safari 2022. na 10. izdanju, Joana Čokan, direktorka Art Safarija, govori o korejskoj izložbi, sasvim drugačijem iznenađenju za ljubitelje umetnosti.

Južna Koreja šalje veoma različitu umetnost od onoga što izlažemo na Art Safariju, a to je umetnički plakat. Plakat inspirisan korejskim pismom, izuzetno živopisan i izuzetno dobro izrađen. U pitanju je međunarodni umetnik koji je višestruko nagrađivan. Byoungil Sun, jer o njemu reč, zapravo dolazi u Bukurešt i organizovaće neke radionice za studente umetnosti iz cele zemlje. Ali stvari se tu, naravno, ne zaustavljaju. Treba da znate da imamo i instalacije savremene umetnosti koje potpisuje Mihaj Murešan. U pitanju su dve takve instalacije, jedna u centralnom holu i jedna na drugom spratu, smeštena usred izložbe. A pošto smo na safariju, tu je naravno i džungla.

Na kraju našeg razgovora Joana Čokan nam je i lično preporučila šta vredi videti u okviru izložbe Art Safari:

I ove godine delimo paviljone na dva dela, tu je međunarodni paviljon koji obuhvata dve izložbe i nacionalni paviljon koji obuhvata tri izložbe, pa predlažemo ljubiteljima umetnosti da dođu na Art Safari u više navrata. Ako bi trebalo da odaberem samo tri rada, znajte da ću odabrati Leaping Horse, delo iz muzeja Viktoria and Albert, zatim Byoungil Sun, delo Direra iz 1502, gravuru koja je inspirisala Konstebla. I naravno, biraću Rembrantovo delo, jedno apsolutno fantastično drvo, koje je takođe inspirisalo Konstebla u njegovim pejzažima. Znajte da vredi videti u Bukureštu u isto vreme Konstebla, ali i Gejnsboroa i Tarnera, Rembranta i, naravno, Direra.