Jedanaesto izdanje „Art Safarija“

Preko 600 umetničkih dela izloženo je za širu publiku u centru prestonice, u palati Dakija-Rumunija. Otvoreno je 11. izdanje najvećeg umetničkog paviljona u Rumuniji, ugledne manifestacije Art Safari. Sadašnje izdanje podeljeno je na 4 teme: savremena umetnost iz Francuske i Rumunije i umetnost nasleđa iz Španije i Rumunije. Tokom otvaranja, generalni direktor Art Safarija, Joana Ćokan, izjavila je za prisutne na događaju:

Na izložbi savremene umetnosti 11. izdanja Art Safarija, jedan od reprezentativnih umetnika je laureat nagrade Marsel Dišan 2011. godine na FIAC-u (Pariz International Contemporari Art Fair), Mirčea Kantor – savremeni umetnik koji radi sa različitim žanrovima , od filma i slikarstva, do instalacije ili efemernih intervencija. O svom učešću na Art Safariju 2023, izdanje 11-1, o svoja dva rada prisutna na izložbi, Mirčea Kantor nam je rekao:

Reč je o izložbi sa dobitnicima nagrade Dišan“, deo njih, po izboru kustosa pod nazivom Palatul Memoriei – Palata sećanja“. Pozvali su me ovde sa dva unikatna rada za Rumuniju, inače, ovo je rozeta napravljena od limenki bezalkoholnih pića. Delo koje je inspirisano rozetom katedrale u Renu,u Francuskoj, kada sam bio na umetničkoj rezidenciji 2007. Video sam ovu rozetu i želeo sam da napravim dijalog kao savremeni umetnik između moderne i stare, klasične umetnosti. Šta sam mogao da uradim? Tu je i Šagal, sa fantastičnim vitražama. Tamo su krunisani francuski kraljevi. U pitanju je prestižno mesto i želeo sam da odgovor bude po meri istorije tog mesta. Putovao sam od Pariza do Renea vikendom i jednog trenutka ugledao prosjaka u centru Pariza, ispred pariske opštine koji je pravio pepeljare kako ih je nazivao, koje su imale oblik rozete i svidelo mi se. Sinulo mi je da mu kažem da mi napravi jedno dve hiljade takvih malih pepeljara koje sam ja kasnije koristio da napravim ovu rozetu, što dokazuje da se od banalnih stvari može stvoriti definisana umetnost koja da te prenese preko putem estetskog iskustva. Mislim, šta danas znači duhovno, ono duhovno što imate pred očima? Samo ga treba transformisati, preneti, naglasiti i pretvoriti u umetničko delo. I to je uloga umetnika uopšte, da sublimira stvarnost, a ne da je prikaže onakvom kakva jeste. Postoje različiti umetnici, iz različitih sfera, sa različitim medijima, neki crtaju, neki vajaju, neki snimaju. Klement Kogitore je umetnik koji mi se veoma dopada, koji mnogo radi sa filmom sa kojim i ja radim, a čak i film koji je ovde na izložbi ima odlomak koji ga je potom odveo da pravi scenografiju u pariskoj Operi, gde sam i ja radio 2019. kao umetnik. Drugo delo je veoma posebno, veoma lepo, veoma drago, jer je nastalo iz dugogodišnje prijateljske veze sa Đetom Bratesku. Imamo prijateljski odnos, kao umetnici i praktično sam je 2014. godine, kada sam išao u njenu radionicu, često posećivao…
I onda sam joj u radionici rekao: Gospođo, želim da vam kolegijalno uputim izazov. Hteo bih vaše ruke da uključim u koreografiju, jer ruka, to i vi dobro znate, jeste umetnikovo sredstvo, sve što radi umetnik, jeste ručni rad. To u slučaju da imaš ideje, trebaju ti i ruke da ih realizuješ, da ostvariš ono što ti srce kaže. … realizovao sam seriju fotografija koju ovde vidite na izložbi. Ovde ih ima sedam. Ima i sedam dana u nedelji i ti svakog dana rukama radiš. Ovo je omaž radu, omaž Đeti Bratesku u prvom redu, velikoj rumunskoj umetnici koja je je bila inspiracija, koja je ohrabrila brojne umetnike buduće generacije, čak i mene. …I ovo je aspekat koji i ne znam da li danas postoji, jer je umetnost uvek direktna, od umetnika do umetnika, od umetnika do publike, ona nije posrednik. Odnosno, ono što vidiš je prozor kroz koji ulaziš, to su vrata.

Savremeni umetnik Mirčea Kantor nam je govorio i o drugim svojim projektima iz ovog perioda:

Pripremam puno toga, sam uređujem izložbu. Voleo bih da je otvorim i prema nacionalnom, ali i prema međunarodnom. Onda je tu spomenik Ivanu Pacajkinu, na kom radimo nas petoro umetnika, i koji će se otkriti 8. septembra u Tulči. Nedavno sam nominovan za nagradu iz crtanja u Francuskoj DrawingNow, a dobitnik će biti proglašen krajem marta. Tu je i knjiga koju nameravam da objavim ove jeseni. Puno je toga.
Na kraju našeg razgovora, Mirčea Kantor je govorio o nagradama koje je dobio tokom svoje karijere:
TRACK

Nagrada Dišan je prestižna nagrada. Počastvovan sam i radostan što sam je primio i što dolazi kao potvrda moje karijere. Nagradu Dišan dobiješ kada postaneš vidljiv na umetničkoj sceni. U tom smislu je i Velika francuska nagrada Prix Ricard koju sam dobio 2004. I koja je nagrada mladog francuskog umetnika. To je nagrada koja se dodeljuje kada neko ulaže u tebe, ima poverenja da ćeš nešto ostvariti. Retko je da neko dobije obe nagrade. Ima nas nekoliko. Velika francuska nagrada i Dišan uokviruju praktično moju karijeru same po sebi. Ali to se dokazuje tokom vremena. Puno je umetnika koji su nagrađeni, pa su se tokom vremena izgubili. Ne nameravam da budem kritičan, ali mislim da je važno da ostaneš svež, da cvet u tebi bude živ, to je odgovornost za godine koje dolaze. Jer, primanjem nagrade ti potvrđuješ nešto što mora da se nastavi.