Marina Vojka, protagonistkinja filma „Noćni leptiri“ (28.02.2026)

Sa 89 godina, Marina Voika i dalje osvaja publiku i odiše mladalačkom energijom. „Noćni leptiri“(Fluturi de noapte), debitantski film Andreja Raucua

Dragana Diamandi и Corina Sabău, 28.02.2026, 10:00

Sa 89 godina, Marina Voika i dalje osvaja publiku i odiše mladalačkom energijom. „Noćni leptiri“(Fluturi de noapte), debitantski film Andreja Raucua, predstavlja intimno putovanje kroz njen život i energiju, ali i razmišljanje o tome kako se odnosimo prema vremenu, sećanju i pričama generacija koje su obeležile našu kulturu. Pionirka rumunskog popa i jedinstveni glas moderne romanse, Marina Vojka pred kamerom postaje više od muzičke legende – živ, razigran i radoznao lik koji i dalje nastavlja da inspiriše kroz slobodu sa kojom živi.
Film je sniman tokom više od tri godine, sa izuzetno malom ekipom. „Noćni leptiri“ nastavlja intimnu liniju kratkometražnog filma iz 2020. godine, „Bukurešt viđen odozgo“ (Bucureștiul văzut de sus), takođe u režiji Andreja Raucua. Odabran za Medjunarodni filmski festival Transilvanija (TIFF), u glumačkoj postavi okuplja Marinu Vojku, Štefan Jankua i Elvira Deakua, proizašao je iz ličnog iskustva reditelja koji je dokumentovao svoju baku obolelu od Alchajmerove bolesti. Pored portreta umetnice, „Noćni leptiri“ otvara važnu temu o potrebi da se na filmu prikažu stariji likovi – glasovi koji su retko vidljivi u savremenoj kinematografiji, ali imaju snagu da pokrenu i inspirišu.

Andrej Raucu govori o susretu sa Marinom Vojkom, koju je zapažio nakon kastinga, i o filmu kao prostoru igre i intuicije, ali i istraživanju veze između sećanja, krhkosti i vitalne energije umetnika.
„Kada sam je video na kastingu, još nisam ni napisao scenario za „Bukurešt viđen odozgo“,ali sam znao da će mi u nekom trenutku biti potreban prikaz moje bake u igranom filmu. I bio sam iznenađen sličnostima koje je imala sa mojom bakom, kontrastom između spoljašnje krhkosti i unutrašnje snage. Mnoge osobine moje bake prepoznao sam i kod nje. Fikcionalizovao sam onoliko koliko je bilo potrebno da funkcioniše kao kratka priča, ali sam radio gotovo kao na dokumentarcu. U tom filmu zanimalo me je odvajanje čoveka od doma koji je voleo čitav život, i prisilno napuštanje tog prostora zarad puta koji kao da ne vodi nikuda.
Govoreći o svojoj generaciji, rekao bih da donosimo, kao novinu, prikaz trećeg doba, nastojeći da pronađemo i razigrane dimenzije. Za mene je film kao prostor za igru: „Imate tekst, zvuk, sliku, glumce – svi ti elementi pružaju radost veoma blisku dečijoj. U industriji u kojoj je teško finansirati projekte, važno je ne ostati blokiran. U redu, nemam resurse, ali želim da se igram onim što imam. I zato je ovaj duh igre važan, kako se ne bi zaglavili, čekajući finansiranje u nedogled. “

Kako bi sačuvao intimnost i bliskost sa protagonistkinjom, Andrej Rauca je odlučio da sam snima film, pretvarajući dokumentarac u svojevrsni „home movie“. „Želeo sam da ispričam ovu priču bez trikova, bez skrivanja nesavršenosti snimanja, jer upravo one daju autentičnost. Između Marine i mene stvorilo se poverenje i prijateljstvo. Otkrio sam ne samo umetnicu sa scene, već i osobu koja se i dalje igra, smeje, voli i ostaje mlada duhom“, kaže reditelj.
Razgovarali smo sa Marinom Vojkom o umetnosti zbog koje je podnela mnoge žrtve i o filmu „Noćni leptiri“ u kojem tumači glavnu ulogu:
„Posle našeg prvog filma stvari su se prirodno nastavile, iako sam i tada teško pristala da tumačim ulogu koju mi je predložio. To je za mene bilo izuzetno iskustvo, jer sam mnogo naučila o filmu. Za ovaj novi projekat iskreno nisam verovala da će ispasti tako impresivno. Mene je zaista dirnulo ono što sam videla. Verovatno zato što sam već imala poverenje u Andreija. Za mene je Andrej veoma dobar prijatelj, osoba koja mi je postala veoma bitna. Ako me pitaju zašto snimam filmove i za koga pevam – odgovor je jednostavan: za publiku. I Verujem da smo zajedno sa Andrejem, kroz ovaj film, uspeli da publici pružimo umetnost onako kako je mi osećamo.“
Definisan „camp“ estetikom, „Noćni leptiri“je film snimljen sa minimalnim resursima, ali sa snagom koja proističe iz energije Marine Vojke i posebnog odnosa između reditelja i protagonistkinje.