Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (06.04.2024)
Rumunija je od 31. marta članica Šengen zone ali samo vazdušnim i pomorskim putem. Na 17 medjunarodnih aerodroma i 4 morske luke od prošle nedelje putnici koji dolaze ili odlaze iz naše zemlje u države Šengena nisu podvrgnuti više kontroli putnih ispra
Mihai Pelin и Mircea Mihai, 10.04.2024, 08:18
Rumunija je od 31. marta članica Šengen zone ali samo vazdušnim i pomorskim putem. Na 17 medjunarodnih aerodroma i 4 morske luke od prošle nedelje putnici koji dolaze ili odlaze iz naše zemlje u države Šengena nisu podvrgnuti više kontroli putnih isprava. Policajci medjutim mogu obavljati kontrole sa ciljem da identifikuju osobe sa falsifikovanim ispravama kojima je zabrabnjen izlazak iz zemlje kao i u cilju suzbijanja migracije i trgovine ljudima. Rumunija nije ušla u Šengen zonu i kopnenim putem zbog odbijanja Austrije iz izbornih pobuda. U Brisleu Evropska komisija je obećala da će pojačati napore da se donese povoljna odulka o integraciji Rumunije u Šengen i kopnenim putem. U Rumuniji političari i obični ljudi toplo su pozdravili delimičan ulazak Rumunije u Šengen. Socijaldemokratski premijer Marčel Čolaku je izjavio da Vlada ima jasan i odlučan plan o punoj integraciji zemlje do kraja 2024. godine. Odluka medjutim zavisi od evolucija i spoljnopolitičkih okruženja koje su van domašaja diplomatskih inicijativa Rumunije, naglasio je ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju.
Dvadesetogodisnjica članstva Rumunije u NATO i sedamdesetpetogodišnjica Severnoatlanske alijanse obeležene su u utorak u Bukureštu na zajedničkoj sednici oba doma Parlamenta. Poslanici i senatori usvojili su deklaraciju u kojoj se izmedju ostalog navodi da je pripadnost Rumunije Alijansi garancija zaštite gradjana, demokratije i individualnih sloboda. Predsednik Senata i lider Nacionalne liberalne partije (PNL) Nikolaje Čuka, general u penziji, izjavio je da je u ovom dvadesetogodišnjem periodu Rumunija uspela da postane ključna članica Severnoatlanske alijanse. Za Rumuniju članstvo u NATO je bilo ostvarenje istorijskih težnji i bezbednosni imperativ, istakla je ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku u Briselu na skupu posvećenom obeležavanju 75 godina od osnivanja Sevenoatlanskog saveza. Prema rezultatima sondaže Rumunskog instituta za procene i strategiju, 80% ispitanih Rumuna veruje da je ulayak zemlje u NATO bila dobra odluka i da će saveznici braniti Rumuniju u slučaju vojne agresije.
Tekuće nedelje u Bukureštu je održan radni sastanak o prioritetima Evropske unije u narednih 5 godina. U radovima skupa, pored domačina, predsednika Rumunije Klaus Johanis i predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, učestvovali su premijeri Belgije, Madjarske i Hrvatske. Analizirane su akcije usmerene na realizaciju zajedničkih ciljeva jačanja profila Unije, proces u kojem Rumunija, po rečima predsednika Johanisa, može da da značajam doprinos. Evropska unija je prošle godine počela proces definisanja svojih prioritetnih ciljeva. Identifikovane su teme bezbednost i odbrana, proširenje, otpornost i konkurentnost, energija i migracija. Strateška agenda za naredni institucionalni period 2024-2029. godina traba da se usvoji krajem juna na sednici Evropskog saveta.
Za ozbiljno shvatanje rizika po sajber beybednost Nacionalni direktorat za sajber bezbednost objavio je u ponedaljak vodič koji će Rumunima poslužiti da identifikuju materijale tipa deepfake. Vodič sadrži detaljne informacije o pojmu deepfaake, proces realizacije i kako se mogu identifikovati materijali ove vrste. Vodič takodje objašnjava šta je potrebno da uradite ako ste žrtve deepfake. Nacionalni direktorat za sajber bezbednost upozorava da će se ove godine u Rumuniji održati četiri izborna ciklusa i da digitalna oblast može da postane složeni teren za ideološku borbu, a tehnologije deepfake mogu skoro savršeno da prenose slike i govor i da utiču u velikoj meri na opredeljenje birača.
Narodna banka Rumunije donela je u četvrtak odluku da održi referentnu kamatnu stopu na prethodnom nivou od 7% godišnje. Nepromemenjene su ostale i ostale kamate po kojima banke mogu pozajmiti novac od Centralne banke i kamate na depozite banaka. Prema podacima Centralne banke Rumunije godišnja stopa inflacije povećana je u januaru na 7,41% a u februaru smanjena na 7,23%. Prema procenama stopa inflacije smanjiće i u narednom periodu posle nedavno usvojenih fiskalnih mera donetih sa ciljem da se podrži proces budžetske konsolidacije kao i ograničavanja trgovinske marže na osnovne prehrambene proizvode. Neizvesnost oko evolucija inflacije na srednji rok generišu rat u Ukrajini, na Srednjem Istoku kao i ekonomski tokovi u Evropi, posebno u Nemačkoj.
