Ponude na rumunskom Sajmu Turizma, jesenje izdanje
Jesenje izdanje Rumunskog sajma turizma pokazalo se i u 2025. godini kao neophodna platforma za promociju i prodaju turističkih paketa.
Marija Nenadić-Zurka и Daniel Onea, 04.12.2025, 14:23
Jesenje izdanje Rumunskog sajma turizma pokazalo se i u 2025. godini kao neophodna platforma za promociju i prodaju turističkih paketa. Jedan od najjedinstvenijih štandova bio je štand banje Baile Herkulane. Ovde smo upoznali Andreu Danesku-Raiku, predsednicu Udruženja ESCU, koja nam predstavlja virtuelni muzej.
„U osnovi, pošto u Baile Herkulane nema fizičkog muzeja, zaljubili smo se u odmaralište i smatrali smo da je potrebno nekako rekonstruisati celokupnu istoriju i bogato kulturno nasleđe kroz virtuelni muzej. U osnovi, rekreirali smo 2000 godina istorije u igri. Prvo, idite na internet stranicu Herculanestories.ro. Zatim, pristupite odeljku „Virtuelni muzej“. Sačekajte oko 30 sekundi da se učita, jer je potrebno vreme, jer ima puno materijala, i otvoriće vam se svet. Naći ćete potpuno rekonstruisani model Vile Elizabete, simbolične građevine u Baile Herkulane, gde je princeza Sisi, carica, u to vreme bila smeštena. Nakon što se vrata muzeja otvore, ući ćete u priču u kojoj je predstavljen svaki istorijski period, govorimo o šest istorijskih perioda podeljenih u različite prostorije.“
Nikolaje Robu, potpredsednik Veća okruga Sučava, predstavio je na štandu Bukovine tradicije, ponude turističkih operatera, ali i prednosti boravka na severu Rumunije.
„Dobrodošli na štand okruga Sučava! Dobrodošli na štand Bukovine! Promovišemo zimske praznike u Bukovini. Promovišemo Božić u Bukovini, doček Nove godine u Bukovini, verski turizam u Bukovini, turizam naših manastira u Bukovini, kulturni turizam u Bukovini. Mi, Okružno veće, takođe želimo da promovišemo neke nove projekte u vezi sa turizmom u Bukovini. Preciznije, dva akva parka: jedan u Kačici, u oblasti solana Kačica, i jedan u Slatini.“
Joana Mirka, iz Turističke kancelarije Okružnog veća Albe, poziva nas u centralnu Rumuniju. Nakon višegodišnjeg odsustva, okrug Alba se predstavio na Rumunskom sajmu turizma sa novim, modernim izložbenim štandom, koji je dočarao jedinstvenost ovog područja.
„Želela bih da istaknem dve nove karakteristike. Pokrenuli smo platformu pod nazivom „Posetite Albu“. To je integrativna platforma gde možete pronaći detalje o svim turističkim atrakcijama u okrugu Alba. Takođe ćete pronaći smeštajne jedinice i objekte, restorane, iskustva koja možete doživeti u našem okrugu. Još jedna nova karakteristika koju smo doneli, a koju smo tek nedavno odštampali, jeste Prirodna mapa u Albi. To je mapa zaštićenih prirodnih područja i prva je te vrste u Rumuniji, predstavljena piktogramima. U svakom prirodnom području naći ćete nešto značajno, kao što su planinski orao, dabar, crna koza ili medved. Svako stanište je predstavljeno.“
Alin Mušat, takođe sa štanda Okružnog veća Albe, pozvao nas je na odmor u rumunsko selo.
„Čekamo vas u selu Glod, u opštini Almašu Mare, u Albi, u planinama Apusenj, gde ćete pronaći tradicionalne kuće, restaurirane baš kao u Muzeju sela, ali sa današnjim uslovima udobnosti. Međutim, dušek je napravljen od konoplje, tkan na razboju, punjen ovsenom slamom i cvetovima lavande, da vas podseti na vaše bake i deke, da vas vrati tamo gde ste bili u detinjstvu. Kuće su udaljene 100 metara. Na primer, za jelo koristimo staru štalu. Imamo staru kuhinju, sa peći za hleb, sa šporetom, gde možemo da napravimo lepinjice, kao nekada, male hlebne pite. Nadam se da slušaoci zamišljaju šta govorim, možete izaći iz kuće bosih nogu po zelenoj travi, a noću možete videti Mlečni put i uživati u miru.“
Ostajemo u ruralnom području, ali pažnju usmeravamo na zanatlije. Na štandu Muzeja rumunskog seljaka sreli smo Mančulea Tudora, netipičnog zanatliju iz okruga Ilfov, komuna Kitila.
„Pošto sam iz Ilfova, a ovde nema narodne tradicije, proučio sam manje-više sve što su naši preci radili i napravio rezime u svojoj glavi. Nisam iz Arđeša, nisam iz Maramureša, iz Moldavije ili Transilvanije, to su kombinacije stilova. Mnogi me kritikuju zbog toga, ali ja idem napred, jer onaj ko je kritikovan znači da i dalje ima vrednost. To je moj stil. Uvek sam bio uz put celog svog života. Idem na sajmove koje organizuje Muzej rumunskog seljaka, gde me pozivaju i učestvujem, od 2004. godine, na svim sajmovima koje organizuje Muzej rumunskog seljaka.“
Ostajemo na jugu Rumunije. Na štandu okruga Dambovica sastajemo se sa Andrejem Skurtuleskuom, kustosom Nacionalnog muzejskog kompleksa Kraljevski dvor u Trgovištu.
„Pozivam vas u Kraljevski dvor, gde imamo, pored Velike kraljevske crkve i ruševina Kraljevskog dvora, Muzej štamparstva i stare rumunske knjige. To je konstrukcija napravljena pre 10 godina, na temeljima starije kuće iz 18-19. veka, gde možete videti stare knjige i kako su štampane u 17. veku. Budući konzervator, restaurator i profesionalni grafički umetnik, imajući svoju presu u radionici, pomislio sam da bi bilo dobro imati muzejsku presu. To je moja kreacija, sa drvetom koje je korišćeno sa stare, napuštene crkvene klupe iz 19. veka. Napravio sam srednjovekovnu presu sa svim dodacima, koja je takođe funkcionalna. Takođe sam napravio 3D kalup prve stranice, jer smo u 21. veku, i 3D kalup koji zapravo predstavlja prvu stranicu prve knjige štampane u Trgovištu 1508. godine, Makarijeve liturgije.“
Naša poslednja stanica je na rumunskoj obali Crnog mora, u letovalištu Eforie Nord. Izabela Anton predstavlja hotelsku grupu.
„Plaža u Eforiju je apsolutno sjajna, more je prelepo čak i početkom juna, čak i oko Uskrsa, ali i u septembru, kada smo poslednjih godina imali veoma dobre temperature, a da ne pominjemo vrhunac letnje sezone, kada je atmosfera živa. Naši turisti mogu da biraju između mirnijih terasa, sa ambijentalnom muzikom, ili možda terasa koje organizuju zabave. To je odmaralište za svakoga, postoji i akva park, možete se baviti vodenim sportovima u Eforiju ili voziti čamac ili voziti džet ski.“
Kao i svake godine, pored informacija o boravcima u Rumuniji, turisti su imali koristi od značajnih popusta od privatnih turističkih operatera, koji su odlučili da promovišu svoje pakete na štandovima javne administracije.
