Retrospektiva 2025 (20.01.2026)

Prošle godine pratili smo kulturne inicijative, poput Međunarodnog filmskog festivala Ekoperformans, koji je stigao do svog petog izdanja, u okviru kojeg su se film, izvođačke umetnosti i ekologija spojili u međunarodnom, kreativnom i savremenom kontekstu, u dolini Žiu.

Dragana Diamandi, 20.01.2026, 10:00

Prošle godine pratili smo kulturne inicijative, poput Međunarodnog filmskog festivala Ekoperformans, koji je stigao do svog petog izdanja, u okviru kojeg su se film, izvođačke umetnosti i ekologija spojili u međunarodnom, kreativnom i savremenom kontekstu, u dolini Žiu. U Fondaciji Kalea Victorijei razgovarali smo sa tvorcem rumunskih kimona, Laurom Karaman, ali i sa Sandrom Ekobesku, predsednicom Fondacije Kalea Victorijei, o sve raznovrsnijim programima koje realizuju. Takodje, obišli smo Pozorišni klub u Bukureštu, gde samo razgovarali sa glumcem Razvanom Roksinom, inicijatorom projekta, koji nam je otkrio da se može biti uspesan i kao „glumac bez glasa“.
Oktavian Jacob, reditelj filma „Ljubav bez reči“, govorio nam je o filmu koji okuplja profesionalne glumce i glumce odabrane među osobama sa oštećenim sluhom.
„Nakon uspeha kratkometražnog filma, nominacije u Kanu i nagrade osvojene na međunarodnom nivou, doneli smo odluku zajedno sa Udruženjem gluvih da snimimo dugometražni film, kako bi dospeo do šire publike i, zašto da ne, ostvarimo i uspeh. Hajde da pokušamo da napravimo jedan atipičan rumunski film, ljubavni film u kojem ne koristimo vulgaran jezik, film u kojem ističemo i njegovu senzibilnu stranu, možda i multikulturalnost koju bi trebalo da pokažemo i, pre svega, da skrenemo pažnju na to da gluve osobe postoje među nama i da im je potrebna naša podrška, a posebno razumevanje. To je ljubavni film, ali istovremeno i triler i nadam se da ćete uživati u njemu!“
Nismo zanemarili ni tehnološki napredak, ostajući usmereni na inicijatore događaja i stvaraoce iz ove oblasti. Tako smo bili prisutni na prvom izdanju CyberSea Festivala, održan ove godine u julu, na obali mora. Fraga Cariuk, predsednica organizacije Women 4Cyber, predstavila nam je događaj koji je okupio mlade ljude željne i aeronautike i nauke. Prisustvovali smo i obeležavanju 15 godina postojanja Google Rumunija na rumunskom tržištu i upoznali tvorca Smart gitare na sajmu veštačke inteligencije Go-Tech u Bukureštu. Doru Aleksandru Radu nam je pokazao šta ova gitara može:
„Ovo je prvi lejer, a ono što čujete je rezultat: najpre sam snimio ritam, zatim harmoniju i sada mogu da se igram po tim notama, da vežbam skale, da stvaram solo – to je ono što SMART gitara radi. To je jedna od njenih funkcija. Imamo i efekte: chorus, delay, reverb, octaver, bluetooth povezivanje, možemo da strimujemo prateće matrice sa telefona na zvučnike gitare i mnoge druge funkcionalnosti: metronom, štimer, pedalu… i tako dalje.“
Početkom godine izveštavali smo o turneji pod nazivom „Put slobode“. Povodom obeležavanja 35 godina od Revolucije iz decembra 1989. i ideje slobode, violinistkinja Diana Zipa i pijanista Štefan Doniga započeli su jedan od najvećih i najznačajnijih projekata promocije rumunske kulture širom sveta, kroz koji su umetnici doneli Rumuniji prvi Ginisov rekord za „najbržu koncertnu turneju na svim kontinentima“. U oktobru prošle godine ponovo smo bili uz umetnike, jer su iznova krenuli na put oko sveta, na turneju Musica Prohibita. Štefan Doniga nam je rekao:
„Bila je to turneja koju smo ovog puta posvetili veoma ozbiljnoj temi, 80. godišnjici završetka Holokausta i Drugog svetskog rata, kao znak da umetnost nije samo zabava, već deo istine savremenog društva. Izvodili smo dela kompozitora koji su tokom svog života trpeli različite oblike progona i nosili smo ih širom sveta, u gradove u kojima se nalaze sedišta Ujedinjenih nacija, takođe simbolično, za borbu koja se vodi širom sveta protiv onoga što znači progon ili ugnjetavanje.“
Diana Zipa je dodala: „Ovoga puta bili smo u gradovima koji imaju sedište UN. Tako smo nastupali u Ženevi, Beču, Najrobiju, Brizbejnu, gde postoji sedište posvećeno autohtonim zajednicama, ali i u Njujorku. Ovaj poduhvat realizovali smo kako bismo ilustrovali naš projekat Musica Prohibita, posvećen kompozitorima koje su totalitarni režimi ugnjetavali. Ovi koncerti su bili primljeni sa entuzijazmom i empatijom.“
Put oko sveta , ali biciklom, noseći sa sobom knjige Radua Tudorana, obišli su Gabriel Bota i Rudolf Njar organizatori Festivala knjiga Transilvanija, koji se svake jeseni održava u Klužu. Inspirisani romanom „Sva jedra gore“ Radua Tudorana, Gabriel i Rudolf su krenuli na putovanje, biciklama u Ognjenu zemlju, na ostrvo Rt Horn.