Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (21.03.2026)

Postupak usvajanja državnog budžeta Rumunije za 2026. godinu bio je dug, mukotrpan i neizvestan...

Corina Cristea и Mircea Mihai, 21.03.2026, 00:00

Postupak usvajanja državnog budžeta Rumunije za 2026. godinu bio je dug, mukotrpan i neizvestan do poslednjeg trenutka zbog nepopustljivog stava Socijaldemokratske partije (PSD) koja je insistirala da se po svaku cenu usvoji paket solidarnosti. Deblokada je došla posle konsultacije najvažnijih stranaka vladajuće koalicije, Socijaldemokratske partije i Nacionalne liberalne partije (PNL) koje su najzad pronašle kompromisno rešenje da se novac za paket solidarnosti nadoknadi iz primanja sudija i tužilaca. Državni budžet za 2026. godinu bazira se na opreznoj proceni državnih prihoda i obezbedjuje socijalnu zaštitu vulnarabilnim kategorijama ali u granicamam mogućnosti, kaže liberalni premijer Ilije Boložan, sa napomenom da budžet odražava realne mogućnosti zemlje. Makroekonomski okvir na koji je napravljen budžet predvidja privredni rast Rumunije od 1%, budžetski deficit od 6,2% bruto nacionalnog proizvoda i godišnju inflaciju od 6,5%.

Poziv upućen Rumuniji za pristupanje Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj mogao bi da stigne ovog leta, izjavio je u Bukureštu generalni sekretar ove organizacije Matijas Korman. On je naglasio da je u poslednjim decenijama Rumunija postigla snažan privredni rast i solidne rezultate u uskladjenosti sa standardima OECD-a o prihodima i životnom standardu. U prisustvu Matijasa Kormana u ponedeljak je predstavljena Ekonomska studija posvećena Rumuniji sa najvažnijijim preporuka OECD-a za ralizaciju fiskalne i budžetske reforme, trzišta rada i povećanu konkurentnost ekonomije. Ilije Boložan je izjavio da je ovo značajna tačka za stabilnost privrede i modernizaciju države i podvukao da je cilj Rumunije pristupanje OECD-u ove godine.

Rumunija ima stratešku ulogu na Istočnom krilu Severnoatlanske alijanse, uključujući Crno more, koje je od životnog značaja za našu bezbednost, izjavio je generalni sekretar NATO-a Mark Rute u četvrtak posle susreta u Briselu sa predsednikom Rumunije Nikušorom Danom. ,,Oprezni smo i spremni da branimo svaki pedalj savezničke teritorije’’, poručio je Mark Rute, i dodao da je Rumunija za odbranu već izdvojila 2,5% bruto nacionalnog proizvoda i da je Bukurešt bio snažan podržavalac Ukrajine. Razgovor sa Markom Ruteom bio je usmeren na bezbednost Rumunije i NATO-a kao i na kapacitete zemalja Južnog krila, na hibridne izazove i situaciju u Ukrajini, izjavio je Nikušor Dan. Predsednik Rumunije je saopštio da će zvaničnik NATO-a prisustvovati u maju Samitu B9. Nikušor Dan je učestvovao i na samitu evropskih lidera posvećen Ukrajini, ekonomskim posledicama rata na Srednjem istoku kao i naglom skoku cene nafte i prirodnog gasa. Evropa treba da ostane koncentrisana na Ukrajinu, iako smo pogodjeni krizom u Iranu, rekao je Nikušor Dan na konferenciji nakon sednice Evropskog saveta, na kojoj su analizirane posledice situacije na Srednjem istoku u evropskim zemljama, posebno energije kao i mogućnost migracijskih tokova.

Rumunska diplomatije je odmah reagovaa na upozorenje iz Teherana saopštenjem da Rumunija nije deo sukoba na Srednjem istoku i da je prioritet rumunskih vlasti diplomatski napor za deeskalaciju situacije. Iran je upozorio Rumuniju da bi mogla da odgovara politički i pravno posle odluke da odobri SAD da koriste baze na rumunskoj teritoriji za operacije protiv Irana. U ovom slučaju radi se o privremenom razmeštanju američke odbrambene tehnike i vojnika. Ministarstvo spoljnih psolova Rumunije objasnilo je da u skladu sa bilateralnim sporazumom iz 2006. godine SAD imaju garantovano pravo da koriste rumunskie vojne baze kontinuirano. Rumunija već više od jedne decenije na svojoj teritoriji ima antiraketne kapacitete za odbranu od napada sa vanevroatlanskog prostora, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija. Rumunska diplomatija osuduje neopravdane napade Irana na države Zaliva i izražava zahvalnosti ovim državama za zaštitu rumunskih državljana koji borave ovde. Šefica rumunske diplomatije Oana Coju je kasnije izjavila da ne postoje direktne pretnje upućene Rumuniji od strane Irana I da rumunski državljani mogu da budu sigurni u Rumuniji.

Impresivna retrospektivna izložba dela Konstantina Brankušija otvorena je u četvrtak u Berlinu. Poznata berlinska galerija predstavlja ljubiteljima kulture 150 skulptura, fotografija, arhivskih snimaka sa velikim rumunskim vajarom. Izloženi su i originalni radovi Brankušija iz Centra Pompidu, koorganizatora izložbe, kao i skulpture iz Rumunije. Izložba koja traje do 9. avgusta prikazuje evoluciju jednog od najpoznatijih osnivača modernog vajarstva. Medju najpoznatijim delima Brankušija izloženi su Uspavana muza, Gosopodja Pogani, Poljubac, Ptica u letu i Princeza X. Berlinska izložba je sastavni deo programa ,,Godina Konstantina Brankušija’’ kojom se obeležava 150 godina od rodjenja velikog vajara. 2026. godina je i ,,Godina Nadije Komaneć’’ kojom se obeležava 50 godina od legendarnog uspeha rumunske gimnastičarke čija je vežba na Olimpijskim igrama u Montrealu prvi put u istoriji ocenjena desetkom. Tekuće nedelje odato je priznanje Nadiji Komaneć i u Evropskom parlamentu.