Hidrotehnička postrojenja opasnost po Klanac reke Žiu 30.06.2017)

Nacionalni park Klanac reke Žiu jedna je od najspektakularnijih zaštićenih zona Rumunije. Prostire se duž doline  reke Žiu, izmedju planinskih masiva Parang i Valkan, na  više od 11.000 hektara. Bukove, grabove i jasenove šume dominiraju ovom zonom. Strucnjači su identifikovali  više od 700  biljnih i životinjskih vrsta, mnoge  zastičene zakonom.  Hidrotehnički radovi  na pojedinim zonama reke ugroziće  sve ove vrste, a  preusmeravanje vode  kroz ogromne cevi  pogadja  nepovratno  biljni i zivotinjski svet zone.

Biolog Kalin Dežeu iz grada Kluža već duže vreme aktivno učestvuje u spasavanju  planinskih reka  i pokusava  za zaustavi ovaj projekat: ,,Ovaj nacionalni park je najspektakularniji park Rumunije. Prostire se na ogromnoj divljoj  heterogenoj površini  sa  vertikalni razvojem  sve do  doline reke. U višim i hladnijim zonama  dominiraju  smrekove šume pa sve do termofilnih šuma, od crnog jasena  i  mušmule. Imamo netaknute šume na proplancima, biljni svet je veoma bogat, ovde imamo 17 vrsta. Veoma bogat je i životinski svet. Imamo ovde 11 vrsta vodozemaca, poskoka i 135 vrsta ptica, zatim ovde je  i migracioni koridor  surog orla, velike sove, crne rode i  ponekad naročito u zimskom periodu malog vranca. U vezi sa ovom pticom mogu vam reći da  hidrotehnički  projekat  koji  preti  klancu Žiua predpostavlja  presušivanje  ove reke i pogadja brojne  vrste.   Teško je  predpostaviti šta bi se  moglo desiti. Čak i mali vranac je pogodjen nestankom  reke. U vodama Žiua  žive 13 vrsta  riba, ali  još nisu  poznate sve vrste. Od  ovih vrsta četiti su zakonom zaštičene: glavoč, krkuša, tankorepa krkuša i zlatni vijun. Pronadjeni su i primerci  endemske  vrste zlatnog vijuna   koji žive samo u Rumuniji.,,

Žiu je najduža  rafting reka Rumunije i ekologisti upozoravaju da  bi se  usled radova protok vode mogao smanjiti sa 20 kubnih metara u sekundi  stiglo na  samo 2,7 kubna metra u sekundi. Kalin Dežeu je  podneo j žalbu sa 20 000 potpisa protiv izgradnje ovog projekta  i obratio se i Evropskom sudu: ,,Radovi su ovde počeli  2004. godine. Na svu sreću sporo su napredovali i do 2012. godine  realizovano je  oko 45 %  ovog projekta. Hidrotehnika je zatinm  pala pod stečaj  i radovi su prekinuti do 2016. godine. Umesto da se usvoje zakoni iz oblasti  čovekove sredine  i spasi reka Ziu, naša  sreća  sa finansijski problemi Hidroelektrike.  Kada je 2005. godine  zona proglašena Nacionalnim parkom bilo je potrebno da se radovi prekinu,  jer  nisu u skladu sa  statusom Nacionalnog parka. Svuda u svetu  nacionalni parkovi su svetinja, niko nema pravo da  dotakne prirodu i još manje da uništi park uz pomoć vlade. Tako nešto nema nigde na svetu. Ovo je sramota i nacionalna tragedija. Do sada su  uništeni samo delovi oko  gradilišta. Najveća katastrofa dolazi kada će se radovi razvšiti  i preusmeriti  zreka. U zoni gradilišta je prava katastrofa.  Napravili su pristupne puteve, posekli šumu. Sada  izgleda grozno.''

U Rumuniji više od 450  minihidrocentrala nalazi se u raznim fazama izgradnje,  mnoge unutar zona koje spadaju u evropsku mrežu Natura 2000: ,,U Karpatima velike brane  uništavaju  reke odovodjenjem vode. Ostalo je netaknuto samo nekoliko reka ili deonica. Pritoka reke Žiu-Ziulecul- potpuno je presušen zbog preuzimanja vode od strane Hidroelektrike.  Cela količina vode protiče kroz  planunu u reku Lotru. Ni sada nema prirodni vodostaj. Čak i  vode reke Kapra protiču kroz cevi, a ovdašnji vodopad je presušen.''

U novembru 2013. godine  Fond ua zaštitu divljih životinja, WWF Rumunija, tražio je  javno  donošenje zakona koji bi  pod zaštitu stavio karpatske reke. Pokrenuta je kampanja ,, Planinske reke- poslednja šansa'' ,a žalba u kojoj se traži preduzimanje  mera za spasavanje  ovih veoma vrednih reka  upučena  vlastima.