Izbori u Rumuniji 20. maja 1990. godine

U Rumuniji su 20. maja 1990. održani prvi slobodni izbori posle 1946. Oni su bili znak povratka u političko društvo izgubljeno posle 45 godina opresivne komunističke vladavine. 19. novembra 1946. alijansa kojom je rukovodila Komunistička partija uz podršku komunističke vlade koju je nametnuo sovjetski okupator, falsifikovala je izborni rezultat i osvojila 78% mesta u parlamentu. Tada je okončana rumunska demokratija koja se preporodila 20. maja 1990.

Na izborima 20. maja 1990. dominirali su figura Jona Ilijeskua i Front nacionalnog spasa (FSN), direktan naslednik komunističke partije još od pada Čaušeskuovog režima 22. decembra 1989. Ilijesku je tada osvojio 85% glasova Rumuna, ispred dvojice protivkandidata, a to su bili liberal Radu Kampeanu i lider seljačke stranke Jon Raciu. A Front nacionalnog spasa osvojio je dve trećine mandata u parlamentu. U dve godine, do izbora 1992. godine, kada je rumunsko biračko telo pokazalo prve znake zrelosti, najvažniji usvojeni akt je bio Ustav Rumunije, u decembru 1991. godine.

O izborima održanim pre 30 godina puno je napisano. Tadašnji izbori, na kojima je bio ogroman broj glasova za Ilijeskua i Front nacionalnog spasa nazvani su izborima u "Gluvoj nedelji", ime koje su im dali oni koji su birali kandidate opozicije, koju su tada formirale Nacionalna seljačka demo-hrišćanska stranka (PNTCD), Nacionalna liberalna stranka (PNL) i Socijaldemokratska stranka (PSD). Ako danas analiziramo izbore od pre 30 godina, možemo zaključiti da nisu bili ni slobodni, niti legitimni, smatra Joan Stanomir, profesor Univerziteta u Bukureštu: „Iz perspektive minimalnih zahteva, izbori 20. maja 1990. nisu bili ni slobodni niti fer. Ne na isti način na koji izbori 19. novembra 1946. nisu bili slobodni i fer, na drugačiji način bili su nepravedni i nekorektni. Zašto? Zato što celokupna atmosfera koja je prethodila izborima i celokupna atmosfera u kojoj su se izbori odvijali nisu mogle generisati autentične i nesputane izbore za gradjane Rumunije. I želim da dam dva primera. Prvi je medijska pokrivenost. U osnovi, demokratska opozicija nije imala pristup glavnom komunikacionom kanalu, Rumunskoj televiziji, slobodnoj medju navodima. Drugi primer je način na koji se država-partija Front nacionalnog spasa ponašala prema političkim protivnicima, odnosno prema aktivistima i kandidatima opozicionih stranaka koji su bili izloženi verbalnim i fizičkim napadima izuzetne težine. Dakle, 20. maja 1990. rumunski narod nije imao priliku da donese informisanu odluku, jer je država-partija koja je osvojila vlasti u decembru 1989. želela da na izborima ima sredstvo legitimiteta, a ne temelj konsolidovane demokratije, kako je danas razumemo."

Za samo nekoliko meseci slobode, od decembra 1989. do 20. maja 1990, niko nije mogao očekivati da će se rumunski narod čudesno politički preporoditi. Prema tome, rezultati su bili očekivani, kako kaže profesor Joan Stanomir: „Rezultate je bilo lako predvidjeti, rekao bih da su jedini mogući rezultati. Oni su počeli da budu predvidljivi od trenutka kada se Jon Ilijesku 22. decembra 1989. godine proglasio šefom države. Ovi  rezultati su bili predvidljivi usled transformacije Fronta nacionalnog spasa u političku stranku u januaru 1990., a samim tim i u državu-partiju, jer je takodje kontrolisala ćelije na nivou državnih preduzeća. Rezultati tih izbora bili su predvidljivi od trenutka kada je lustracija, to jest eliminacija bivših državnika i komunista i bivših članova političke komunističke policije Sekuritate, odbačena kao političko rešenje u Privremenom savetu Nacionalnog jedinstva,  koji je bio privremeni mini-parlament. "

Na pitanje “kako objašnjavate političko ponašanje porobljenog naroda gotovo pola veka?” profesor Joan Stanomir je odgovorio: „Mislim da je korektno govoriti o originalnom problemu rumunskog političkog režima. U decembru 1989. zaista revolucionarnu promenu transformisala je politička grupa koju su predvodili Jon Ilijescu, Petre Roman, Silviu Brukan u drugu vrstu političke organizacije kojom je dominirala država-partija nazvana Front Nacionalnog spasa. Možemo se pitati da li je bilo nešto drugo bilo moguće? Moj odgovor je prilično skeptičan, jer ne treba zaboraviti da je Rumunija izašla iz 20 godina deizma i 25 godina Čaušizma. A posebno je Čaušizam bio veoma važan sastojak u izradi ideologije Fronta nacionalnog spasa. "

Izbori održani 20. maja 1990. su već ušli u udžbenike političke teorije za proučavanje mehanizama demokratske obnove. To je primer kako društvo oseća potrebu da se postepeno vraća u normalu, to je složen prelaz sa nedostatka slobode na slobodu. Profesor Joan Stanomir precizira: „Izbori održani 20. maja 1990. bili su prilično izuzetak, jer do pobede Socijaldemokratske partije (PSD) 2016. nijedna druga stranka nije osvojila tako velik broj glasova. Front nacionalnog spasa bio je pomešan sa državom, a država je za mnoge Rumune na nivou 90-ih godina bila pomešana sa Čaušeskuovom državom. Posle 30 godina, Rumunija je u paradoksalnoj situaciji: s jedne strane, u stanju je da ispuni svoje temeljne evroatlantske težnje, ali istovremeno u stanju je da primeti da je rumunska država stvorena i rukovodjena u njenim dubokim strukturama sledbenicima Fronta nacionalnog spasa", zaključio je profesor bukureštanskog univerziteta Joan Stanomir.

Pesimizam izbora održanih 20. maja 1990. jeste i dalje prisutan u Rumuniji. Ali to je orijentir odakle su Rumuni ponovo naučili da slobodno razmišljaju o politici.