Vesti – 23.04.2025
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka, 23.04.2025, 18:19
Plenarna sednica Poslaničkog doma usvojila je danas nacrt zakona kojim se menjaju pravila za penzionisanje pravnika u Rumuniji. U obliku koji su usvojili poslanici, počev od 1. januara 2026. godine, sudije i tužioci će se penzionisati sa 65 godina, kao i svi ostali zaposleni, s obzirom na to da je, trenutno, njihova starosna granica za penzionisanje 48 godina. Istovremeno, penzije sudija će biti niže. Nacrt zakona biće upućen na raspravu Senatu, koji je u ovom slučaju nadležan organ za donošenje odluka. Viši savet magistrata je kritikovao dokument uz obrazloženje da bi ozbiljno potkopao funkcionisanje pravosudnog sistema na kraći i srednji rok. Njegovo usvajanje je, međutim, jedan od uslova koje Rumunija mora da ispuni da bi dobila treću tranšu novca iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost.
Vršilac dužnosti predsednika Rumunije, Ilije Boložan, sazvao je sednicu Vrhovnog saveta za nacionalnu odbranu za sredu, 30. april – saopštila je predsednička administracija. Na dnevnom redu su teme vezane za učešće Rumunije u Evropskom planu odgovora – Spremnost 2030, nacrt Zakona o rumunskoj nacionalnoj odbrani i Nacionalni plan o vojnoj mobilnosti. Ovim se dodaje i nacrt zakona o nekim merama neophodnim za sprovođenje projekata nacionalne bezbednosti u oblasti hidroenergije i nacionalna strateška vizija u oblasti svemira.
Ministarstvo finansija u saopštenju za javnost potvrđuje posvećenost Rumunije da ispuni deficit od 7% bruto domaćeg proizvoda u 2025. godini i najavljuje da će nastaviti ovu putanju u narednim godinama, kako je predviđeno Srednjoročnim nacionalnim budžetsko-strukturnim planom dogovorenim sa Izvršnom vlasti zajednice. Pojašnjenje dolazi nakon objavljivanja podataka Evrostata o državnom deficitu u zemljama članicama Evropske unije, prema kojima je Rumunija prošle godine imala najviši nivo, sa 9,3% bruto domaćeg proizvoda. S druge strane, Međunarodni monetarni fond je smanjio svoje procene rasta rumunske ekonomije ove godine na 1,6%, sa 3,3%, koliko je najavio u oktobru.
Rumunski ministar finansija Tancoš Barna učestvuje ove nedelje u Vašingtonu na Prolećnim sastancima koje organizuju Grupa Svetske banke i Međunarodni monetarni fond (MMF), potvrđujući posvećenost Rumunije fiskalnoj i budžetskoj stabilnosti, saopštile su u sredu vlasti u Bukureštu. Ovaj događaj, od posebnog međunarodnog značaja, svake godine okuplja ministre finansija, guvernere centralnih banaka, ekonomske lidere i predstavnike globalnih finansijskih institucija, pružajući strateški okvir za debate o globalnim ekonomskim i finansijskim izazovima. Pored delegacije Ministarstva finansija, Rumuniju predstavljaju ministar ekonomije, digitalizacije, preduzetništva i turizma Bogdan Ivan i delegacija Narodne banke Rumunije, koju predvodi prvi zamenik guvernera Leonardo Badea. Dnevni red posete uključuje sastanke sa visokim predstavnicima međunarodnih finansijskih institucija, predstavnicima agencija za rejting, kao i sa Osnivačkom skupštinom (sastankom zemalja članica koje su deo iste glasačke grupe) u okviru Međunarodnog monetarnog fonda i Grupe Svetske banke, navodi se u navedenom izvoru. Istovremeno, na marginama sastanka, ministar finansija Tancoš Barna učestvuje na Samitu o Strategiji za Centralnu i Istočnu Evropu, u debatama o jačanju evropske otpornosti kroz investicije.
Brojni hodočasnici i turisti okupili su se u Vatikanu kako bi odali poslednju počast papi Franji, koji je preminuo u ponedeljak u 88. godini. Otvoreni kovčeg sa njegovim beživotnim telom prenet je jutros, uz veliku pompu, u grandioznu baziliku Svetog Petra, gde vernici tokom tri dana mogu da se oproste od poglavara Katoličke crkve. Na sahrani, koja će se održati u subotu, očekuje se dolazak stotina hiljada vernika, kao i brojnih šefova država i vlada, uključujući i vršioca dužnosti predsednika Rumunije Ilija Boložana. Papa Franja će, prema svojoj želji, svoj večni san prespavati u bazilici Santa Marija Mađore u centru Rima, posvećenoj Devici Mariji. Italijanska vlada je proglasila pet dana nacionalne žalosti, dok je Vatikan u žalosti do 30. aprila. S druge strane, konklava za izbor budućeg vrhovnog pape moraće da se sastane najmanje 15 dana nakon smrti pape Franje, što bi značilo da bi razgovori između 135 kardinala sa pravom glasa počeli 5. maja.
Ulaznice za 32. izdanje Međunarodnog pozorišnog festivala u Sibinju (u centru) puštene su u prodaju. Festival će se održati između 20. i 29. juna. Zainteresovani su imali dve nedelje da konsultuju program i odrede predstave koje žele da posete. Biće održano najmanje 150 predstava u zatvorenom ili na otvorenom i 37 onlajn emisija. Od njih, više od polovine biće dostupno besplatno. Američki glumci Bil Marej i Ketlin Tarner su među specijalnim gostima Međunarodnog pozorišnog festivala u Sibinju.
Dan prijateljstva između Rumunije i Nemačke obeležava trenutak izvrsnosti u odnosima Bukurešta i Berlina i ističe dinamične političko-diplomatske i sektorske kontakte, odnosno živu saradnju na bilateralnom nivou, u okviru Evropske unije i NATO-a. Izjavu je dao ministar spoljnih poslova Emil Hurezeanu, na prvu godišnjicu ovog dana, ustanovljenog 21. aprila. Sa svoje strane, Per Gebauer, nemački ambasador u Rumuniji, naglasio je da dve zemlje spaja dugogodišnje prijateljstvo i partnerstvo zasnovano na poverenju.
Hrišćani su u sredu proslavili velikomučenika Georgija, mučenika iz 4. veka. Sveti Đorđe je bio general u rimskoj vojsci za vreme vladavine cara Dioklecijana. Iako je bio veoma cenjen na carskom dvoru zbog svoje ratne veštini, postao je žrtva progona hrišćana. Bio je zatvoren i mučen da bi se odrekao od hrišćanstva. Nije popustio i pogubljen je odsecanjem glave. Skoro milion Rumuna je danas proslavilo svoj imendan. Sveti Đorđe je takođe duhovni zaštitnik Rumunske kopnene vojske, na čiji dan se, takođe u sredu, širom zemlje organizuju vojne i verske ceremonije kod spomenika posvećenih herojima. Moramo da nastavimo modernizaciju Rumunske vojske – izjavio je, u tom kontekstu, vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilije Boložan, koji je precizirao da je, zahvaljujući rumunskoj vojsci, Rumunija stub stabilnosti u regionu pogođenim ratom u susednoj Ukrajini.
