Bezbednosni izazovi na Balkanu (09.01.2026)
Takozvana ,,specijalna vojna operacija’’ Moskve koja je počela pre skoro četiri godine u Ukrajini ima duboke geopolitičke posledice sa efektima na ravnotežu sile na regionalnom i globalnom planu.
Corina Cristea и Mircea Mihai, 09.01.2026, 00:00
Takozvana ,,specijalna vojna operacija’’ Moskve, koja je počela pre skoro četiri godine u Ukrajini, ima duboke geopolitičke posledice sa efektima na ravnotežu sile na regionalnom i globalnom planu. Sukob je izazvao i duboko pogorašnje odnosa Rusije i Zapada. Oslabio je strateški položaj Moskve u Evropi, ojačao jedinstvo Zapada, redefinisao bezbednosne prioritete na medjunarodnom nivou i izazvao jednu od najdubljih podela u medjunarodnom poretku posle Hladnog rata. Ono što se sada dešava u Ukrajini ima veliki uticaj i na bezbednost Balkana, iako zona nije neposredno uključena u vojni sukob. Generalni direktor nezavisne grupe eksperata Novog strategijskog centra (New Strategy Center) Djordje Skutaru o bezbednosnim izazovima na Balkanu, implikacijama rata u Ukrajini i kako se ove odražavaju naročito u zoni Crnog mora rekao je: ,,Ovde imamo tri plana: u prvom redu je hibridni, jer rat u Ukrajini ne donosi samo kinetičku, vojnu akciju već i brojne hibridne akcije u Evropi, u zoni Crnog mora i na Balkanu. Ovde govorimo o politici promovisanja dezinformacionog narativa u cilju očuvanja pozitivane prestave o Rusiji, iako je ova država agresor u Ukrajini kao i o slabljenju podrške Ukrajini u pojedinim zemljama, naročito u Hrvatskoj i Bugarskoj, državama koje imaju važan doprinos u snabdevanju Ukrajine pojedinim vrstama oružija. U drugom redu postoji jedan istorijski uticaj Rusije na Balkanu, uz pomoć religioznog, pravoslavnog i istovremeno panslavističkog faktora. Postoji snažan uticaj Rusije u Bugarskoj i Srbiji i Moskva nastoji da sačuva uticaj u Bosni i Hercegovini posredstvom Dodikovog režima u Republici Srpskoj da bi mogla metaforički da otvori drugi front, odnosno da stvara dodatne probleme Zapadu novim bezbednosnim problemima u regionu.’’
Treći element odnosi se na način na koji zemlje regiona treba da upravljaju kolateralnim posledicama, odnosno energetskim problemima, naglašava generalni direktor Novog strateškog centra. Rat u Ukrajini je na videlo dana izbacilo vulnerabilnost balkanskih država na ruske energenate. Krize snabdevanja i povećanje cena energetana doprineli su rastućim socijalnim tenzijama i dokazali da je neophodna diverzifikacija resursa i energetskih puteva. U ovom kontekstu Crno more i evropski jugoistočni energetski koridori stiču sve veću stratešku važnost. Djordje Skutaru objašnjava: ,,Pojedine članice Evropske unije, recimo Bugarska, uspele su da reše problem zavisnosti od ruskih energenata i da pronadju varijante za uvoz, ali Srbija ostaje zavisna od enegije iz Rusije. Ovi ekonomski problemi ostavljaju snažan pečat na zonu i uz to raste i uticaj Kine koja raznim vrstama investicija u balkanskoj zoni ima mekši manir političkog i ekonomskog uticaja.
Ničim izazvani rat u Ukrajini ne predstavlja samo regionalnu krizu,već tačku zaokreta u evoluciji svetskog poretka nakon Hladnog rata. Kako može Rumunija da iskoristi strateški položaj u regionu ne samo u svojstvuo članice NATO-a i Evropske unije , već i kao promoter stabilnosti? Eksploatacija prirodnog gasa u Crnom moru, razvoj energetske transportne infrastrukture i interkonekcija sa susednim državama mogu smanjiti regionalnu zavisnost od Rusije i ojačati energetsku bezbednost Balkana, a na strateškom i vjnom planu Rumunija, aktivnim učešćem u inicijativama regionalne saradnje i jačanjem istočnog krila NATO-a, može da doprinese bezbednosti Balkana kaže Djordje Skutaru: ,,Mi na Balkanu nemamo neprijateljske stavove, ne postoje nacije koje su neprijateljiski raspoložene prema nama. Ovo je naša prednost. U drugom redu na istočnom krilu Rumunija pored Turske je druga najveća vojna sila Alijanse. Sa vojnim kapacitetima koji se svake godine povećavaju Rumunija raste i sa vojne tačke. Za nas je važno da izbegnemo negativni scenario na ukrajinskom frontu. Za nas najlošiji scenario je dolazak Ruske Federacije na granicu naše zemlje. Ovo bi značilo probijanje ukrajinskog fronta i dolazak Rusije preko Odese do sliva Dunava u Crno more ’’.
Ova hipoteza, objašnjava Djordje Skutaru, predvidja dolazak Rusije na rumunsku granicu i eventualnu okupaciju Republike Moldavije, zemlje koja nema vojsku ni stratešku moč da izdrži šok jedne invazije.
