Svemir ponovo u žiži interesovanja (12.06.2026

14.maja 1981. godine Rumunija je ušla u istoriju istraživanja svemira.

Corina Cristea и Mircea Mihai, 12.06.2026, 00:00

14.maja 1981. godine Rumunija je ušla u istoriju istraživanja svemira. Medju članovima posade Sojuza 40, koji je lansiran prema orbitalnoj stanici Saljut 6, pored sovjetskog kosmonauta Leonida Popova bio je i Rumun Dumitru Prunariu. Posle uspešnog spajanja sa orbitalnom stanicom, kosmonauti su počeli naučna istraživanja u oblastima vasionske medicine, biologije, fizike radiajacija i zemljinog magnetnog polja. Misija je uspešno završena 22. maja posle 7 dana, 20 sati i skoro 42 minuta provedenih u svemiru. Prunariu je postao 103 čovek koji je stigao u svemir i prvi Rumun koji je postigao ovaj veliki uspeh. Četiri ipo decenije kasnije, njegovo ime je i dalje simbol rumunske ambicije i orijentir za generacije koje sanjaju da istražuju svemir. Priča Dumitrua Prunariua je više od jedne ljudske avanture, ona odražava aktivno učešće Rumunije u medjunarodnim svemirskim programima. Postavlja se istovremeno i pitanje kada će Rumunija imati još istraživača svemira?. Radimo na svemirskom programu. Ne treba zaboraviti da smo 1981. godine osnovali Rumunsku svemirsku agenciju kao javnu instituciju. Od 2012. smo punopravni članovi Evropske svemirske agencije. Jedini problem je što nemamo novog kosmonauta’’, kaže Dumitru Prunariu, koji se u intervju za Radio Rumunija prisetio tih dana: ,,Ono što sam ja uspeo je istorijski veoma važno za Rumuniju jer se naša zemlja pridružila zemljama sa sopstvenim kosmonautima i razvijenim vasionskim istraživanjima. Ali ovo nije ostalo samo kao istorijski instrument, već i kao novo otvaranje za Rumuniju i za mene za dalje promovisanje. Istorijski, ekonomski i medjunarodni konteksti nisu nam dozvoli da imamo novog čoveka u svemir iako teoretski imamo šanse, ali praktično je teško ostvariti ovaj cilj bez veće odlučnosti rumunskih vlasti i većih finansijskih izdvajanja’’.

Mnogi se pitaju zašto Rumunija nakon Prunariua nije nikoga poslala u svemir?. Objašnjenje ima više slojeva. U prvom redu let iz 1981. godine je bio moguć zahvaljujući programu Interkosmos, koji je rezervisao specijalna mesta zemljama učenicama, a posle raspada Sovjetskog Saveza ovaj program je jednostavno ukinut. U drugom redu letovi sa ljudskom posadom su sve redji i sve skuplji. Evropska svemirska agencija (ESA) organizuje selekciju kosmonauta, ali posle velikih vremenskih intervala, a konkurencija je žestoka. Kao zemlja članica Evropske svemirske agencije, Rumunija ima parvo da učestvuje u selekciji astronautana koju organizuje agencija. Svaki državljanin Rumunija koji ispunjava profesionalne i zdravstvene uslove može da se kandiduje. Ali konkurencija je veoma jaka, a broj mesta mali. Pored toga učešće u glavnim istraživanjima svemira zavisi i od visine nacionalnih investicija u programe Evropske svemirske agencije. Dumitru Prunario dodaje: ,,U okviru Evropske svemirske agencije u selekcijama ulaze kandidati iz svih zemalja članica, uključujući Rumuniju. Poslednje selekcije završene su 2022. godine i od 12 hiljada dobrovoljnih kandidata na evropskom nivou i 255 Rumuna, na kraju izbor je pao samo na šestoricu. A konačna selekcija najboljih od najboljih napravljena je i u zavisnosti od doprinosa zemalja evropskim programima. Ovde Francuska, Nemačka, Italija, Velika Britanija, koja je članica Evropske svemirske agencije, i nordijske zemlje su nepobedive u konkurenciji sa istočnoevropksim zemljama’’.

Dugoročne perspective su ipak ohrabrujuće. Evropa ulaže u programe istraživanje meseca u saradnji sa NASA-om i u razvoj novih misija kojima je potrebno dodatno osoblje u narednim decenijama. Proširenjem medjunarodnih vasionskih istraživanja, šanse za novi let jednog Rumuna u svemir rastu. Dumitru Prunariu kaže: ,,Svi mi koji smo bili u svemiru, civili ili vojnici, ako smo leteli pre 40, 50 godina ili sada promovišemo saradnju i razumevanje. Promovišemo razumevanje problema naše planete i tražimo rešenja za zaštitu čovekove sredine, zaštitu Zemlje, otklanjanje otpada i zagadjenja i zalažemo se za sporazumevanje medju ljudima. Imamo asocijaciju istraživača svemira, bio sam jedan od osnivača, bilo nas je 25 astronauta i kosmonauta u 1985. godini, preko 400 ljudi koji su leteli svemirom su članovi ove asocijacije i svake godine organizujemo planetarne kongrese na kojima se informišemo o svemirskim programima zemalja koje predstavljamo. Sada lete Amerikanci i Rusi sa Evropljanima, Japancima, Kanadjanima, svi su državljani planete, svi dobro saradjuju za dobrobit planete. Imaju i odredjene nadležnosti kada se vrate, pojedine obaveze da zastupaju sopstvene države, ali kada se razgovara o kosmosu, svi odgovaraju u isti glas ‘’.

U ovom kontekstu ja želim, dodao je Dumitru Prunariu, da se ono što je loše na Zelji smanji, ne traba da ratujemo protiv drugih, već da saradjujemo i pronadjemo način za mirno rešenje za izazove nove kosmonautike.