Ignorisanje koje košta (17.04.2026)

Negativno utiče na način razmišljaja i delovanja. Ne skreće direktno pažnju i ne smatra se realnim rizikom već neutralnim stanjem- nekom vrstom odgovora ,,ne znam’’, koja na prvi pogled nije opasna.

Corina Cristea и Mircea Mihai, 17.04.2026, 00:00

Negativno utiče na način razmišljaja i delovanja. Ne skreće direktno pažnju i ne smatra se realnim rizikom već neutralnim stanjem- nekom vrstom odgovora ,,ne znam’’, koja na prvi pogled nije opasna. Ignorisanje, jer je o njoj reč predstavlja u stvari jednu od najvećih vulnerabilnosti naročito u jednoj globalnoj ekonomiji u kojoj je poznavanje najvredniji resurs. Ne samo za dobijanje radnog mesta, već i za razumevanje sveta, donošenje odluka i gradjenje bolje budućnosti. Ignorisanje je prećutni rizik, koji ne znači samo ,,ne znati’’ već posebno ne shvatiti da ne znate. Ova vrsta nepoznavanja je najopasnija jer stvara lažnu sliku sigurnosti da su donete odluke korektne. Utiče na prihvatanje ideja bez analize, a složenost je odbijena i prihvaćena su jednostavna objašnjenja, iako su ova pogrešna. Ovakva površnost dovodi do pogrešnih finansijskih izbora ili pogrešnih odluka u vezi sa zdravljem ili karijerom, sa nepovratnim posledicama. Drugim rečima ignorisanje može postati veliki hendikep i dovesti do gubljenja povoljnih prilika. Jedna osoba koja ne razume kako funkcioniše ekonomija doneće loše odluke. Ko ne može klorektno razumeti informaciju, može lako da bude manipulisan ili da podleže uticajima. Ko se ne prilagodjava promenama, ostaće blokiran u prevazidjenu realnost. Na globalnom nivou svedoci smo takmičenja poznavanja. Zemlje se sve više takmiče u vaspitanju i kapacitetu inovacije i u ovom kontekstu ignorisanje postaje kolektivni problem. Sa druge strane i dalje traju ozbiljni problemi- funkcionalna nepismenost, velike razlike izmedju ruralne i urbane sredine, odsustvo realne veze izmedju škole i tržišta rada. Gost Radio Rumunija Andreea Paul, univerzitetska profesorka, doktorka i predsednica Inicijative za konkurentnost (INACO) upozorava da društvo koje ne ulaže u obrazovanje sužava sebi potencijal. Prava konkurencija u Rumuniji nije ekonomske prirode u klasičnom smislu, već konkurencija poznavanja i formiranja dobro školovanih ljudi, razvoja kompetentnosti prilagodjene aktuelnoj ekonomiji kao i budućoj ali i kapaciteta donošenja složenih odluka u svetu obeleženom sukobinma i tenzijama naglašava predsednica Inicijative za konkurentnost. Kako izgleda gubljenje poznavanja u Rumuniji. Andreea Paul kaže: ,,Gubimo znanje kada deca ne znaju da biraju vaspitni put, u ovom slučaju krivica je kolektivna. Kao odrasla osoba neće znati kako da uzme bankarski kredit i kakvim se rizicima izlaže jer nema finansijske i ekonomske kompetentnosti ili minimalne preduzetničke. Gubi kada donosi pogrešne odluke o sosptvenom životu ili kada postaje žrtva providne manipulacije ili populizma jer nedostaje poznavanje. Postoje mnoge cene koje će dete platiti kao odrasla osoba jer nije uradilo ono što treba u školi. I gubi slobodu. Jer vaspitanje ne znači ništa drugo do osvajanje slobode donošenja odluka o sopstvenom životu, a da usput ne postane žrtva ostalih. Da bi poznavao, potrebno je da se polazi od osnovne pismenosti, odnosno primene elementarne matematike u svakodnevni život, ili recimo kako da lepite pločice u kupatilu. Ili kada želis da kupiš jednu veš mašinu ili talasnu peć a treba ti potrošački kredit. Kada praviš jedan kućni budžet ili kada treba da doneseš odluku u kom gradu želiš da podigneš kuću, u koju industriju da se zaposliš.

Studije pokazuju da školovani ljudi identifikuju mnogo brže šanse, prilagodjavaju se promenama i donose dobre odluke, tako da imaju pristup bolje plaćenim radnim mestima. U odsustvu osnovnih kompetentnosti, šanse se gube čak i kada se pojavljuju. Ovde je reč o kompetentnosti popot kritičkog mišljenja i digitalne pismenosti, emocionalne inteligencije i finansijskog vaspitanja kao I prilagodjavanja, jer se tržište rada brzo menja. Sada se pojavljuju i nestaju ne samo kompanije, već celi ekomomski sektori, nestaju i pojavljuju se industrije brzinom bez presedana u istoriji sveta, upozorava Andreea Paul, koja je sintetizovala kritičke kompetentnosti za naredne godine:,,Kapacitet prilagodjavanja, profesionalne komunikacije, kritičko razmišljanje, kreativno razmišljanje, napredne digitalne kompetentnosti i orijentacije ka oblastima koje su danas i koje će i ubuduće imati prodju. Sve što je vezano za zdravlje I zbrinjavanje osoba, sve što znači energija, logistika, industrijsko održavanje pa sve do trgovine i digitalnih kompetentnosti. Ovde mislim na kapacitet shvatanja složenih programskih jezika, na kompjutersko, algoritamsko razmišljanje i kapacitet korišćenja veštačke inteligencije.

Odustvo ovih odražava se na kompanije koje ne mogu da pronadju adekvatne radnike, mlade koji završavaju fakuktete a ne znaju šta da rade dalje, na odrasle koji izbegavaju promene jer nisu spremni na promene. Rešenja postoje, ali nisu jednostavna pa ni brza, kažu eksperti. U celom ovom demaršu, reforma vaspitanja je od suštinske važnosti kao i promena mentaliteta. Istovremeno, učenje ne treba smatrati etapom koja se završava školom, već neprekidnim procesom.