Da li je Rumunija spremna za prelazak na evro? (08.05.2026)

Nedavna izjava guvernera Narodne banke Rumunije Mugura Isareskua da bi usvajanje evra moglo da postane ,,državni projekat’’ jedno je od glavnih ekonomskih pitanja u Rumuniji.

Corina Cristea и Mircea Mihai, 08.05.2026, 00:00

Nedavna izjava guvernera Narodne banke Rumunije Mugura Isareskua da bi usvajanje evra moglo da postane ,,državni projekat’’ jedno je od glavnih ekonomskih pitanja u Rumuniji. Na stručnoj konferenciji guverner je naglasio da se usvajanje evra može ostvariti posle realizacije sadašnjeg državnog projekta, preciznije pristupanje zemlje OECD-u, organizaciji koja okuplja najrazvijenije ekonomije sveta. Ovaj proces je u završnoj fazi posle privrednog uravnoteženja i smanjenja velikog budžetskog deficita. Ideja o usvajanju evra nije novijeg datuma, ali je više puta odlagana iz više razloga posle ulaska Rumunije u Evropsku uniji. U Narodnoj banci Rumunije vodjene su intenzivne pripreme u ovoj oblasti koje su nastavljene i kada se Rumunija udaljavala od ispunjavanja makroekonomskih uslova za pristupanje evro zoni, kaže guverner Centralne banke Rumunije Mugur Isaresku: ,,U 2015. godini bili smo veoma blizu ispunjavanja svih uslova nominalne konvergentnosti predvidjenih Sporazumom iz Mastrihta, uključujući smanjenje budžetskog deficita I u to vreme kada nismo bili previše zaduženi. Ono što se ne priznaje je to da je privreda Rumunija bila mnogo manje razvijena. U 2015. godini bruto društveni proizvod Rumunije bio je od oko 175 miliardi dolara, a sada je od 400 miliardi. Sada imamo mnogo razvijeniju i efikasniju ekonomiju. Veliki problem sa kojim se suočavamo je taj da se-sa jedne strene-ovaj razvoj ostvario po ceni sve većeg debalansa javnih finansija. Sada medjutim ne ispunjavamo nijedan uslov iz Mastrihta za ulazak u zonu evra. Najteže je ispuniti uslov smanjenje javnog deficita do granice od 3% svake godine i povratak na javni dug ne veći od 60%, koji ćemo ove godine prekoračiti.’’

Rumunija već nekoloko godina beleži deficit veći od 3% i sada ulaže velike napore da smanji budžetski deficit sa 9% na 6,2% ove godine. Smanjenje nije samo formalan zahtev, već važan uslov za ekonomsku stabilnost, navode eksperti. Veliki deficit odražava strukturne debalanse, od visokih javnih troškova, posebno za plate i penzije, pa sve do slabog prikupljanja poreza i zavisnosti od pozajmica. Drugi važan kriterijum za usvajanje evra je stabilnost cena. Narodna banka Rumunije uspela je da drži inflaciju pod kontrolu duže vreme, iako su cene u poslednjem periodu naglo povećane, tako da sada Rumunija ima najveću stopu inflacije u Evropskoj uniji. Drugi veoma važan aspekt za ulazak u zonu evra je odustajanje od sosptevene monetarne politike. Drugim rečima usvajanjem evra, Rumunija ne može da utiče na kamate i devizni kurs u zavisnosti od sopstvenih potreba, a ovo može biti održivo samo u jednoj dovoljno stabilnoj i fleksibilnoj ekonomiji. Pored tehničkih uslova za ulazak u zonu evra potrebna je i realna konvergentnost. Profesor univerziteta Danijel Dajanu, predsednik Fiskalnog saveta, kaže: ,,Potrebne su ekonomske pa i socijalne strukture u skladu sa funkcionisanjem Evropske unije, posebno evro zone. Ali pristupanje evro zoni sada bi imalo veći geopolitički značaj nego pre 20 godine. Vredi biti u evrozoni. Ali ovo se ne može ostvariti za nekoliko godina jer je potrebno da smanjimo budžetski deficit na oko 3%, a od suštinskog značaja je i stabilizacija javnog duga, odnosno da ne probijemo granicu od 67%-68 % bruto nacionalnog proizvoda. Takodje, dug treba stabilizovati i smanjiti na oko 60% bruto nacionalnog proizvoda.’’

Uprkos izazovima, prednosti usvajanja evra mogu da budu velike, od eliminisanja deviznog rizika, do manjih kamata za finansiranje države i privatnog sektora, povećanja inostranih investicija, stabilnijih i predvidljivijih uslova za privlačenje kapitala, dublju ekonomsku integraciju. Rumunija bi mogla da postane sastavni deo evropskog ekonomskog jezgra, Za sada, stvarnost ukazuje da je u Rumuniji, je postigla zapažene rezultate u poslednjim decenijama, zaostajanje za razvijenim državama i dalje veliko, naročito u produktivnosti, visini ličnih dohodaka, infrastrukturi i kvaliteti institucija. A usvanaje evra u nedovoljno konvergentnoj ekonomiji može generisati tenzije kao u pojedinim jugoistočnim državama Evrope. Žurba može da ima i negativne posledice kao što su gubljenje ekonomske fleksibilnosti, probleme u upravljanju krizom, moguća povećanja cena ili pritiske na kompetitivnost, upozoravaju stručnjaci. Da li je Rumunija spremna za usvajanje evra? Još nije, ali pravac je jasan. Izjavu guvernera Centralne banke Rumunije ne treba smatrati hitnim ciljem, već orijentirom ka zdravoj ekonomiji koji Rumunija treba da dostigne.