Dugi put do Šengena (16.12.2022)

Austrija je pre nedelju dana blokirala Rumuniju, koja zajedno sa Bugarskom radi na ovu temu više od jedne decenije, u pokušaju da dobije status članice Šengena. Samo nekoliko dana ranije, vlasti u Bukureštu su odahnule, pošto su konačno dobile prihvatanje Holandije, nakon više godina protivljenja, a promena stava Austrije bila je u najmanju ruku iznenađujuća. Pozivajući se na veliki broj migranata sa kojima se suočava, Beč je do kraja ostao nefleksibilan, a njegova odluka, kategorisana kao neopravdana i nepravedna, izazvala je talas reakcija kako u Bukureštu i Sofiji, tako i u Briselu. Zvaničnici Evropskog parlamenta i Evropske komisije razočarani su uputili poruke podrške Rumunima i Bugarima. Čak se i predsednik Austrije, Aleksander Van der Belen, ogradio od odluke Vlade koju predvodi kancelar Karl Nehamer. Duboko žalim zbog odluke da se blokira pristupanje Rumunije i Bugarske Šengenu, rekao je predsednik Austrije, koji je priznao da je njegova zemlja u teškoj situaciji zbog veoma velikog broja azilanata. Ali, naglasio je, blokada Šengena ne doprinosi rešenju. S druge strane, austrijski kancelar odbacuje ideju da su iza glasanja održanog prošle nedelje stajali unutrašnji politički razlozi. U intervjuu za bečku javnu televiziju, on je rekao da je bilo kakva povezanost sa izborima u Donjoj Austriji krajem januara apsurdna pretpostavka. On, je u intervjuu govorio o 75000 ilegalnih migranata od 100.000 koliko ih je stiglo u njegovu zemlju i navodi da bi mnogi od njih došli preko Rumunije i Bugarske. Glas Austrije je neopravdan, ponovio je predsednik vlade u Bukureštu, Nikolae Čiuka: Sve evropske države su se složile da otvore kapije šengenskog prostora Rumunima, kao priznanje naše pripreme, ali i kontinuiranih napora koji godinama unazad ulažu u zaštitu evropskih spoljnih granica. Sve, sa jednim neopravdanim izuzetkom – Austrije. Jednoglasnost nije bila moguća u kontekstu u kojem je samo jedna država članica, Austrija, odbila prijem Rumunije. Ova odluka ostaje zasnovana na navodima o brojkama za koje je Rumunija jasno dokazala da nisu tačne. Nismo koristili čak ni nacionalne procene, koristili smo podatke agencija Evropske unije, koji moraju ostati osnova kada donosimo evropske odluke. Prepoznali smo teškoće država članica koje su pod migracionim pritiskom i uvek su delovale solidarno i aktivno u pronalaženju rešenja na evropskom nivou. Žao nam je i iskreno ne razumemo stav Austrije“. To što Rumunija nije primljena u Šengen ne znači samo da politički cilj nije ispunjen, ulozi su mnogo veći. Gost Radija Rumunija, Mihaj Jonesku, izvršni predsednik Nacionalne asocijacije izvoznika i uvoznika iz Rumunije i kopredsednik Rumunskog saveta izvoznika, govorio je o ekonomskim i finansijskim gubicima koje je Rumunija pretrpela: Pored toga što je Rumunija uložila za obezbeđenje granica spoljnih granica – bilo je ogromnih ulaganja od više milijardi evra – evo nas, sada pred potpuno nelogičnim vetom, što je u suprotnosti sa nalazima specijalizovanih tela, koja su ustanovila da Rumunija ispunjava tehničke uslove, naglašavam: tehničke, da uđe u šengenski prostor. Naš neulazak u ovu oblast nanosi veliku štetu izvoznicima i uvoznicima, u smislu da je svaka roba koja ulazi, a posebno izlazi iz Rumunije prinuđena da satima čeka sa kamionima na carini. Međutim, svaki sat znači novac, što dovodi do smanjenja konkurentnosti naših izvoznih proizvoda. Izračunao sam da ova veštački stvorena barijera, sa 100% političkim uticajem, što je deo mehanizama koje uspostavlja Svetska trgovinska organizacija – to je necarinska barijera – iz godine u godinu akumuliramo veoma velike trgovinske deficite. Ove godine, računao sam, 33 milijarde evra koji će predstavljati deficit u robnoj razmeni, znači, računato po stanovništvu, najmanje 1.500 evra deficita dugova koje ostavljamo narednim generacijama. Zašto? Zato što su neki političari, zbog svojih političkih igara i političkih interesa, neopravdano zabranili Rumuniju – dokaz je reakcija ne samo nas, Rumuna, ostalih partnera u Evropskoj uniji, već čak i stanovnika i građana Austrije – nisu odgovorili naš zahtev“. Rumunska privreda može da izgubi 10 milijardi evra godišnje, kao i mnogo više evra koje plaća bilo koji građanin ili bilo koja kompanija koja mora da pređe granice, ocenio je i ministar ekonomije Florin Spataru. Rumunske vlasti poručuju da je potrebno pronaći konstruktivno rešenje, a Bukurešt će iskoristiti sve raspoložive načine da odblokira situaciju. Predsednik Klaus Johanis: Ovo glasanje, čak i ako me je uznemirilo i razočaralo, ne tera me da odustanem. I, lično, ostaću veoma vezan za ovaj fenomen i odlučan sam da idem dalje, sve dok Rumunija ne postane članica šengenskog prostora. Prema istraživanju javnog mnjenja koje je naručila Rumunska akademija pre glasanja u Savetu za pravosuđe i unutrašnje poslove, skoro 78% Rumuna se složilo sa tvrdnjom da se Rumunija tretira kao drugorazredna zemlja, a preko 70% Rumuna se slaže da je Rumunija ispunila sve kriterijume i da će biti primljena u šengenski prostor.

Corina Cristea, 16.12.2022, 13:01

Austrija je pre nedelju dana blokirala Rumuniju, koja zajedno sa Bugarskom radi na ovu temu više od jedne decenije, u pokušaju da dobije status članice Šengena. Samo nekoliko dana ranije, vlasti u Bukureštu su odahnule, pošto su konačno dobile prihvatanje Holandije, nakon više godina protivljenja, a promena stava Austrije bila je u najmanju ruku iznenađujuća. Pozivajući se na veliki broj migranata sa kojima se suočava, Beč je do kraja ostao nefleksibilan, a njegova odluka, kategorisana kao neopravdana i nepravedna, izazvala je talas reakcija kako u Bukureštu i Sofiji, tako i u Briselu. Zvaničnici Evropskog parlamenta i Evropske komisije razočarani su uputili poruke podrške Rumunima i Bugarima. Čak se i predsednik Austrije, Aleksander Van der Belen, ogradio od odluke Vlade koju predvodi kancelar Karl Nehamer. Duboko žalim zbog odluke da se blokira pristupanje Rumunije i Bugarske Šengenu, rekao je predsednik Austrije, koji je priznao da je njegova zemlja u teškoj situaciji zbog veoma velikog broja azilanata. Ali, naglasio je, blokada Šengena ne doprinosi rešenju. S druge strane, austrijski kancelar odbacuje ideju da su iza glasanja održanog prošle nedelje stajali unutrašnji politički razlozi. U intervjuu za bečku javnu televiziju, on je rekao da je bilo kakva povezanost sa izborima u Donjoj Austriji krajem januara apsurdna pretpostavka. On, je u intervjuu govorio o 75000 ilegalnih migranata od 100.000 koliko ih je stiglo u njegovu zemlju i navodi da bi mnogi od njih došli preko Rumunije i Bugarske. Glas Austrije je neopravdan, ponovio je predsednik vlade u Bukureštu, Nikolae Čiuka: Sve evropske države su se složile da otvore kapije šengenskog prostora Rumunima, kao priznanje naše pripreme, ali i kontinuiranih napora koji godinama unazad ulažu u zaštitu evropskih spoljnih granica. Sve, sa jednim neopravdanim izuzetkom – Austrije. Jednoglasnost nije bila moguća u kontekstu u kojem je samo jedna država članica, Austrija, odbila prijem Rumunije. Ova odluka ostaje zasnovana na navodima o brojkama za koje je Rumunija jasno dokazala da nisu tačne. Nismo koristili čak ni nacionalne procene, koristili smo podatke agencija Evropske unije, koji moraju ostati osnova kada donosimo evropske odluke. Prepoznali smo teškoće država članica koje su pod migracionim pritiskom i uvek su delovale solidarno i aktivno u pronalaženju rešenja na evropskom nivou. Žao nam je i iskreno ne razumemo stav Austrije“. To što Rumunija nije primljena u Šengen ne znači samo da politički cilj nije ispunjen, ulozi su mnogo veći. Gost Radija Rumunija, Mihaj Jonesku, izvršni predsednik Nacionalne asocijacije izvoznika i uvoznika iz Rumunije i kopredsednik Rumunskog saveta izvoznika, govorio je o ekonomskim i finansijskim gubicima koje je Rumunija pretrpela: Pored toga što je Rumunija uložila za obezbeđenje granica spoljnih granica – bilo je ogromnih ulaganja od više milijardi evra – evo nas, sada pred potpuno nelogičnim vetom, što je u suprotnosti sa nalazima specijalizovanih tela, koja su ustanovila da Rumunija ispunjava tehničke uslove, naglašavam: tehničke, da uđe u šengenski prostor. Naš neulazak u ovu oblast nanosi veliku štetu izvoznicima i uvoznicima, u smislu da je svaka roba koja ulazi, a posebno izlazi iz Rumunije prinuđena da satima čeka sa kamionima na carini. Međutim, svaki sat znači novac, što dovodi do smanjenja konkurentnosti naših izvoznih proizvoda. Izračunao sam da ova veštački stvorena barijera, sa 100% političkim uticajem, što je deo mehanizama koje uspostavlja Svetska trgovinska organizacija – to je necarinska barijera – iz godine u godinu akumuliramo veoma velike trgovinske deficite. Ove godine, računao sam, 33 milijarde evra koji će predstavljati deficit u robnoj razmeni, znači, računato po stanovništvu, najmanje 1.500 evra deficita dugova koje ostavljamo narednim generacijama. Zašto? Zato što su neki političari, zbog svojih političkih igara i političkih interesa, neopravdano zabranili Rumuniju – dokaz je reakcija ne samo nas, Rumuna, ostalih partnera u Evropskoj uniji, već čak i stanovnika i građana Austrije – nisu odgovorili naš zahtev“. Rumunska privreda može da izgubi 10 milijardi evra godišnje, kao i mnogo više evra koje plaća bilo koji građanin ili bilo koja kompanija koja mora da pređe granice, ocenio je i ministar ekonomije Florin Spataru. Rumunske vlasti poručuju da je potrebno pronaći konstruktivno rešenje, a Bukurešt će iskoristiti sve raspoložive načine da odblokira situaciju. Predsednik Klaus Johanis: Ovo glasanje, čak i ako me je uznemirilo i razočaralo, ne tera me da odustanem. I, lično, ostaću veoma vezan za ovaj fenomen i odlučan sam da idem dalje, sve dok Rumunija ne postane članica šengenskog prostora. Prema istraživanju javnog mnjenja koje je naručila Rumunska akademija pre glasanja u Savetu za pravosuđe i unutrašnje poslove, skoro 78% Rumuna se složilo sa tvrdnjom da se Rumunija tretira kao drugorazredna zemlja, a preko 70% Rumuna se slaže da je Rumunija ispunila sve kriterijume i da će biti primljena u šengenski prostor.