Evropski budžet izmedju krize i reforme (23.10.2026)
Budžet Evropske unije za 2028-2034. godinu poprima obrise u vreme geopolitičkih kriza, ekonomskih pristisaka i strateških prioriteta, koji dodatno komplikuju medjudržavne pregovore.
Corina Cristea и Mircea Mihai, 23.10.2026, 00:00
Budžet Evropske unije za 2028-2034. godinu poprima obrise u vreme geopolitičkih kriza, ekonomskih pristisaka i strateških prioriteta, koji dodatno komplikuju medjudržavne pregovore. Rasprave se vode kada Evropa treba da investira više u odbranu i bezbednost, u smanjenje strateške zavisnosti, povećanje konkurentnosti jer zaostaje za SAD i Kinom i da ubrza inovacije i energetsku tranziciju. Istovremeno, treba da podrži poljoprivredu, razvoj manje razvijenihih zona i ekonomsku konvergentnost medju članicama. Od pre nekoliko meseci vode se pregovori, ali ovi nisu daleko odmakli. Prvobitni predlog Evropske komisije o budžetu za 2028-2034 godinu od skoro 2000 miliardi evra odbile su zemlje neto doprinosnice, na čelu sa Nemačkom koja obezbedjuje trećinu budžeta Unije, zatim Holandijom, Švedskom i nordijskim državama. Na stolu je i predlog Irske, koja predsedava Savetom Evropske unije, o smanjenju za 8%, odnosno za usvajanje budžeta u visini od 1620 miliardi evra. Zemlje neto doprinosnice smatraju da je ovo smanjenje nedovoljno i zahtevaju oštrije mere štednje. Evropski parlament i članice koje imaju manji dobrinos, medju kojima su Rumunija, Italija, Poljska ili Grčka odlučno odbacuju ovaj predlog sa obrazloženjem da bi ovo smanjenje teško pogodilo kohezione fondove i zajedničku poljoprivrednu politiku. Ulog nije samo utvrdjivanje visine budžeta i raspodela medju 27 članica, već naročito vizija o budućnosti Evropske unije, tvrde analitičari. Kakvu Evropu želimo, koje prioritete treba finansirati i naročito kako podeliti troškove i prednosti od evropske integracije?. Politolog Marijus Ginea kaže: ,,Sa jedne strane imamo jasnu dimenziju raspodele novca. Neke zemlje žele više novca, druge manje. Neto doprinosnice žele da se izdvajaju manja sredstva vodeći računa o sve većim unutrašnjim prioritetima zemalja, posebno u Nemačkoj. Prioriteti zemalja severozapade Evrope su konkurentnost i tehnološki i ekonomski razvoj jer su one na granici ekonomskog i tehnološkog razvoja i žele da očuvaju konkurentnost u odnosu na SAD i Kinu u oblastima u kojima imaju šanse. Prioriteti zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope, odnosno Rumunije, Poljske i Francuske su smanjenje zaostajanja za ostalim članicama i toškovi za poljoprivredu i za koheziju. Zemlje poput Rumunije nisu mnogo odmakle u smanjenju ogromnog zaostajanja siromašnih zona za bogatim u posledjne dve decenije. U poslednje dve decenije u Rumuniji razlike izmedju bogatih i siromašnih zona su povećane, jer smo se koncetrisali na polove razvoja i skoro zapostavili periferne regije društva’’.
Jedna od najvažnijih perspektivnih promena na nivou Evropske unije je veća uloga konkurencije. Evropi su potrebne investicije u istraživanje, veštačku inteligenciju, čiste tehnologije, energetsku infrastrukturu, digitalizaciju i u strateške industrijske kapacitete. Ova orijentacija odgovara jednom realnom problemu: Unija rizikuje da izgubi teren u globalnoj ekonomskoj konkurenciji ako evropske firme nemaju pristup finansiranju, energiji po konkurentskim cenama, modernoj infrastrukturi i povoljnijoj ekonomskoj atmosferi. Leonard Orban, bivši evropski komesar, o stavu Rumunije prema visegodišnjem budžetu Evropske unije kaže: ,,Za nas je od suštinškog značaja da se ne smanje važni fondovi za dve politike: kohezionu i zajedničku poljoprivrednu. Najveći deo novca koji smo uspeli da privučemo od pristupanja Unije spada baš na ove dve politike. Bez sumnje, interesuje nas i konkurencija, ali znamo veoma dobro da ćemo lakše obezbediti novac za koheziju i zajedničku poljoprivrednu politiku i mnogo mmanje za konkurentnost. Zbog toga i insistiramo na ove dve politike. Želim da vam kažem još jednu stvar. Na kraju će se budžet usvojiti. pa iako će biti manji za 200 miliardi evra, Rumuniji će i dalje biti namenjeni pozamašni fondovi u budžetu za 2028-2034. godinu. U skaldu sa predlogom Komisije Rumuniji će biti namenjeno skoro 60 miliardi. Ako će budzet biti karaći za 200 miliona, Rumunija će dobiti više od 50 miliardi evra, drugim rečima više nego što je dobila iz višegodišnjeg budžeta za 2021-2027. godinu. Ja smatram da je ovo poslednji voz, poslednji veliki iznos koji će Rumuniji biti namenjen. Kasnije Rumunija treba da dobija druge iznose u okviru drugih oblasti i manje u okviru klasičnih politika’’.
Prema zvaničnim podacima u skoro 20 godina od kada je članica Unije, Rumunija je dobila 110 miliardi evra, a njen dorinos u budžet Unije u ovom period bio je od 36 miliardi evra.
