Energtska bezbednost Evropske unije (09.10.2026)

Zimski period se približava u Evropi u komplikovanoj energetskoj situaciji, jer pored rata u Ukrajini, izazvan ruskom agresijom pre skoro pet godina koji je iz temelja promenio evropsku energetsku arhitekturu i pogoršao odnose sa Rusijom, sukob na Srednjem istoku je doneo novu vulnerabilnost....

Corina Cristea и Mircea Mihai, 09.10.2026, 00:00

Zimski period se približava u Evropi u komplikovanoj energetskoj situaciji, jer pored rata u Ukrajini, izazvan ruskom agresijom pre skoro pet godina koji je iz temelja promenio evropsku energetsku arhitekturu i pogoršao odnose sa Rusijom, sukob na Srednjem istoku je doneo novu vulnerabilnost, problem sa prevozom tečnog prirodnog gasa morskim putrem. Pre rata Rusija je bila glavni snabdevač Unije prirodnim gasom i evropska privreda se već više godina oslanjala na uvoz energije gasovodima. Nakon 2022. godine, ovi odnosi su prekinuti i Brisel je ubrzao diverzifikaciju izvora snabdevanja, povećao uvoz tečnog gasa i investirao u infrastrukturu za snabdevanje gasom iz SAD, Norveške, Katara, Severne Afrike i Azerbejdžana. Da li se Evropa izborila za energetsku nezavisnost ili je samo veliku zavisnost zamenila drugim vulnerabilnostima?. Univerzitetski profesor Klaudiu Dedžeratu, ekspert za vojnu bezbednost kaže: ,,Diverzifikacija je bila glavna reč od izbijanja rata u Ukrajini, a drugi prioritet smanjenje zavisnosti od Ruske Federacije. Po meni ovaj prioritet je teško ostvaren. Treći veoma važan aspect po mojoj oceni je sporo povećanje evropskih energetskih proizvodnih kapaciteta. Nemačka se već više godina bori sa smanjenjem zavisnosti od Severnog toka 2 i sa nesrećnom odlukom o odustajanju od nuklearnih centrala. Nismo u najboljoj poziciji, iako je na duži rok odluka o odustajanju od zavisnosti od manipulativne energetske politike Ruske Federacije prema evropskim tržistima korektna, ali istovremeno moramo da prodjemo kroz jedan složen period prilagodjavanja.

Sitauacija pokazuje da je Evropa smanjila stratešku zavisnost od ruskog gasa, ali je sada više izložena zavisnosti od svetskog tržišta energije, na koje ova dva rata mogu skoro preko noći da utiču na cene i rute snabdevanja. Problem koji treba rešiti bez odlaganja je obnavljanje rezervi pre zimske sezone. Krajem avgusta popunjenost skladišta gasa Evropske unije bila je od svega 63%, za 17% manja od proseka poslednjih godina, a 3. oktobra, prema podacima Evropske gasne infrastructure (Gas Infrastructure Europe) popunjenost skladišta Evrospke unije bila je od oko 72%. Ovo ne znači da će Evropa ostati bez gasa, ali popunjenost skladišta je mala u ovom periodu godine i ostavlja manje manevarskog prostora u slučaju oštre zime ili poremećaja u snabdevanju, uprkos činjenici da Evropska unija raspolaže sa više terminala za tečni prirodni gas, sa više interkonekcija i alternativnih izvora snabdevanja nego za vreme energetske krize 2022. godine. Sa dva rata koja vrše snažan pritisak na enegetsku bezbednost, problem Unije nije, po oceni analitičara, da li će imati dovoljne količine gasa za grejanje stanova, već po kojoj ceni i u kojim se geopolitičkim uslovima može nabaviti ovo gorivo. Ekspert za vojnu bezbednost Klaudiu Dedjeratu dodaje: ,,Smatram da Evropska unija ima kapacitet da ubrza pripreme za zimski period, ali ne treba gajiti iluzije da ćemo imati jeftinu energiju. Znamo šta se dešava na tržištu, znamo da postoje neizvesnosti oko važnih strateških ruta i jasno je da treba da platimo veću cenu za energiju. Treba da se spremamo i psihološki, ekonomski i politički. Energetska tranzicija na evropskomm tržištu, koje je više od 20 godina bilo zavisno od ruskog gasa, nije nimalo laka. Jasno je da se nešto menja i u ekonomskom modelu i treba da se menjaju i poluge Evropske unije. Treba da budemo spremni na cenu energetske tranzicije koja nije mala. Vidite da nije lako da predjemo na obnovljivu energiju do željenog nivoa, primorani smo da pronadjemo ravnotežu.’’

Sukob na Srednjem istoku pokazao je sa kojom brzinom se može prenositi geopolitički šok na evropskom potrošaču. Zatvaranje ili poremećaji u prevozu energije kroz Ormuski moreuz, jedna od najvažnijih energetskih ruta na svetu pogodio je u velikoj meri protok tečnog prirodnog gasa iz regiona i Evropskoj uniji stvorio dvostruki problem. Manjak tečnog gasa predpostavja veću konkurentnost sa Azijom za svaki transport i sa druge strane naglo povećanje cene kada kupci strepe od nedovoljnih količina gasa za snabdevanje. Evropa se ne suočava samo sa fizičkom krizom gasa, već i rizikom od konkurentskog poskupljenja. Evropa treba da shavti da prava energetska bezbednost ne predpostavlja promenu jednog dobavljača drugim, već stvaranje sistema u koji nijedan dobavljač, nijedna ruta i nijedna tehnologija nesu nezaobilazni.