Pomoć zapada u vreme rata

Podrška Sjedinjenih Američkih Država i Evrope omogućila je Kijevu da se više od četiri i po godine odupre mnogo većoj ruskoj vojsci.

Marija Nenadić-Zurka и Corina Cristea, 18.09.2026, 16:31

Podrška Sjedinjenih Američkih Država i Evrope omogućila je Kijevu da se više od četiri i po godine odupre mnogo većoj ruskoj vojsci. Pitanje je sada: koliko je čvrsta ta podrška i u kojoj meri ona zaista može promeniti tok rata? Front sada nije samo bitka za teritoriju, već i neviđeno tehnološko takmičenje. Dronovi, veštačka inteligencija, elektronsko ratovanje, rakete dugog dometa – sve to utiče na pravila sukoba. I u ovoj trci, Ukrajina pokušava da zapadnu podršku pretvori u odlučujuću prednost. Ovo, s obzirom na to da je zemlja istovremeno izložena pritisku na frontu, bombardovanju gradova i sistematskom ratu protiv svoje energetske infrastrukture. Vojni analitičar Radu Tudor, o zapadnoj podršci:

„To je 100% vojna, finansijska, logistička, ekonomska podrška u korist Ukrajine. Imamo jasan dokaz da se herojstvo Ukrajinaca koji brane svoju zemlju, koji brane svoj teritorijalni integritet, ne bi moglo materijalizovati na način na koji se to dogodilo bez masovne zapadne podrške. Nekoliko stotina milijardi evra i dolara stiglo je u Ukrajinu, zemlju koja je veoma teško pogođena ovim krvavim ratom invazije Rusije na ukrajinsku teritoriju. Vladimir Putin, kada je pokrenuo ovaj nezakoniti rat, zamišljao je da će osvojiti i izvršiti invaziju na Ukrajinu za tri dana. Pa, evo, prošlo je više od četiri i po godine i Ukrajina ne samo da se opire, već počinje da drži Rusiji bolnu lekciju, počinje da razvija neke moderne sisteme naoružanja. I Zapad je morao da istupi, jer je do sada podrška koja je stizala uzimala u obzir princip koji se može dovesti u pitanje, recimo, naime, neprovociranje Rusije. Rusija je već nanela ogromnu štetu Ukrajini, stotine milijardi, već je pokrenula rat koji trese celu Evropu, a Zapad je rekao: nećemo isporučivati rakete dužeg dometa, veoma efikasne rakete, koje mogu da pogode ciljeve na teritoriji Ruske Federacije. Pa, ovo oklevanje Zapada dovelo je i do produžetka rata, jer je jasno da Putin neće zaustaviti ovaj rat, ali ako Ukrajina bude imala jače odbrambene kapacitete i bude imala moć da pogodi strateške ciljeve na teritoriji Ruske Federacije, ova operacija budući apsolutno dozvoljena i legalna, prema međunarodnim konvencijama – napadnuta zemlja ima pravo da se brani – onda bismo mogli da čujemo veoma dobre vesti iz Ukrajine u najkraćem mogućem roku.“

Na sastanku u Kijevu takozvane Koalicije voljnih, organizovanom u avgustu, baš na Dan nezavisnosti Ukrajine, obećanja su bila da će se podrška Kijevu transformisati iz politike zasnovane pretežno na isporuci oružja u dugoročno industrijsko i tehnološko partnerstvo. London će takođe dozvoliti pristup poverljivoj tehnologiji neophodnoj za proizvodnju krstarećih raketa „Storm Shadow“ u Ukrajini, a Pariz će moći da pruži tehničke informacije o raketi „SKALP“, oružju dometa preko 250 km. Mislim da je ovaj korak trebalo preduzeti ranije, kaže vojni analitičar Radu Tudor.

„Zapadne države, u stotinama milijardi pomoći koju su dale Ukrajini, trebalo je da uključe i transfer tehnologije. „Vi, Ukrajino, sami proizvodite oružje da biste se branili, ali mi vam pružamo najnapredniju tehnologiju“ – i to je ono što su tražili. Mislim da transfer zapadne tehnologije Ukrajini ne bi produžio rat, već bi ga, naprotiv, skratio. Ako Ukrajina, kakva je sada, uspe da pogodi strateške ciljeve, kada ima naprednu zapadnu tehnologiju i rakete, to bi moglo da postavi Rusiju na njeno mesto za veoma kratko vreme. A Putin, nažalost, razume samo poruku sile i onda, videći ogroman jaz i videći kapacitet Ukrajine, možda će morati da traži mirovno rešenje, mir koji svi želimo. Ukrajinci to žele pre svega, ali zajedno sa njima i mi, oni koji smo u evroatlantskom prostoru, želimo to.“

Ako su u prve dve godine invazije Sjedinjene Američke Države bile glavni dobavljač naprednog oružja Ukrajini, 2026. godine slika izgleda drugačije. Evropa je postala glavni stub podrške Kijevu, dok je pristup Ukrajine određenim američkim sistemima i dalje neophodan, posebno u oblasti protivvazdušne odbrane. I u ovoj oblasti je to i jedna od glavnih ranjivosti, skreće pažnju Radu Tudor.

„Mislim da najveću ranjivost Ukrajinaca u ovom trenutku predstavljaju protivraketni sistemi. Ono što svakodnevno vidimo, naime neverovatno ubijanje civila koje Rusi čine u Kijevu, ali i u mnogim drugim gradovima, takođe je posledica činjenice da je Ukrajina iscrpela svoje naoružanje i municiju iz perspektive protivraketne odbrane. Otuda i uporni zahtev Volodimira Zelenskog Sjedinjenim Američkim Državama, ali i drugim državama: dajte nam sisteme Patriot. Sa 30 sistema Patriot, Ukrajina bi mogla da brani celu svoju teritoriju od krstarećih raketa, od hipersoničnih raketa koje lansira Rusija. Pošto taj kapacitet ne postoji i nema dovoljno dobro definisane želje zapadnih država da ponude ove sisteme, oni su na lageru. Rumunija je dala primer sa ove tačke gledišta. Od sedam kupljenih sistema, mi smo jedan donirali Ukrajini. Očigledno je da postoje i druge države, sa mnogo jačim ekonomijama od naše zemlje, koje bi mogle da učine ovaj gest. Nemačka je dala tri sistema, Holandija je dala sistem, to su bili veoma dobrodošli gestovi, ali ako bi svaka država članica NATO-a mogla da učini takav gest, Ukrajina bi bila 100% zaštićena.“

S druge strane, u ovoj jednačini, Ukrajina nudi Zapadu nešto što se ne može simulirati na poligonu: iskustvo pravog, visokointenzivnog rata i lekcije koje je naučila ukrajinska vojska sada se predaju u državama članicama NATO-a.