Rezultati PISA testova ozbiljan razlog za zabrinutost (02.10.2026)

Programom PISA Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj testira čitalačku i matematičku sposobnost učenika i njihovu pismenost u konkrentnim situacijama.

Corina Cristea и Mircea Mihai, 02.10.2026, 01:00

Programom PISA Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj testira čitalačku i matematičku sposobnost učenika i njihovu pismenost u konkrentnim situacijama. Rezultati predastavljaju radiografiju sposobnosti obraozvng sistema da razvija učenicima sposobnost razumevanja, primene znanja, rasudjivanja i rešavanja problema. Drugim rečima, PISA je instrument koji meri performanse sistema. Najnoviji testovi napravljeni su 2022. i 2025. godine, a rezultati u Evropskoj uniji nisu ohrabrujući. Pre tri godine rezultati su pokazali da skoro 30 % učenika nije ni na minimalnom nivu u matematici, a skoro 25% u lektiri i nauci. Rezultati PISA iz 2025. godine, objavljeni ove godine u septembru, pokazuju da ovaj problem nije prevazidjen, naročito u čitanju i matematici. U Zvaničnoj platformi Evropske komisije navodi se da se osnovne kompetentnosti pogoršavaju i da postoji potreba da se interveniše na implikaciju učenika, sredinu učenja i korišćenja tehnologije. Zabrinuta zbog drastičnog smanjenja školskih performansi, Evropska unija sprema nove mere. Izvršna podpredsednica Evropske komisije Roksana Minzatu predstaviće u novembru obrazovni paket sa ciljem da se pomogne zemljama članicama da preokrenu ovaj negativan trend osnovnih kompetentnosti. I Rumuniji, zemlji koja je po rezutatima PISA bila predposlejdna u Evropskoj uniji, potrebna je korenita promena. Rezultati pokazuju da više od 50% rumunskih petnaestogodišnjaka nije ni na osnovnom nivou u matematici, 48% u čitanju, dok je 46% učenika ispod osnovnog nivoa u nauci. Profesor Marijan Staš, ekspert za obrazovanje i predsednik Asocijacije kluba lidera trećeg milenijuma, objašnjava zašto su važni ovi testovi: ,,PISA je referencija na medjunarodnom nivou, u tehničkim terminima naziva se Benchmark. U ovom trenutku imamo samo potvrdu negativnog trenda kvaliteta rumunske škole, koji samo potvrdjuje naše prisustvo u poslednjoj trećini svetske liste i na predposlednjem mestu po performansama u Evropskoj uniji. Istina, ne ocene i mesta su relevantni, jer u školu ne idemo samo zbog ocena i rangiranja. PISA je posledica i efekat jednog veoma dubokog uzroka, odnosno fundamentalne neadekvatnosti školskog sistema na realnost ovog veka.’’

Ovo ne znači da u Rumuniji nemamo izvanredne performanse, naprotiv, naši učenici se sa olimpijada ili drugih medjunarodnih takmičenja vraćaju sa brojnim  medaljama. Rezultati PISA pokazuju, medjutim, da Rumunija ima dvostruki priblem: previše dece koje ne dostižu osnovne kompetentnosti i premalo dece koje ne dostižu visoki nivo. Ovo znači da sistem ne uspeva da podigne učenike koji zaostaju na funkcionalani nivo, pa ni da dostigne izvrsnost. Još 2022. godine rezultati PISA pokazali su pogoršanaje performansi bez presedana u mnogim obrazovnim sistemima. Na nivou Organizacijue za ekonomsku saradnju i razvoj prosek iz matematike pokazuje smanjenje za 15% u odnosnu na prethodno testiranje, a u čitanju za oko 10%. I Pandemija Kovida-19 imala je svoj uticaj-škole su zatvorene, obrazovni proces je otežan i učenici su izgubili duži period učenja. Pandemija medjutim ne može da bude objašnjenje za sve probleme. Analiza Oganizacije za ekonomsku saradnju i razvoj dokazuje da su pojedini negativni trendovi postojali i pre 2020. godine. U Rumuniji rezultati postignuti u nauci i čitanju bili su relativno stabilni duži period, a u matematici rezultati u 2022. godini bili su ispod onih iz 2012. i 2015. godine. Zaklučak koji se može izvući je taj da pandemija nije stvorila ovaj problem, ali da ga je produbila. Čujmo ponovo profesora Marijana Staša: ,,Po meni glavna dijagnoza je blokada na 99%. Imamo zaista jedan procenat koji je počeo da se menja- odnosno blokada obrazovnog modela u svojoj komunističkoj paradigmi. Drugim rečima ovog hipercentralizovanog sistema sa stanovišta menadžmenta, programa itd. Ovo se dešava zbog loše projekcije. Drugi razlg ili druga kategorija razloga odnosi se na ogroman rast privatnih časova, velikih razlika i ogromne društveno-ekonomske i demografske nejednakosti, zatim usmeravanja resursi prema raznim urbanim i seoskim sredinama. Na pitanje kako se može bolje, mislim da postoje dve suštineke intervencije: unutrašnja: koja predpostavlje novu projekciju i strukturno pretvaranje školskog sistema i druga: pretvaranje teritorijalno-administrativne arhitekture Rumunije. Nomoguće je da Rumunija i u XXI veku funkcioniše efikasno na svim planovima sa teritorijalno administrativnom strukturom od pre 50 godina. Kako može ova struktura da postigne dobre ekonomske rezultate u zdravstvu, obrazovanju, infrastrukturi itd?. Nalazimo se u 2026 godini.

Medju prioritetima, Ministarstvo obrazovanja u Bukureštu je identifikovalo stalni proces usavršavanja prosvetnih radnika, sa naglaskom na efektivnu praksu u učionici i proverananje načina na koji usavršavanje utiče na promene predavanja. Bolji rezultati mogu se postići većim sredstvima za škole sa velikim problemima, strateškim prioritetetima seoskim sredinama, manjim insistiranjem na pamćenje i većim akcenatom na primenu znanja.