Globalne višestruke krize (09.06.2023)
Pandemija, uzročnik ekonomske neizvesnosti i vulnerabilnosti na svetskom planu, izvršila je snažan pritisak na javne finansije i doprinela preispitivanju političkih prioriteta. Situaciju je dodatno pogoršala ruska vojna agresija na Ukrajinu koja je, pored ukrajinske tragedije, uzrokovala je i mnoge eonomske probleme. Inflacija je dostigla neslućene razmere i ugozila ekonomije koje su pokazivale znake oporavka posle pandemije. Srozala se kupovna moč, štrajkovima zaposleni su pokušavali da utiču na političare da im povećaju plate, a politicari da traže rešenja za veći priliv budžetskih sredstava. Novinarka Lidija Mojse, stručnjak za ekonomska pitanja, u intervju za Radio Rumunija analizirala je aktuelnu situaciju sa višestrukim krizama: ,,U prvom redu mi još osećamo pandemijske posledice. Tokom pandemije sve zemlje su se zaduživale da bi opstale i pomogle poslovnom sektoru i ljudima koji su bili primorani da ostanu kod kuće. Ovj novac zemlje su pozajmljivale i time produbile budžetske deficite. Za Rumuniju situacija je u odredjenom smislu bila dobra, jer je naša zamlja lakše izašla iz situacije u kojoj je već imala prekomerni deficit. Odluka centralnih banaka da drže niske kamatne stope takodje je posledica pandemije. Usledile su inflacija i velika poskupljenja. Možda bi trebalo da na drugo mesto stavim rat u Ukrajini, jer odavde dolaze mnogi ekonomski problemi. Rusija je ucenjivala prirodnim gasom, zavrnula je slavinu, poskupela je gas i na kraju isporučila gas kome je ona htela. Ova ruska igra nije uspela u potpunosti jer su Amerikanci požurili sa snabdevanjem evropljana tečnim gasom kao i magrebske zemlje koje su ritmički isporučivale gas Italiji i Francuskoj, ali je istovremeno nastao i veliki pritisak i ogomna inflaciju koju osećamo i mi sada i od koje ćemo se teško otarasiti.“
Corina Cristea, 09.06.2023, 14:44
Pandemija, uzročnik ekonomske neizvesnosti i vulnerabilnosti na svetskom planu, izvršila je snažan pritisak na javne finansije i doprinela preispitivanju političkih prioriteta. Situaciju je dodatno pogoršala ruska vojna agresija na Ukrajinu koja je, pored ukrajinske tragedije, uzrokovala je i mnoge eonomske probleme. Inflacija je dostigla neslućene razmere i ugozila ekonomije koje su pokazivale znake oporavka posle pandemije. Srozala se kupovna moč, štrajkovima zaposleni su pokušavali da utiču na političare da im povećaju plate, a politicari da traže rešenja za veći priliv budžetskih sredstava. Novinarka Lidija Mojse, stručnjak za ekonomska pitanja, u intervju za Radio Rumunija analizirala je aktuelnu situaciju sa višestrukim krizama: ,,U prvom redu mi još osećamo pandemijske posledice. Tokom pandemije sve zemlje su se zaduživale da bi opstale i pomogle poslovnom sektoru i ljudima koji su bili primorani da ostanu kod kuće. Ovj novac zemlje su pozajmljivale i time produbile budžetske deficite. Za Rumuniju situacija je u odredjenom smislu bila dobra, jer je naša zamlja lakše izašla iz situacije u kojoj je već imala prekomerni deficit. Odluka centralnih banaka da drže niske kamatne stope takodje je posledica pandemije. Usledile su inflacija i velika poskupljenja. Možda bi trebalo da na drugo mesto stavim rat u Ukrajini, jer odavde dolaze mnogi ekonomski problemi. Rusija je ucenjivala prirodnim gasom, zavrnula je slavinu, poskupela je gas i na kraju isporučila gas kome je ona htela. Ova ruska igra nije uspela u potpunosti jer su Amerikanci požurili sa snabdevanjem evropljana tečnim gasom kao i magrebske zemlje koje su ritmički isporučivale gas Italiji i Francuskoj, ali je istovremeno nastao i veliki pritisak i ogomna inflaciju koju osećamo i mi sada i od koje ćemo se teško otarasiti.“
Druga kriza odnosi se na blokade trasportnih ruta sirovina i komponenata, kaže ekonomska analitičarka, kao i na klimatsku krizu koja obavezuje države i kompanije da menjaju stav prema finansiranju u nezagajujuća i zagadjujuća sredstva. Lidija Mojsa dodaje: ,,Oklevanja ima i u vreme energetske krize. Postavlja se pitanje da li će američke kompanije ponovo ulagati u gas iz skriljaca, jer se radi o ogromnim investicijama koje na kraju krajeva treba amortizovati. Imamo takodje i bankarsku krizu u SAD, koja se na početku pojavila u Evropi, u Svajcarskoj i u Dojče banku. Poslednja kriza pokazala je da uporkos ocenama političara, pre svega evropskih, a ne ekonomista da sve šta se dešava u Americi ostaje u Americi , mislim ovde na pad Leman Brothers, kontaminira sve i to veoma brzom. Nalazimo se u situaciji višestrukih kriza koje vrše snažan pritisank na sve ekonomije sveta.“
Uprkos složenom kontekstu Rumunija je ipak stabilna zemlja koja raspolaže velikim sredstvima iz Nacionalnog plana oporavka i optornosti, kaže Lidija Deka: ,,Rumunija je uspela da se stabilizuje. Naša zemlja sada nije u krizi. I bilo bi dobro da održi ovu ravnotežu. Oko nas su mnoge krize. Navešću primer Poljske koja je prošle godine izašla iz recesije i na kraju godine postigla mali privredni rast. Zatim Madjarske, zemlje sa inflacijom od 20% koja nije uspela da pokrene privredu sa mrtve tačke. U ovom trenutku u Evropi i svetu imamo višestruke krize. Ja sam prebrojala sedam kriza. Posle Prvog svetskog rata Nemačka je prošla kroz veoama tešku situaciju. Suočila se i sa posledicama špankog gripa koji je ostavio efekte na zdravlje stanovništa. Doslo je do hiperinflacije. Imali smo zatim krah banaka, berzanski krah 1929/1930 godine. Pre Drugog svetskog rata imali smo takodje brojne krize koje u evropskim državama i Americi, posebno u evropskim, koje su se nažalost konkretizovale u jačanje diktature, nacionalizma i suverenizma.“
Ovo je na kraju uzokovalo pojavu fašizma, Drugi svetski rat i nasilni dolazak komunista u centralnoj i istoj Evropi, dodala je Lidija Mojse.
