Izazovi i šanse Evrope u procesu starenja (19.02.2021)
Nikada u istoriji Evropa nije imala veći broj starih osoba. Prema najnovijem izveštaju Evropske komisije o demografskim promenama, u prvoj polovini veka očekivani životni vek u Evropskoj uniji veći je za 10 godina i u slučaju muškaraca i žena. Prema istom izveštaju objavljenom prošle godine u junu 20% stanovnika Evropeke unije starije je od 65 godina,i prema procenama, do 2070. godine ovaj odnos povečaće se na 30%. Vladimir Aleksandresku sa Nacionalnog statističkog instituta, gost Radio Rumunije, govorio je o faktorima koji doprinose ovakvoj situaciji u Evropskoj uniji i Rumuniji, zemlje koja se nalazi negde na polovini rang liste po dužini životnog veka: ,,Uslovi za ishranu, bez obzira na sve komentare, bolji su u evropskim državama kao i zdravstveni uslovi, ne računajući ovu pandemiju koju možemo smatrati vanrednom situacijom. Način života je poboljšan svuda i očekivanja životnog veka raste konstantno. Sada je očekivanje životnog veka u Evropskoj uniji nešto iznad 80 godina, a mi u umuniji se polako približavamo ovom proseku, ne zaostajemo mnogo za Evropom. Poznato je da u ovoj situaciji starim ljudima potrebno daleko više nege nego mladima i normalno je da se povećaju i socijalni troškovi u narednim decenijama.“
Corina Cristea, 18.02.2021, 17:00
Nikada u istoriji Evropa nije imala veći broj starih osoba. Prema najnovijem izveštaju Evropske komisije o demografskim promenama, u prvoj polovini veka očekivani životni vek u Evropskoj uniji veći je za 10 godina i u slučaju muškaraca i žena. Prema istom izveštaju objavljenom prošle godine u junu 20% stanovnika Evropeke unije starije je od 65 godina,i prema procenama, do 2070. godine ovaj odnos povečaće se na 30%. Vladimir Aleksandresku sa Nacionalnog statističkog instituta, gost Radio Rumunije, govorio je o faktorima koji doprinose ovakvoj situaciji u Evropskoj uniji i Rumuniji, zemlje koja se nalazi negde na polovini rang liste po dužini životnog veka: ,,Uslovi za ishranu, bez obzira na sve komentare, bolji su u evropskim državama kao i zdravstveni uslovi, ne računajući ovu pandemiju koju možemo smatrati vanrednom situacijom. Način života je poboljšan svuda i očekivanja životnog veka raste konstantno. Sada je očekivanje životnog veka u Evropskoj uniji nešto iznad 80 godina, a mi u umuniji se polako približavamo ovom proseku, ne zaostajemo mnogo za Evropom. Poznato je da u ovoj situaciji starim ljudima potrebno daleko više nege nego mladima i normalno je da se povećaju i socijalni troškovi u narednim decenijama.“
Zahvaljujući zdravijem načinu života kao i progresima medicine, posebno poboljšanju prevencije,dijagnoze i lečenja,večina penzionera ima dobro zdravstveno stanje i mogu da biraju kako da provedu vreme. Prema podacima Evropske unije mnogi penzioneri rade i posle penzionisanja, produžavaju profesionalnu karijeru i učestvuju u društvenim aktivnostima. Za pomoć penzionerima koji nisu nastavili profesionalnu karijeru zaduženi su sistemi socijalne zaštite. Veoma važan je medjutim opšti trend. Vladimir Aleksandresku kaže: ,,Pre nekoliko godina demografi su usvojili i drugi pokazatelj, pored očekivanog zivotnog veka nakon rodjenja, suštinski demogratski pokazatelj je očekivani zdravi životni vek. Jer je veoma važno da u jednom trenutku čovek ne postane teret za društvo i za svoje najbliže, već da aktivnim životom podrži porodicu. Ovaj drugi pokazatelj je donekle suprotan prvom jer ako je očekivani životni vek žena duži od muškaraca, u slučaju Rumunije žene žive u proseku 79, a muškarci 72 godine. U Evropskj uniji razlika je od 5 godina, 83:78. Kada je reč o zdravom životnom veku muškarci žive više od žena. Nakon 60 godina očekivani životni vek muškaraca je nešto duži od očekivanog životnog veka žena.“
Nove realnosti koje se odnose na starenje stanovnika zauzimaju važno mesto na agendi Brisela, koji analizira sve aspekte, od važnog društvenog doprinosa starih osoba pa sve do spremnosti sadašnjih penzijskih sistema da uspešno izadju na kraj sa sve većim brojem penzionera. Šansa Evropske unije je ,,ekonomija trećeg doba“ koja je u tesnoj vezi sa proizvodima i uslugama koje bi zadovoljavale neophodne i specifične potrebe starih osoba. Prema procenama ,,ekonomija trećeg doba“ povečaće se ove godine za 5% sa 3,7 miliardi evra pre 5 godina na 5,7 miliardi evra 2025. godine. Turizam, inteligentni stanovi koji omogučavaju nezavisan zivot, tehnologije podrške, proizvodi i pristupačne usluge, robotika velnes usluga ili lična i automatizovana mobilnost sektori su koji mogu da postanu šansa za angažovanje u tesnoj vezi sa ,, ekonomijom trećeg doba“. Istovremeno perspektive pacijenata mogu se poboljšati uz pomoć telemedicine, aplikacija na inteligentnim telefonima i biosenzora za diagnozu i daljinsko pračenje. Sve ovo predvidja Zelena karta starenja stanovništva, napravljena nakon objavljivanja izveštaja Evropske unije. Pukušavajući da identifikuje optimalni način za odgovor na ove izazove, dokument predlaže široku raspravu o izazovima i šansama društva u procesu starenja Evrope, vodeći računa o efektima ovog demografskog trenda na privredu i društvo. Zelena karta postavlja i pitanje brzine i obima društvenih promena kao i pitanja koja treba da postavimo u vezi sa ovom pojavom. Iz perspektive Evropske unije ovo podrazumeva od promovisanje jednog zdravog života i učenja tokom celog životnog veka pa sve do poboljšanja zdravstvenih sistema i nege, u skaldu sa potrebama starih osoba. Podsticaj nataliteta raznim politikama spada u red inicijativa koje mogu da doprinesu postizanju demografske ravnoteže.
