Let iznad mesečeve kore (23.12.2022)

Iskoristivši priliku, NASA je u jesen ove godine lansirala Artemis 1 – prvu misiju programa američke svemirske agencije za povratak na Mesec. Ovaj prvi probni let održan je bez astronauta na brodu: 16. novembra, džinovska nova raketa NASA nazvana SLS, Space Launch Sistem, pokrenula je kapsulu Orion na Mesec nakon nekoliko pokušaja. Zatim, 21. novembra, nakon putovanja od približno 400.000 kilometara, kapsula je stigla blizu Meseca, tačno 128 kilometara od površine Meseca. Artemida je imala nekoliko ciljeva: da demonstrira sposobnost kapsule Orion da se vrati sa Meseca i deluje u dubokom svemiru, gde su temperature mnogo niže nego u niskoj Zemljinoj orbiti, i da uspešno povrati raketu. Gost Radija Rumunija, Aleksandar Mironov, pisac i naučni novinar, govorio je o značaju ove misije: Pola veka posle poslednjeg koraka na Mesecu, ponovo prelazimo na ponovno osvajanje Meseca. Program Artemis je pokušaj da se uverimo da znamo kako da pošaljemo brod dovoljno moćan da napravi rutu Zemlja-Mesec. Brod je napustio Zemlju, obišao Zemlju dva ili tri puta da bi dobio ubrzanje i otišao na putanju, završio oko Meseca, orbitirao oko Meseca sa lutkama na brodu koje su imale sve vrste senzora i vratio se posle 26 dana ovog putovanja. Kapsula nije imala nijednog astronauta na brodu, oni će biti deo projekta Artemis počevši od druge etape, koji stručnjaci Nacionalne uprave za aeronautiku i svemir već pripremaju. Aleksandru Mironov dodaje: Artemis 2 će biti sledeće godine. Ponoviće tačnu rutu kojom je prošao Artemis 1 i imaće četiri planetarna građanina na brodu, uključujući i jednu ženu. Oni će ići oko Meseca – i ovde uvek pokušavam kada ovo pričam da zamislim frustraciju koju će osetiti da će ići oko Meseca, videće mesec na dva koraka od sebe, naravno da će videti kako se Zemlja diže iza meseca, ali oni neće imati pravo da kroče na mesec. Ovo je drugi deo planetarnog projekta povratka na Mesec. Treći deo bi trebalo da bude za dve godine, mislim da će tek za tri godine sleteti konačno na Mesec. Glagol kročenja na mesec tek tada ulazi u rečnik Zemljana. Zašto se ovo dešava? Zato što više nećemo da radimo eksperiment, kao što je bio slučaj sa onima u vreme Apolo programa, već ćemo osvojiti Mesec, u smislu da bezbroj minerala koji su nam potrebni, da možda planetarna prebivališta koja će biti ispod zemljine kore u pećinama koje ima Mesec, da se od komadića glečera koji se nalaze ispod mesečeve kore može koristiti voda, tako da, mnogo elemenata nas tera da kažemo da je to veliki dobitak za čovečanstvo. Štaviše, postojaće kapija, neka vrsta ulazne kapije, satelit koji ja vidim kao neku vrstu planetarnog gradilišta, jer će tu početi prava gradnja brodova koji će moći da polete uz vrlo malo utroška energije, kretaćemo se ka Marsu, naš sledeći korak. Ova sonda Orion, koja je prešla čitav ovaj put, izašla je u Kosmos sa vrha ogromnog broda. Za sada je to NASA-in brod a sledeće godine će i dalje biti NASA-in brod, nakon čega će kombinacija države i pojedinaca, Elon Mask, na primer, intervenisati ovde i zaista pokrenuti trajni šatl do Meseca“. Orion je već bio u svemiru 2014. pokretan raketom Delta IV. Zatim je dvaput obišao Zemlju da bi posebno testirao toplotni štit prilikom ponovnog ulaska u atmosferu. Sada je, međutim, brzina bila mnogo veća – ponovni ulazak u atmosferu obavljen je brzinom od skoro 40.000 kilometara na sat. U osnovi, kapsula je dostigla brzinu nekoliko desetina puta veću od brzine zvuka. I ovoga puta pažnja je bila usmerena na toplotni štit kapsule Orion, koja je prilikom ponovnog ulaska u Zemljinu atmosferu morala da izdrži temperaturu od 2.800 stepeni Celzijusa, odnosno skoro polovinu od one na površini Sunca. Aleksandru Mironov: Zbog trenja sa vazduhom, temperatura raste veoma mnogo. To su posebna keramika koja je proračunata. Ovde pokušavaju da reše neke probleme koje nekadašnji spejs šatlovi nisu rešili na vreme. Zato smo imali dve velike nesreće i verujem da će malo po malo ljudi iz NASA-e, astrofizičari, inženjeri specijalizovani za astrofiziku, potpuno savladati rešenje. Na pravom smo putu, ka mesecu i dalje.

Corina Cristea, 23.12.2022, 14:03

Iskoristivši priliku, NASA je u jesen ove godine lansirala Artemis 1 – prvu misiju programa američke svemirske agencije za povratak na Mesec. Ovaj prvi probni let održan je bez astronauta na brodu: 16. novembra, džinovska nova raketa NASA nazvana SLS, Space Launch Sistem, pokrenula je kapsulu Orion na Mesec nakon nekoliko pokušaja. Zatim, 21. novembra, nakon putovanja od približno 400.000 kilometara, kapsula je stigla blizu Meseca, tačno 128 kilometara od površine Meseca. Artemida je imala nekoliko ciljeva: da demonstrira sposobnost kapsule Orion da se vrati sa Meseca i deluje u dubokom svemiru, gde su temperature mnogo niže nego u niskoj Zemljinoj orbiti, i da uspešno povrati raketu. Gost Radija Rumunija, Aleksandar Mironov, pisac i naučni novinar, govorio je o značaju ove misije: Pola veka posle poslednjeg koraka na Mesecu, ponovo prelazimo na ponovno osvajanje Meseca. Program Artemis je pokušaj da se uverimo da znamo kako da pošaljemo brod dovoljno moćan da napravi rutu Zemlja-Mesec. Brod je napustio Zemlju, obišao Zemlju dva ili tri puta da bi dobio ubrzanje i otišao na putanju, završio oko Meseca, orbitirao oko Meseca sa lutkama na brodu koje su imale sve vrste senzora i vratio se posle 26 dana ovog putovanja. Kapsula nije imala nijednog astronauta na brodu, oni će biti deo projekta Artemis počevši od druge etape, koji stručnjaci Nacionalne uprave za aeronautiku i svemir već pripremaju. Aleksandru Mironov dodaje: Artemis 2 će biti sledeće godine. Ponoviće tačnu rutu kojom je prošao Artemis 1 i imaće četiri planetarna građanina na brodu, uključujući i jednu ženu. Oni će ići oko Meseca – i ovde uvek pokušavam kada ovo pričam da zamislim frustraciju koju će osetiti da će ići oko Meseca, videće mesec na dva koraka od sebe, naravno da će videti kako se Zemlja diže iza meseca, ali oni neće imati pravo da kroče na mesec. Ovo je drugi deo planetarnog projekta povratka na Mesec. Treći deo bi trebalo da bude za dve godine, mislim da će tek za tri godine sleteti konačno na Mesec. Glagol kročenja na mesec tek tada ulazi u rečnik Zemljana. Zašto se ovo dešava? Zato što više nećemo da radimo eksperiment, kao što je bio slučaj sa onima u vreme Apolo programa, već ćemo osvojiti Mesec, u smislu da bezbroj minerala koji su nam potrebni, da možda planetarna prebivališta koja će biti ispod zemljine kore u pećinama koje ima Mesec, da se od komadića glečera koji se nalaze ispod mesečeve kore može koristiti voda, tako da, mnogo elemenata nas tera da kažemo da je to veliki dobitak za čovečanstvo. Štaviše, postojaće kapija, neka vrsta ulazne kapije, satelit koji ja vidim kao neku vrstu planetarnog gradilišta, jer će tu početi prava gradnja brodova koji će moći da polete uz vrlo malo utroška energije, kretaćemo se ka Marsu, naš sledeći korak. Ova sonda Orion, koja je prešla čitav ovaj put, izašla je u Kosmos sa vrha ogromnog broda. Za sada je to NASA-in brod a sledeće godine će i dalje biti NASA-in brod, nakon čega će kombinacija države i pojedinaca, Elon Mask, na primer, intervenisati ovde i zaista pokrenuti trajni šatl do Meseca“. Orion je već bio u svemiru 2014. pokretan raketom Delta IV. Zatim je dvaput obišao Zemlju da bi posebno testirao toplotni štit prilikom ponovnog ulaska u atmosferu. Sada je, međutim, brzina bila mnogo veća – ponovni ulazak u atmosferu obavljen je brzinom od skoro 40.000 kilometara na sat. U osnovi, kapsula je dostigla brzinu nekoliko desetina puta veću od brzine zvuka. I ovoga puta pažnja je bila usmerena na toplotni štit kapsule Orion, koja je prilikom ponovnog ulaska u Zemljinu atmosferu morala da izdrži temperaturu od 2.800 stepeni Celzijusa, odnosno skoro polovinu od one na površini Sunca. Aleksandru Mironov: Zbog trenja sa vazduhom, temperatura raste veoma mnogo. To su posebna keramika koja je proračunata. Ovde pokušavaju da reše neke probleme koje nekadašnji spejs šatlovi nisu rešili na vreme. Zato smo imali dve velike nesreće i verujem da će malo po malo ljudi iz NASA-e, astrofizičari, inženjeri specijalizovani za astrofiziku, potpuno savladati rešenje. Na pravom smo putu, ka mesecu i dalje.

Na povratku, kamere visokih performansi uspele su da snime Orion i spektakularnu sliku sa njegovih 11 padobrana koji su se redom otvarali, što je pokazalo da je sve išlo po planu. Misija je takođe postavila rekord: 28. novembra Orion je prešao razdaljinu koju je prešao šatl Apolo 13 1970. godine, sada dostižući 430.000 kilometara, najdalju tačku do koje je ikada stigla svemirska letelica koja može da nosi ljude.