Nova ograničenja za čistiji vazduh (02.12.2016)

Skoro pola miliona Evropljana umire svake godine zbog raznih bolesti izazvanih emisijom miliona tona gasova i čestica u atmosferu: od sumpor dioksida, koji izaziva kisele kiše, uništava zgrade i ubija biljke, do veoma malih čestica koje mogu izazvati kardiovaskularne i respiratorne bolesti. I to uprkos smanjenim količinama emisija u poslednjim decenijama. Troškovi zagadjenja procenjuju se na oko 330-940 miliardi evra godišnje, ne računajući neposredne ekonomske štete od 15 miliardi evra zbog gubitaka radnih dana, 4 miliarde evra za lečenje, 3 miliarde evra štete zbog smanjenih poljoprivrednih prinosa i miliarda evra zbog nanete stete zgradama- navodi Evropska komisija. Uzimajući u obzir sve ove aspekte, faktori odlučivanja počeli su da traže odgovore, a jedan od ovih je po oceni evropskih parlamentaraca postavljanje strogih granica za glavne zagadjivače atmosfere u komunitarnim državama. Okupljeni u Strazburgu, evropski poslanici su razmatrali i uvojili novu direktivu koja predvidja nacionalne ciljeve za smanjenje emisija pet glavnih zagadjivača vazduha do 2030. godine u poredjenju sa 2005. godinom: za sumpor dioksid, azotne kiseline, nemetalna isparljiva organska jedinjenja, amonijak i suspenzijske čestice, odnosno prašine od kopnenog, pomorskog saobraćaja i od čadji.’’ Prema podacima Evropske agencije za zaštitu životne sredine ovi zagadjivači dolaze iz raznih izvora, od grejanja, industrije, saobraćaja, poljoprivrede ili proizvodnje energije. Parlament je prihvatio da se metan isključi iz ove kategorije, iako se u direktivi ovo ne pominje — naglasio je britanski izvestilac. Prema oceni eksperata iako metan postoji u mnogo manjim količinama u atmosferi od uglen dioksida, on je odgovoran za 18% efekata staklene bašte. Samanjenje zagadjenja je imperativ jer ,,predstavlja glavni faktor koji doprinosi smrtnosti u Evropskoj uniji’’- naglasio je na plenumu Parlamenta izvestilac Djuli Girling. Politički kontekst se dramatično promenio u poslednje tri godine i kvaitet vazduha postao je važna tema na političkoj gendi posle afere VW sa emisijama u realnim uslovima saobraćaja. Možda se ovde radi i o priznavanju činjenice da smo se koncentrisali više na uglen dioksid u poslednjih 10 godina i zanemarili kvalitet vazduha’’-dodala je Djuli Girling,, Od pre nekoliko vreme znamo da Evropa treba da preduzme nešto za čišćenje vazduha i poboljšanje zdravstvenog stanja naših stanovnika. Zagadjenje vazduha je glavni uzrok smrtnosti. Više od 400 000 osoba umire prerano, mnogi su vulnarabilni i moraju na lečenje. Zagadjenje atmosfere pogadja čovekovu sredinu i zbog taloženja kiselina. U decembru 2013. godine Komisija je objavila direktivu o čistom vazduhu i utvrdila stepen smnjenja emisija u svim državama članicama do 2030. godine. Smatram da se ovaj problem mora rešiti na nivou Unije, jer zagadjenje atmosfere ne poznaje granice. Mislim da su nam bolji propisi o kvalitetu vazduha potrembi i zbog toga ih treba promovisati.’’

Corina Cristea, 02.12.2016, 08:54

Skoro pola miliona Evropljana umire svake godine zbog raznih bolesti izazvanih emisijom miliona tona gasova i čestica u atmosferu: od sumpor dioksida, koji izaziva kisele kiše, uništava zgrade i ubija biljke, do veoma malih čestica koje mogu izazvati kardiovaskularne i respiratorne bolesti. I to uprkos smanjenim količinama emisija u poslednjim decenijama. Troškovi zagadjenja procenjuju se na oko 330-940 miliardi evra godišnje, ne računajući neposredne ekonomske štete od 15 miliardi evra zbog gubitaka radnih dana, 4 miliarde evra za lečenje, 3 miliarde evra štete zbog smanjenih poljoprivrednih prinosa i miliarda evra zbog nanete stete zgradama- navodi Evropska komisija. Uzimajući u obzir sve ove aspekte, faktori odlučivanja počeli su da traže odgovore, a jedan od ovih je po oceni evropskih parlamentaraca postavljanje strogih granica za glavne zagadjivače atmosfere u komunitarnim državama. Okupljeni u Strazburgu, evropski poslanici su razmatrali i uvojili novu direktivu koja predvidja nacionalne ciljeve za smanjenje emisija pet glavnih zagadjivača vazduha do 2030. godine u poredjenju sa 2005. godinom: za sumpor dioksid, azotne kiseline, nemetalna isparljiva organska jedinjenja, amonijak i suspenzijske čestice, odnosno prašine od kopnenog, pomorskog saobraćaja i od čadji.’’ Prema podacima Evropske agencije za zaštitu životne sredine ovi zagadjivači dolaze iz raznih izvora, od grejanja, industrije, saobraćaja, poljoprivrede ili proizvodnje energije. Parlament je prihvatio da se metan isključi iz ove kategorije, iako se u direktivi ovo ne pominje — naglasio je britanski izvestilac. Prema oceni eksperata iako metan postoji u mnogo manjim količinama u atmosferi od uglen dioksida, on je odgovoran za 18% efekata staklene bašte. Samanjenje zagadjenja je imperativ jer ,,predstavlja glavni faktor koji doprinosi smrtnosti u Evropskoj uniji’’- naglasio je na plenumu Parlamenta izvestilac Djuli Girling. Politički kontekst se dramatično promenio u poslednje tri godine i kvaitet vazduha postao je važna tema na političkoj gendi posle afere VW sa emisijama u realnim uslovima saobraćaja. Možda se ovde radi i o priznavanju činjenice da smo se koncentrisali više na uglen dioksid u poslednjih 10 godina i zanemarili kvalitet vazduha’’-dodala je Djuli Girling,, Od pre nekoliko vreme znamo da Evropa treba da preduzme nešto za čišćenje vazduha i poboljšanje zdravstvenog stanja naših stanovnika. Zagadjenje vazduha je glavni uzrok smrtnosti. Više od 400 000 osoba umire prerano, mnogi su vulnarabilni i moraju na lečenje. Zagadjenje atmosfere pogadja čovekovu sredinu i zbog taloženja kiselina. U decembru 2013. godine Komisija je objavila direktivu o čistom vazduhu i utvrdila stepen smnjenja emisija u svim državama članicama do 2030. godine. Smatram da se ovaj problem mora rešiti na nivou Unije, jer zagadjenje atmosfere ne poznaje granice. Mislim da su nam bolji propisi o kvalitetu vazduha potrembi i zbog toga ih treba promovisati.’’

Rezultate ove urgentne krize javnog zdravstva treba poboljšati za 50% od 2020 do 2030. godine. A to znači da svake godine 200 000 ljudi u celoj Evropi neće umreti prerano, a ovo je od izuzetne vaznosti, naglasila je Djuli Girling jos u julu ove godine, posle glasanja u Komisiji za zaštitu čovekove sredine. Predvidjena je odredjena fleksibilnost kada se radi o poštovanju granica, ali pod odredjenim uslovima. Ako jedne godine jedna država članica neće ispuniti obavezu zbog recimo oštre zime ili velike suše, dotična država ima mogućnost da napravi prosek svojih emisija za tekuču prethodnu i narednu godinu. Istovremeno državama članicama predlaže se da u nacionalnim programima kontrole atmosferskog zagadjenja predvide mere koje se mogu primeniti u svim ekonomskim sektorima, poljoprivredi, industriji, drumskom i pomorskom saobracaju ali i grejanju stanova,, Mislim da je ovaj korak napravljen na korektnom pravcu. Nije savršeno rešenje, ali je početak jednog puta za osetno poboljšanje zdravlja naših državljana’’ — naglasila je Djudi Girling. Rezultat je pravi podvig u oblast zdravstva Evropske unije, ocenio je komesar za energiju i borbu protiv klimatskih promena Miguel Arijas Kanete. Reč je o sprečanvanju pojave prerane bolesti i smrtnosti za 50% do 2030. godine. Ove mere otvaraju put za sprovodjenje Revidiranog sporazuma iz Geteborga sa efektima na pogodjene države ali i na transnacionalno zagadjenje.