Prevare na internetu (17.06.2026)

Onlajn bankarstvo je poslednjih godina postalo svakodnevna pojava. Plaćamo račune telefonom, prebacujemo novac za nekoliko sekundi i proveravamo stanje na bankarskim računima.

Corina Cristea и Mircea Mihai, 19.06.2026, 00:00

Onlajn bankarstvo je poslednjih godina postalo svakodnevna pojava. Plaćamo račune telefonom, prebacujemo novac za nekoliko sekundi i proveravamo stanje na bankarskim  računima gde god da se nalazimo. Ali ova pogodnost dolazi sa rizikom: sajber kriminalci stalno pokušavaju da dobiju pristup bankarskim podacima, lozinkama ili kodovima za autentifikaciju kako bi ukrali novac ili lične podatke. Od lažnih poruka i linkova do kradje ličnih podataka, opasnosti su mnogo bliže nego što se nama čini. Na primer, 11% korisnika interneta u Nemačkoj bili su žrtve sajber kriminala u prošloj godini, prema Monitoru sajber bezbednosti 2026. Najčešću kategoriju kriminala koju prijavljuju žrtve,sa 22%, je prevara pri kupovini na mreži, zatim sledi neovlašćeni pristup onlajn nalozima sa 14%, prevara u onlajn bankarstvu sa 13%, i, gotovo isto toliko, fišing napadi, u kojima kriminalci pokušavaju da dobijaju lozinke, bankarske podatke i druge osetljive informacije putem falsifikovanih platformi ili poruka. Brojke variraju od zemlje do zemlje, ali ono što se dešava u Nemačkoj je široko rasprostranjena pojava. Silviu Stahie, specijalista za sajber bezbednost u velikoj rumunskoj kompaniji koja pruža zaštitu za IT sisteme kaže: „Finansijski podaci se generalno smatraju veoma osetljivim podacima, ali glavni problem je što korisnici telefona, generalno, ne smatraju ove podatke dovoljno važnim. Oni ih tretiraju olako, što napadači znaju i grade svoje poruke i kampanje oko ove filozofije, naime da ljudima zapravo nije stalo do njihovih finansijskih podataka. Mnogo puta zaista vidimo da se većina napada sa kojima se suočavamo u svakodnevnom životu, bez obzira na poruku koja stoji iza kampanje ove vrste, u najvećem broju svodi na kradju finansijskih informacija. Veoma lako je ubediti potencijalnu žrtvu da vam dobrovoljno da te podatke. Možete kompromitovati uređaje, možete kompromitovati mreže, ali je mnogo lakše kompromitovati osobu koja drži taj uređaj.“

Zato, najčešće, napadači ne provaljuju u bankarske sisteme, već zloupotrebljavaju poverenje i nepažnju korisnika. Zašto su ove prevare uspešne? Zato što, uprkos širenju fenomena, postoji stalna tendencija potcenjivanja rizika povezanih sa digitalnim prostorom, pri čemu većina ljudi smatra da je verovatnoća da postanu žrtva sajber kriminala mala ili čak nepostojeća. Vlad Nikolaesku iz Uprave za finansijski nadzor, specijalista za finansijsko obrazovanje, navodi neke aspekte na koje treba obratiti pažnju: „Ako je ponuda previše dobra da bi bila istinita, ako su određeni dobici zagarantovani, ako se nude razne nagrade na raznim takmičenjima u kojima praktično nismo ni učestvovali, odredjeni zahtevi za plaćanje, putem metoda, recimo, koje su malo neobičnije, bilo putem kriptovaluta, ili putem Western Union-a, ili putem vaučer kartica. Ili ako nas neko kontaktira u ime vlasti, jer ovo takodjee može biti crvena zastava, veoma jaka crvena zastava, koja pokreće pitanja za nas. I daću vam samo jedan primer – Uprava za finansijski nadzor ne kontaktira građane da bi predložila investiciju, da bi predložila investicionu platformu.’’

Ovo su samo neki od elemenata koji bi trebalo da nas zabrinu, objašnjava Vlad Nikolaesku, podsećajući nas da ne bi trebalo da čuvamo podatke o karticama na nepoznatim sajtovima, ali i da možemo koristiti određene virtuelne kartice za kupovinu na mreži, kako bismo odvojili glavni saldo od određenih manjih iznosa, koje možemo koristiti isključivo za određene kupovine na mreži. Da bi bili ubedljiviji, prevaranti se pozivaju na hitnost u razgovorima, pozivajući na hitnu akciju, na strah, govoreći da je račun ugrožen, na radoznalost, navodeći, na primer, da je primljen transfer, ili na nagrade, objavljujući dobijanje nagrade. A u trenucima stresa ili žurbe, čak i iskusni korisnici mogu doneti pogrešne odluke. Pored toga što se treba odnositi sa sumnjom i pažljivo analizirati, rizici se mogu minimizirati i tehničkim rešenjima. Silviu Stahie dodaje: ,,Bezbednosna rešenja koja trenutno postoje pomoći će nam da budemo informisani kada primamo opasne poruke, na primer. Dobićemo upozorenje od odgovarajuće aplikacije „Upozorenje! Ovo je opasna poruka. Link koji ćete otvoriti je opasan“. Postoje funkcije blokiranja poziva sa telefona za koje se već zna da su uključeni u kampanje prevare. Postoje sredstva koja nam omogućavaju da se bezbedno povežemo sa određenim sajtovima. Daću vam veoma jednostavan primer-nalazimo se negde u inostranstvu, povezali smo se na bežičnu mrežu, na javni vaj-faj, a zatim koristimo VPN rešenja da bismo se bezbedno povezali sa odgovarajućim resursima. Samo ih moramo koristiti, sredstva postoje, dvostepena autentifikacija je izuzetno efikasno sredstvo, posebno kada je reč o bankarskim i finansijskim aplikacijama, i naša preporuka je da je uvek koristite gde je dostupna.’’

U stalno promenljivom onlajn okruženju, kažu i stručnjaci, budnost ostaje najvrednija bezbednosna mera.“