Posledice rata u Ukrajini (06.10.2023)
Još se ne nazire kraj ruskoj vojnoj agresij na Ukrajinu, koja je počela pre godinu i osam meseci. Ruski napadi dronovima iranske proizvodnje na teritoriji Ukrajine redjaju se skoro svake noći, a delovi oborenih letelica padaju i na teritoriju Rumunije. Svima je jasno da Moskva neće zaustaviti uskoro ove napade usmerene prvenstveno na ukrajinske luke na Dunavu. Iako ruska strane ne priznaje, Moskva nastoji da uništi lučku infrastrukturu i onemogući izvoz žita, glavni ukrajinski izvor prihoda. Djordje Skutaru, generalni direktor Centra za novu strategiju naglašava: ,,Rusija žito pretvara u oružije. Želi da stvori nestabilnost u afričkim zemljama i da izazove masovni talas izbeglica u Evropi u cilju stvaranje novog pritiska. Kroz Rumuniju prolazi oko 85% izvoza ukrajinskih žitarica ka svetskom tržištu. Rusija želi ekonosmki da uguši Ukrajinu, da joj preuzme mesto na svetskom tržištu žitarica i da joj blokira finansijske izvore za nastavljanje rata. Ovo je ulog nočasnjeg bombardovanja lučke infrastrukture i mogli smo se uveriti u agresivnost sa kojom Moskva bombarduje Reni, Izmail, Kiliju, ukrajinske luke u blizini rumunske granice“.
Corina Cristea, 06.10.2023, 16:34
Podrška zapada deklarsisana je od samog početka ruske invazije i konkretizovana, objasnio je u intervju za Radio Rumunija Djordje Skutaru: ,,Ne radi se samo o ratu izmedju Ruske Federacije i Ukrajine već i izmedju autokratije i demokratije. Poraz Ukrajine značio bi poraz svih država koje podržavaju Ukrajinu. Ovakva perspektiva ohrabrila bi zemlje poput Irana, Severne Koreje i Kine da na medjunarodnom planu primene dodatnu silu. Veoma važno je da mi, Rumuni, shvatimo zašto je potrebno da pružamo ovu pomoć Ukrajini. Pokušavam da jasno objasnim da ako bi se ova pomoć smanjila ili prekinula, posle 3 ili 4 godine imali bismo, sačuvaj Bože, Ruse na Dunavu ili Prutu. Rumuniji je jasno da je ,uprkos raznim raspravama i sporovima sa ukrajinskom stranom u poslednjih 30 godina, bolje imati u susedstvu jednu nezavisnu, demokratsku Ukrajinu, članicu Severnoatlanskog saveza i Evropske unije, nego Rusiju. Važno je takodje da na ovaj način podržavamo Ukrajinu i da imamo garanciju da će Republika Moldacija sačuvati nezavisnost.“
Ne možemo ostati ravnodušni, mi smo na strani napadnute države jer bismo našom ravnodušnošću ili neutralnošču ohrabrili agresora da nastavi da sprovede svoj plan o okupiranju jedne slobodne države, kaže Djordje Skutaru. Rat će se ipak završiti i veoma je važno kako će izgledati postkonfliktna situacija. Djordje Skutaru kaže: ,,Ako će medjunarodne instance osuditi Rusiju, postoji mogućnost da se Ukrajini dozvoli pristup zaledjenim fondovima Ruske Federacije u zapadnim državama. Fondovi od 320 miliardi dolara mogu se upotrebiti za proces obnove Ukrajine kao i fondovi iz državnih donacija i nezavisnih izvora. Ovaj ulog je veoma važan za obnovu Ukrajine. Želeo bih da naglasim da Rumunija ne treba da propusti priliku da odigra važnu ulogu u procesu obnove Ukrajine. Imamo sigurnost članice Severnoatlanskog saveza, strane kompanije koje će učestvovati u obnovi Ukrajine mogu se locirati kod nas, zbog blizine Odese, Nikolajeva i Hersona, teško pogodjenim zonama ratom i još jednu stvar: Rumunija će 2027. godine postati najveći proizvodjač gasa u Evropskoj uniji i imaćemo i dovoljno neregije.“
Svesni smo da će rat još trajati jer ne postoje signali ni sa jedne strane da će se sukob završiti u narednim mesecima. U ovom trenutku vode se žestoke borbe. Ukrajina pokušava da porobije poslednje ruske odbrambene položaje, a Putin želi da nastavi rat, precizira Djordje Skutaru: ,,U narednom periodu Rusija će pokušavati da podriva pomoć za Ukrajinu. Imaćemo izborne procese u Rumuniji i drugim zemljama Evropske unije, u SAD. Rusija je oduvek pokušavala da utiče na rezultat izbora i pokušaće sada još više da oslabi podršku Ukrajini. Ja sam uveren da će sve demokratske države ostati ujedinjene i pružaće vojnu, finansijsku, ekonomsku i političku podršku Kijevu i da će Ukrajina pobediti. “ jer je druga opcija pobeda diktature nad koalicijom demokratskih država.
