Rizik od izlaženosti dezinformacijama (19.11.2021)

Platforme Fejsbuka i Istagrama eliminisale je više od 1000 lažnih naloga iz Nikaragve, koje smatraju sastavnim deom vladine kampanje dzinformisanja.Kampanja,koja je počela pre tri godine i za cilj imala ocrnjivanje opoziciju, prosirila se i na Tik Tok i Tviter, tvrde istraćivaci METE. Ovo je samo jedan od mnogih primera koji su se pojavili sa ciljem da se šire lažne i zlonamarne informacije u svetu koji je sve više priključen na sredstva diseminacije. Interesi, koji stoje iza ledja ovih varljivih informacija imaju više razloga i uglavnom su veoma važni jer su umešani i državni akteri. Za osujećivanje ovih informacija potrebna je javna koordinisana komunikacija, naglasio je na nedavnom skupu Atlanskog saveta, šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku: ,,Smatram da je veoma važno da vaspitamo publiku da bude veoma pažljiva klada čita informacije, posebno na izvore informacija i mogučnost skrivene agende usmerene na podrivanje poverena u demokratske vrednosti. Sputnjik kaže da Rumunija i Evropska unija rade te jedno te drugo, što nije tačno, jer je Rumunija Evropska Unija jer je Rumunija NATO, nismo entitet van ovih organizacija. Ovakva vrsta poruke pokušava da sugeriše da je Rumunija daleko od ovih organizacija i da podriva poverenje publike.“

Corina Cristea, 19.11.2021, 08:28

Platforme Fejsbuka i Istagrama eliminisale je više od 1000 lažnih naloga iz Nikaragve, koje smatraju sastavnim deom vladine kampanje dzinformisanja.Kampanja,koja je počela pre tri godine i za cilj imala ocrnjivanje opoziciju, prosirila se i na Tik Tok i Tviter, tvrde istraćivaci METE. Ovo je samo jedan od mnogih primera koji su se pojavili sa ciljem da se šire lažne i zlonamarne informacije u svetu koji je sve više priključen na sredstva diseminacije. Interesi, koji stoje iza ledja ovih varljivih informacija imaju više razloga i uglavnom su veoma važni jer su umešani i državni akteri. Za osujećivanje ovih informacija potrebna je javna koordinisana komunikacija, naglasio je na nedavnom skupu Atlanskog saveta, šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku: ,,Smatram da je veoma važno da vaspitamo publiku da bude veoma pažljiva klada čita informacije, posebno na izvore informacija i mogučnost skrivene agende usmerene na podrivanje poverena u demokratske vrednosti. Sputnjik kaže da Rumunija i Evropska unija rade te jedno te drugo, što nije tačno, jer je Rumunija Evropska Unija jer je Rumunija NATO, nismo entitet van ovih organizacija. Ovakva vrsta poruke pokušava da sugeriše da je Rumunija daleko od ovih organizacija i da podriva poverenje publike.“

Pandemijski period dokazao je još jednom da izloženost dezinformacijama i teoriji zavere predstavlja veliki problem. Prava industrija dezinformisanja i teorija zavere preplavila je duštvene mreže i velike onlajn prodavnice. Izveštač Radia Rumunija iz Pariza Danijela Koman javlja da se mnoge publikacije koje su prigrlile teoriju zavare u vezi sa kovidom 19 ili vacinom nalaze medju najpopularnijim i da se odlično prodaju:

,,BigPharma je razotkrivena“, publikacija objavljena ove godine prodata je za samo nekoliko meseci u 14 000 primeraka i nalazi se medju najpopularnijim knjigama o kovudu. Preporučena od strane knjižara ili dobijena na poklon, knjiga pruža odredjeni kredibilitet tezama pojedinih epidemiologa u vreme krize i doprinosi realizaciji zavere za široku javnost, tvrdi jedan od eksperata Univerziteta u Renu, čiju izjavu prenosi AFP. Ne iznenadjuje to što zavera funkcioniše. Onlajn platforme, poput Amazona i drugih, pustile su u prodaju ovakve knjige jer su platforme znale da će imati kupce. Oduvek se ovako dešavalo. Teorije zavere o kovudu prenosene preko interneta postale su pravi ambijentalni govor za sledbenike, koji traže teorije u skladu sa njihovim shvatanjem, smatraju ljudi koji istražuju manipulacijiu, dezinformaciju ili lažne vesti, a krize su najplodnije tlo za distributere kao i za zagovornike zavere.“

Dezinformacija spada medju glavne razloge zbog kojih se Rumunija nalazi na začelju zemalja po broju vakcinisanih osoba. Društvo nije bilo ubedljivo jer su ljude uspele da prevare ove teorije zavere i dezinformisanja iz opskurnih izvora, ove naučno nedokazane informacije. Mnogi veruju ovim ljudima umesto da čuju šta kažu eksperti- kaže koordinator nacionalne kampanje vakcinisanja lekar Valeriju Gjorgica. Alina Bargauanu univerzitetska profesorka i ekspert za suzbijanje lažnih vesti ističe: ,,U ovom trenutku propaganda se zasniva na činjenici da mi, korisnici društvenih mreža, prenosimo informacije. Sadašnja propaganda ne odvija se obavezno pomoću hijerarijskih struktura. Propagnda velikir razmera je usmerena na svaku osobu i svaki od nas je prijemnik i distributer ove propagande. Na društvenim mrežama glavna odbrana od dezinformisanja je rezervisano ponašanje, odnosno što manje distribucije onih tema sa kojima se ne slažemo. Teme kao što su čipovi, tehnologija 5G često su donete sa margine interneta i to baš od strane ljudi koji su odbacili ove neistine. Počele su da križe teorije da vakcina sadrzi čipove, teorije koja je došla sa margine interneta, ali mi smo je naduvali našim neslaganjem.

Moj glavni savet, naročito za ljude koji provode više vremena na društvenim mrežama, je taj da zauzmu rezervisani stav, kaže Alina Bargauanu.