Rumuni evropski drzavljani (17.01.2019)
Odluka zvaničnog Beča da od 1. januara 2019. godine smanji dečije dodatke deci stranih radnika u Austriji izazvala je reakcije u mnogim zemljama. U slučaju Rumunije primenjuje se indeks od 0,484 koji izražava razliku izmedju cena u dve drzave, drugim rečima u našem slucaju deciji dodatak se smanjuje za 50%. Ovo indeksiranje dečijeg dodatka ne poštuje princip ravnopravnosti i nediskriminacije, zajedničke vrednosti na kojima se bazira Unija čak ni princip ,,ujedinjeni u različitosti“ koji jača evropski projekat, izjavila je u Bukureštu ministarka za Rumune van granica zemlje Elena Natalija Intotero. Ministarstvo je saopštilo da posebnu pažnju poklanja položaju pogodjenih rumunskih radnika čija deca žive u Rumuniji. Inače ovaj zakon pogadja i državljane drugih zemalja i ovo pitanje treba razmatrati na nivou Evropske unije. Bukurešt smatra da sve dok Rumuni imaju iste obaveze kao i državljani zemalja u kojima rade i plaćaju iste doprinose treba da uživaju ista prava. Indeksacija dečijeg dodatka za decu koja žive u zemlji porekla je retki primer diskriminacije i Vlada razmatra mogućnost obraćanja Evropskom sudu pravde, izjavio je šef rumunske diplomatije Teodor Meleškanu. U izjavi za Radio Rumunija ministar rada i socijalne pravde Marijus Budaj je naglasio: ,,Stav Rumunije `je nedvosmislen. Evropski radnici treba da uživaju ravnopravni tretman u zemljama u kojima rade. Pravo na slobodno kretanje je jedna od osnovnih prava Evropske unije i jedinstvenog tržišta. Rumunija će se suprostavljati svakoj inicijativi koja bi uzrozila pravo na slobodno kretanje i pokrenuće potrebne inicijative za rešavanje ovog pitanja. Razgovarao sam sa komesarkom za rad Tisen koja je rekla da se slaže sa stavom Rumunije prema ovom pitanju.“
Corina Cristea, 18.01.2019, 01:00
Odluka zvaničnog Beča da od 1. januara 2019. godine smanji dečije dodatke deci stranih radnika u Austriji izazvala je reakcije u mnogim zemljama. U slučaju Rumunije primenjuje se indeks od 0,484 koji izražava razliku izmedju cena u dve drzave, drugim rečima u našem slucaju deciji dodatak se smanjuje za 50%. Ovo indeksiranje dečijeg dodatka ne poštuje princip ravnopravnosti i nediskriminacije, zajedničke vrednosti na kojima se bazira Unija čak ni princip ,,ujedinjeni u različitosti“ koji jača evropski projekat, izjavila je u Bukureštu ministarka za Rumune van granica zemlje Elena Natalija Intotero. Ministarstvo je saopštilo da posebnu pažnju poklanja položaju pogodjenih rumunskih radnika čija deca žive u Rumuniji. Inače ovaj zakon pogadja i državljane drugih zemalja i ovo pitanje treba razmatrati na nivou Evropske unije. Bukurešt smatra da sve dok Rumuni imaju iste obaveze kao i državljani zemalja u kojima rade i plaćaju iste doprinose treba da uživaju ista prava. Indeksacija dečijeg dodatka za decu koja žive u zemlji porekla je retki primer diskriminacije i Vlada razmatra mogućnost obraćanja Evropskom sudu pravde, izjavio je šef rumunske diplomatije Teodor Meleškanu. U izjavi za Radio Rumunija ministar rada i socijalne pravde Marijus Budaj je naglasio: ,,Stav Rumunije `je nedvosmislen. Evropski radnici treba da uživaju ravnopravni tretman u zemljama u kojima rade. Pravo na slobodno kretanje je jedna od osnovnih prava Evropske unije i jedinstvenog tržišta. Rumunija će se suprostavljati svakoj inicijativi koja bi uzrozila pravo na slobodno kretanje i pokrenuće potrebne inicijative za rešavanje ovog pitanja. Razgovarao sam sa komesarkom za rad Tisen koja je rekla da se slaže sa stavom Rumunije prema ovom pitanju.“
Evropska komisija je saopštila da će detaljno analizirati austrijski zakon o dečijem dodatku sa stanovišta kompatibilnosti sa evropskim zakonodavstvom. U medjuvremenu portparol Komisije je podsetio da je poznat stav Bukurešta koji tvrdi da indeksacija porodicnih beneficija nije u skaldu sa zakonom Evropske unije. Austrijski ministar porodice odbacio je kritike Bukurešta sa napomenom da Rumunija u svojstvu predsedavajuće Saveta Evropske unije treba da zauzme neustralan stav. Istina, dodaje profesor univerziteta Julijan Kifu, ali za stolom Rumunija, kao i ostale članice, ima sopstveni stav. Sa druge strane o socijalnim primanjima razmatralo se i u Velikoj Britaniju u vreme kampanje za referendum o Bregzitu, podseća profesor Kifu: ,,U to vreme UKIP-a, Nezavisna partije Velike Britanije na čelu sa Najdželom Faradjom postavila je pitanje socijalnih primanja. Pridružili su se i pojedini konzervativci, Boris Džonson, tadašnji gradonačelnik Londona, koji je kasije odustao od svog stava i počeo da se bavi politikom. Počela je rasprava na nivou Evropske unije i Velike Britanije i Austrija u istoj meri, upoynate su sa činjenicom da izmene socijalnih primanja, porezi i itd ne mogu se usvojiti diskriminatorno u zavisnosti od zemlje porekla ili razlika izmedju radnika iz zemlje porekla i evropskog državljana. Ovo je kristalno jasno. Kada se usvaja zakon koji se kosi sa evropskim, startuje postupak sankcionisanja, i ako država ne želi da izvrši izmene u predvidjenom roku, Evropska komisija dostavlja predmet Evropskom sudu pravde protiv dotične države.“
Po oceni profesora Kifua, ako se dovde stiže i dosije je kompletan, procedura se odvija dosta brzo, kako se ne bi prekomerno kasnilo sa sankcionisanjem neuskladjenog zakona koji je diskriminatorni i antievropski. Do konačne odluke Sudjenje pred Evropskim sudom pravde traje od nekoliko meseci do najviše godinu ipo dana. Ovu odluku države treba da poštuju i usklade zakone sa evropskim pravilima za koje su se izjasnije prilikom prijema u članstvo Evropske unije.
