Ulazak u Šenegen prioritetni zadatak (22.09.2023)
Već više od 12 godina Rumuniji i Bugarskoj, punopravnim članicama Evropske unije, uskračuje se pravo na ulazak u Šengen iako ispunjavaju sve uslove. Gradjani dve države su jedini članovi evropske porodice koji moraju da gube dragoceno vreme sa carinskim kontrolama. Medjutim najveci gubici su ekonomske prirode, sa čime se slaže i predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola, koja je naglasila da je ostajanje dve države pred kapijom Šengena nepravedno i neopravdano, i da odlaganje odluke o ulasku znači ,,ograničavanje prava na slobodno kretanje i dodatne troškove za ekonomije Bugarske i Rumunije. Ekonomisti procenjuju rumunske gubitke na oko 200 miliona mesečno. Vlada u Bukureštu je izračunala da neulazak u Šengen donosi gubitke u visini od 2% bruto nacionalnog proizvoda i analizira mogućnost traženja obeštećenja. Istovremeno u Briselu podrška ulasku dve države u Šengen zonu je deklarativne prirode. U svom ovogodišnjem govoru o stanju Unije, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je Austriju da bez odlaganja dozvoli ulazak Rumunije i Bugarske u zonu slobodnog kretanja. Zvanični Beč je brzo reagovao i odbio predlog sa napomenom da je sadašnje proširenje zone slobodnog protoka ljudi, roba, usluga i kapitala besmisleno. ,,Podaci o migraciji u Evropi su u usponu. Potrebno nam je više a ne manje kontrola“, izjavio je Gerhard Karner, austrijski ministar unutrašnjih poslova. Prema oceni Beča Rumunija i Bugarska ne mogu efikasno da kontrolišu granice. Austrijsku konstataciju opovrgavaju statistike u Bukureštu i Briselu. ,,Rumunija i Bugarska postale su model ,,i pokazale najbolju praksu u oblast azila i repatrijacije migranata“ , istakla je Ursula fon der Lajen. Univerzitetski profesor Štefan Popesku, spoljnopolitički analitičar o izjavi predsednice Evropske komisije je precizirao: ,,Ove izjave su važne kao generalni politički signal. Već više godina zaredom poruke predstavnika evropskih institucija, tematskih komesara i predsednika Evropske komisije, koji imaju zadatak da zadovolje sve članice i realizuju sintezu raznih opcija u Evropskoj uniji, bili su celo vreme pozitivni. Problem leži u državama, jer djabe govorimo i upučujemo poruke ako ne razgovaramo o odluci unutar Evropske unije. Ovde postoji jedan problem sa dve oštrice, jer svaka država ima pravo na veto. Ovo može da bude dobro za Rumuniju ako bi se postavilo pitanje Šengena, ali loše kada se radi o drugim pitanjima jer se mogu formirati večine protiv nas. “
Corina Cristea, 22.09.2023, 10:00
U julu Evropski parlament je izglasao rezoluciju o pristupanju Rumunije i Bugarske Šengen zoni do kraja tekuće godine, a Španija koja predsedava Savetom Evropske unije ovaj cilj je postavila medju svoje prioritete. U medjuvremenu posle 17-togodišnje trke ukinut je Mehanizam saradnje i provere rumunskog pravosudja. Odluka potvrdjuje da je u Rumuniji pravna država konsolidovana i jaka, i ovaj argument može poslužiti za ulazak u Šengen, naglasio je premijer Rumunije Marčel Čolaku, podsečajući da su mnoge primedbe ranije upućene na račun nezavisnosti sudstva. Odbijanje Austrije predstavlja proizvoljnu i neopravdanu odluku, dodao je rumunski premijer i ako će Beč nastaviti da zloupotrebljava pravo na veto na sledećem Savetu za pravosudje i unutrašnje poslove, Rumunija će se obratiti Evropskom sudu pravde. Jednu sličnu inicijativa pred Evropskim sudom pravde pokrenuo je rumunski evroparlamentarac Eudjen Tomak, član Partije narodnog pokreta (PMP): ,,Mi smo konstatovali 8. decembra prošle godine da je Savetu za pravosudje i unutrašnje poslove predloženo da se Rumunija, Bugarska i Hrvatska pozovu na integraciju u Šengen zonu jer ispunjavaju kriterijume. Na ovoj sednici bila su dva predloga i donete dve odluke, Rumunija i Bugarska nisu primljene, a Hrvatska primljena. Mi smatramo da je Austrija počinjila pravnu zloupotrebu jer je Beč kazao da se ne slaže sa proširenjem Šengen zone, ali na istoj sednici je glasao za proširenje slobodne zone. Na ovaj način je prekršeno nekoliko članova sporazuma o funkcionisanju Evropske unije, uključujući odredbe Šengena. Evropska komisija, institucija koja odlučuje da li jedna država poštuje ili ne pravila Šengena i ispunjava uslove, tvrdi već punih 12 godina da je Rumunija spremna za ulazak u Šengen. Evropski parlament je usvojio nekoliko rezolucija u vezi sa ovim pitanjem. Medjutim, prvo su Holandija a zatim i Austrija u ministarstvu unutrasnjih poslova prekršile zakon jer ne dozvoljavaju jednoj evropskoj državi da uživa pogodnosti jedinstvenog evropskog tržišta, slobodnog protoka ljudi, roba, usluga i kapitala blokirajući naš legitimni pristup pravima koje uživa više od 450 miliona evropskih državljana.“
Austrijski veto nije uperen protiv Rumunije već protiv jednog neispravnog sistema, tvrde faktori odlučivanja u Beču i dodaju da ,,samo sigurne spoljne granice mogu osigurati našu viziju o Evropi bez unutrašnjih granica“
