Zemlja bez bačenog otpada (15.04.2022)

Prema procenama Svetske banke količina otpada na svetskom nivou povećaće se sa 2010 miliona tona u 2016. godini na 3400 miliona tona u 2050. godini i u ovoj situaciji sistemi za riciklažu treba da drže korak sa ovim ogromnim količinama. Statistike o upravljanju solidnim gradskim otpadom u Evropskoj uniji pokazuju da postoje velike razlike medju zemljama članicama i da se najveća razlika pojavljuje kada se uporedjuje odnos izmedju deponovanja i reciklaže. Deponovanje otpada, najgora varijanta upravljanja, treba da se svede na minimum, ali nažalost deponije otpada ostaju i dalje glavno sredstvo za eliminisanje otpada u pojedinim zemljama Unije. U Rumuniji prikupljanje mešovitog otpada bez selekcije materija za reciklažu je široko raspostranjeno, a tretman otpada retka pojava. Rumunija se nalazi na predposlednjem mestu u Evropskoj uniji, jer je reciklira četiri puta manje od evropskog proseka, koji je negde oko 47%. U 2020 godini Rumunija je trebala da postigne stopu reciklaže otpada od 50%, a do 2025. treba da reciklira čak 55%. Ovaj cilj je teško ostvarljiv za našu zemlju koja se i dalje bori sa zatvaranjem nelegalnih deponija. U Rumuniji se otpad ipak reciklira. Stotine tona otpada iz Evrope uvozi se u Rumuniju jer se zapadnim zemljama isplati da plate nižu cenu reciklaže kod nas. Naše firme uvoze sekektovan otpad da ne bi ostale bez posla jer u zemlji nemaju dovoljne količine sirovina. Pod izgovorom reciklaže, tone otpada ulaze u zemlju, deponuju se na raznim mestima ili ilegalno spaljuju. Rumuniji su potrebne kampanje ubedjivanja ljudi, ali reciklaža je veoma složena tema koja predpostavlja rigurozno vaspitanje, kažu stručnjaci za zaštitu sredine. Ministar za zaštitu čovekove okoline Tancoš Barna u intervju za Radio Rumunija izjavio je da je promena mentaliteta možda najteži zadatak i podsetio na nekoliko inicijativa: ,,Promena mentaliteta svakog pojedinca je težak i dug put. Zbog toga radimo i sa decom u školama u okviru projekta ,,Obrazovana Rumunija“. Donosimo ove informacije u svaki razred, svaku školu, do kraja školske godine. 10-15 minuta govorićemo deci o važnosti selektivnog prikupljanja otpada i odnošenju ovog otpada na specijalno uredjena mesta. Sledeće godine u okviru ,,Zelene sedmice“ posvećene zaštiti okoline, u školski program uvešćese i informacije ne samo o otpadu, vec i načinu ponašanja u šumi, o brizi za staništima životinja. Ove informacije treba da stignu u škole, treba da stignu kod dece jer deca 10 ili 100 puta brže usvajaju nove informacije. Ove informacije nadam se da će i nas odrasle vaspitati, jer često dokazujemo da smo nezainteresovani ili se ponašamo neodgovorno.“

Corina Cristea, 15.04.2022, 10:37

Prema procenama Svetske banke količina otpada na svetskom nivou povećaće se sa 2010 miliona tona u 2016. godini na 3400 miliona tona u 2050. godini i u ovoj situaciji sistemi za riciklažu treba da drže korak sa ovim ogromnim količinama. Statistike o upravljanju solidnim gradskim otpadom u Evropskoj uniji pokazuju da postoje velike razlike medju zemljama članicama i da se najveća razlika pojavljuje kada se uporedjuje odnos izmedju deponovanja i reciklaže. Deponovanje otpada, najgora varijanta upravljanja, treba da se svede na minimum, ali nažalost deponije otpada ostaju i dalje glavno sredstvo za eliminisanje otpada u pojedinim zemljama Unije. U Rumuniji prikupljanje mešovitog otpada bez selekcije materija za reciklažu je široko raspostranjeno, a tretman otpada retka pojava. Rumunija se nalazi na predposlednjem mestu u Evropskoj uniji, jer je reciklira četiri puta manje od evropskog proseka, koji je negde oko 47%. U 2020 godini Rumunija je trebala da postigne stopu reciklaže otpada od 50%, a do 2025. treba da reciklira čak 55%. Ovaj cilj je teško ostvarljiv za našu zemlju koja se i dalje bori sa zatvaranjem nelegalnih deponija. U Rumuniji se otpad ipak reciklira. Stotine tona otpada iz Evrope uvozi se u Rumuniju jer se zapadnim zemljama isplati da plate nižu cenu reciklaže kod nas. Naše firme uvoze sekektovan otpad da ne bi ostale bez posla jer u zemlji nemaju dovoljne količine sirovina. Pod izgovorom reciklaže, tone otpada ulaze u zemlju, deponuju se na raznim mestima ili ilegalno spaljuju. Rumuniji su potrebne kampanje ubedjivanja ljudi, ali reciklaža je veoma složena tema koja predpostavlja rigurozno vaspitanje, kažu stručnjaci za zaštitu sredine. Ministar za zaštitu čovekove okoline Tancoš Barna u intervju za Radio Rumunija izjavio je da je promena mentaliteta možda najteži zadatak i podsetio na nekoliko inicijativa: ,,Promena mentaliteta svakog pojedinca je težak i dug put. Zbog toga radimo i sa decom u školama u okviru projekta ,,Obrazovana Rumunija“. Donosimo ove informacije u svaki razred, svaku školu, do kraja školske godine. 10-15 minuta govorićemo deci o važnosti selektivnog prikupljanja otpada i odnošenju ovog otpada na specijalno uredjena mesta. Sledeće godine u okviru ,,Zelene sedmice“ posvećene zaštiti okoline, u školski program uvešćese i informacije ne samo o otpadu, vec i načinu ponašanja u šumi, o brizi za staništima životinja. Ove informacije treba da stignu u škole, treba da stignu kod dece jer deca 10 ili 100 puta brže usvajaju nove informacije. Ove informacije nadam se da će i nas odrasle vaspitati, jer često dokazujemo da smo nezainteresovani ili se ponašamo neodgovorno.“

Istovremeno, Ministarstvo zaštite čovekove okoline pokrenulo je kampanju čišćenja na nacionalnom nivou i uputilo pozive svim zainteresovanim stanovnicima da zajedno sa lokalnim vlastima, institucijama i nevladimim organizacijama učestvuju u ovoj akciji. Inicijativa je pokrenuta u vreme kada Garda za zaštitu okoline skoro svakog dana identifikuje lokacije na kojima se baca otpad i gde se na lokalnom planu ne preduzimaju mere za ekologizaciju, kaže Tancoš Barna: ,, Imamo više hiljada lokacija na kojima se baca otpad i ne postoji Garda koja bi bila sposobna da identifikuje svaku lokaciju posebno. Bilo bi nam potrebno nekoliko hiljada ljudi za obilazak svih ulica, lokacija i terena. Da bismo očistili ovu zemlju, da bismo očistili Rumuniju, potrebna nam je pomoć lokalnih vlasti i pored ove pomoći potrebna nam je bez sumnje i promena mentaliteta, jer posle čišćenja treba da održimo ova mesta čista.“

Naš interes je da selektivni otpad-recimo autogume-, stigne do reciklaže, plastika takodje, tekstil i ostale materije koje se mogu reciklirati i vratiti kružnoj ekonomiji, ističu vlasti jer je najvažnije da se svakodnevno smanje količine deponovanog otpada u jame, jer ovaj otpad ima svoju vrednost, sirovina je za kružnu ekonomiju. Recimo na kraju da su nedavno usvojene mere za efikasnije upravljanje otpadom i da se ugrožavanje kvaliteta, životne okoline, vazduha i zdravlja stanovnika smatra krivičnim delom.