1989 godina i demokratski duh
1989 godina obeležila je kako istoriju Rumunije, tako i istoriju celog evropskog kontinenta. Otvaranje granica, pad Berlinskog zida, koji je značio i kraj Hladnog rata, ali i talas protesta velikih razmera, imali su za posledicu pad komunističkih režima u Centralnoj i Istočnoj Evropi. U Rumuniji, za razliku od ostalih zemalja sovjetskog bloka, ljudi su se odvojili od komunizma po cenu više od hiljadu ljudskih života. Rumunsko društvo, koje je postalo demokratsko posle više decenija ideološke represije, je teško našlo resurse neophodne da bi nadoknadilo razlike u odnosu na Zapad, savešću i preuzimanjem odgovornosti za prošlost pod totalitarnim režimom. Francuski institut u Bukureštu je organizovao debatu 1989. Prekretnica, sa ciljem da analizira situaciju današnjeg evropskog društva. Ali, mladi ljudi skoro da nisu upoznati sa nedavnom istorijom zemlje, rekla nam je Elena Kalistru, predsednica nevladine organizacije Funky Citizens: Razgovarajući sa mladima sa kojima mi radimo u zoni gradjanskog vaspitanja, mogu vam reči da nisu oni krivi što nisu učili više o nedavnoj istoriji, da bi nadoknadili činjenicu da nisu živeli u onom periodu. Možda mi živimo u jednom od najboljih vremena, ali za mlade sa kojima mi radimo to nije dovoljno, jer oni nemaju sa čime da ga uporede. I onda, mislim da ćemo ih izgubiti, ako nećemo nešto preuzeti. Možemo ih naći pred računarom pomoću kojeg su napravili videosnimak pun mržnje i diskriminacije.
Monica Chiorpec, 26.06.2019, 15:02
Informacije za široku publiku koje su prenesene preko interneta je neka vrsta produžetka medija u virtuelnoj sredini, u kojoj poruke je sve teže kontrolisati. Čini se da je napad lažnih vesti (fake news) našao nepripremljeno kako zapadno društvo, tako i rumunsko. Sem pojave proširenja lažnih vesti, koji je sve učestalija pojava u poslednjem vrmenu, mediji su suočeni sa neželjenim efektima bez presedana svih informacija po svest demokratskog društva. Detalje nam nudi Liviju Tofan, novinar koji je u komunističkom periodu radio u rumunskom uredništvu Radija Slobodna Evropa: U odnosu na populizam trebalo bi da budemo pažljiviji na nijanse, jer u brojnim prilikama mediji, posebno kada imaju veoma snažan komercijalni akcent, kako se dešava u Rumuniji, predstavljaju stvari na kritičan ili čak negativan način. Ovo je upravo metod koji upotrebljavaju populisti kada žele da izazivaju negativne emocije i predstavljaju opasnosti tamo gde one u stvari ne postoje. Kako se dešava i u slučaju terorizma, kada štampa je promovisanjem terora, bez volje saučesnik terorista.
Današnje demokratsko društvo ima sve veći kapacitet da pravi razliku izmedju stvarnosti i laži. Na Rumune, u svojstvu gradjana Evropske unije, sve manje utiče politički govor i oni analiziraju svoj stav u odnosu na druge evropljane. Pred mikrofonom je ponovo Elena Kalistru, predsednica nevladine organizacije Funky Citizens Ljudi su zainteresovani za teme koje se tiču i budućnosti, ne samo za današnje plate ili novac u novčaniku. Ovo je istina, istina je da se društvo promeni i gleda nešto dalje od političke klase, a razdaljina medju njima je sve veća. Društvo se promeni na bolje i nikada nismo imali toliko obrazovanih ljudi u onom svetu.
Posle ekonomske krize, evroskepticizam je postao glavna pretnja sa kojom je suočena Evropska unija. Ponekad je ovaj skepticizam praćen željom da se čuva suverenitet i identitet evropskih naroda na uštrb evropskoj federalnoj državi. Rumunsko društvo, medjutim, čini se da se ne pridružuje ovom trendu, rekao nam je politolog Robert Adam: Zašto Rumuni ne veruju evroskeptičnom govoru? Zato što to se u potpunosti kosi sa rumunskim nacionalnim etosom. Drugim rečima priča na kojoj se zasniva rumunski narod od 1848. godine do dan danas govori o modernizaciji i uskladjivanje sa Zapadom. Mi nemamo šta da stavimo kao protivtežu. Imali smo i mi momente kada se vaga spustila na stranu identiteta, ali ovi trenuci nisu se dobro završili. Prema tome, da bi onakav govor postao popularan on treba da bude suprotan svemu što su ljudi učili u školi i u porodici.
Rumunsko društvo je sve svesnije evropskih i demokratskih vrednosti koje ga definišu. Deset godina posle pristupanja Rumunije Evropskoj uniji, poverenje u komunitarni blok je bilo u porastu, kako su pokazali rezultati evrobarometra 2017. godine.
