Bacanje hrane – ekonomski, ekološki i društveni efekti (01.04.2026)

Svake godine Rumuni bace više od 3,4 miliona tona hrane, što je ekvivalent kamionu punom hrane svake minute.

Dragana Diamandi и Roxana Vasile, 01.04.2026, 09:30

Svake godine Rumuni bace više od 3,4 miliona tona hrane, što je ekvivalent kamionu punom hrane svake minute. Istovremeno, više od 27% stanovništva zemlje trenutno je u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti, suočavajući se sa svakodnevnim poteškoćama u obezbeđivanju kompletnog obroka.
Ovaj bolni paradoks ističe Federacija rumunskih banaka hrane, koja takođe radi na razbijanju nekih uobičajenih mitova o tome odakle ovaj otpad zapravo dolazi.

Mnogi veruju da su supermarketi glavni krivci i da je kućni otpad zanemarljiv. Međutim, stvarnost je sasvim drugačija. Andrea Bobiš, predstavnica Federacije, objašnjava:
„Verovatno su i društvene promene kroz koje smo prošli kao narod doprinele ovom pravcu, ali ne samo to. Zasuti smo ponudama, potrošački način života se podstiče sa svih strana, živimo brzo, što takođe utiče na drugačije izbore kada je reč o potrošnji… sve to dovodi do toga da bacanje hrane dostiže tako visoke, zaista alarmantne nivoe.
Postoji još jedan fenomen – kada govorimo o bacanju hrane, mnogi prvo pomisle na supermarkete i restorane, ali istina je da i u sopstvenim domovima bacimo oko polovinu te količine. Samo što kod kuće bacimo pola jogurta, četvrt pakovanja putera, dve kriške hleba i ne shvatamo da, kada se to sabere na kraju meseca ili godine, dolazimo do zaista velikih brojki.”
Kako su porodice odgovorne za značajan deo bačene hrane, stručnjaci preporučuju da urade test „kasica rasipanja” – da u teglu odlažu novčanu protivvrednost bačene hrane, kako bi na kraju meseca videli koliko košta loša organizacija. Koja su jednostavna rešenja za smanjenje bacanja hrane? Andreea Bobiš:
„Prvo rešenje je da svako od nas napravi spisak pre odlaska u kupovinu. Treba da pogledamo u frižider i primenimo sistem ‘first in, first out’, odnosno ono što je prvo ušlo treba prvo da se potroši. Čak i posebna zona ‘potroši me prvo!’ može pomoći da smanjimo rasipanje, kao i zamrzavanje ostataka kako bismo ih kasnije iskoristili. Sve su to male navike, ali sa neverovatno velikim uticajem.”

Treba napomenuti i da se mnogo hrane baca zbog zabune oko oznaka na pakovanju. Važno je razlikovati „upotrebiti do”, što se odnosi na bezbednost hrane (npr. za meso ili mlečne proizvode), i „najbolje upotrebiti do”, što se odnosi na optimalan kvalitet proizvoda. Testenina, pirinač, konzerve ili kafa mogu se konzumirati i nakon tog datuma, ako je ambalaža neoštećena.
Takođe, strogi estetski standardi dovode do toga da se voće i povrće koje je potpuno jestivo odbacuje samo zato što ima male fleke ili oštećenja i ne izgleda „savršeno”. Ili činjenica da se deo hleba iz pekara baca samo zato što ljudi žele da ga jedu isključivo svežeg.
Kada završi na deponiji, navodi Federacija banaka hrane u Rumuniji, hrana se razlaže i oslobađa metan – veoma snažan gas sa efektom staklene bašte. Pored toga, zajedno sa bačenom hranom rasipaju se i resursi potrebni za njenu proizvodnju, pakovanje i transport – voda, energija i ljudski rad.
Ukratko, bacanje hrane znači ekonomski gubitak, stvara ekološke probleme i – što je najvažnije – smanjuje mogućnost banaka hrane da pomognu onima kojima je pomoć potrebna. Šta rade te banke? Andreea Bobiš objašnjava:
„Od samog početka, tamo gde su drugi videli višak ili problem u upravljanju, mi smo videli resurs koji može biti spašen i koji može pomoći ljudima, vratiti im dostojanstvo i pružiti podršku. Ono što mi konkretno radimo jeste da preuzimamo te namirnice i brzo ih prosleđujemo onima kojima su potrebne, jer često imaju kratak rok trajanja. Na nacionalnom nivou podržavamo više od 800 nevladinih organizacija sa socijalnim programima i svake nedelje obezbeđujemo hranu za preko 300.000 ljudi. Mreža banaka hrane u Rumuniji ima 9 centara i svaki pokriva 4 ili 5 okruga – u Bukureštu, Klužu, Romanu, Brašovu, Oradei, Temišvaru, Krajovi, Konstanci i Galacu. Pokrivena je skoro cela teritorija zemlje.”
Šta bi značilo za siromašne kada se u Rumuniji više ne bi bacalo preko 3,4 miliona tona hrane godišnje? Odgovor daje predstavnica Federacije:
„To bi značilo da bi njihove dnevne potrebe za hranom bile pokrivene. Mi trenutno ne stižemo do svih kojima je pomoć potrebna. Dopiremo do nekih od njih, verovatno manje od 10% svih onih kojima je potrebna podrška. I ne znamo kako će izgledati naredni period, jer postoji mnogo neizvesnosti i pitanje je da li će se taj broj povećavati.”
Federacija banaka hrane u Rumuniji je od osnivanja 2016. do kraja 2025. prikupila preko 41.000 tona proizvoda, od čega više od 37.000 tona hrane spasene od bacanja. To je pretvoreno u više od 76 miliona obroka.