Bolja socio-ekonomska zaštita samostalnih umetnika 03.05.2023

Vlada je početkom aprila usvojila hitnu uredbu koja definiše status profesionalnog kulturnog radnika. Na normativnom aktu se radi skoro dve godine. Statut ima za cilj da normalizuje fiskalnu i socio-ekonomsku situaciju svih umetnika, pisaca, glumaca koji rade na netipičan način, a ne kao redovni zaposleni. Istovremeno, ovaj zakon ima za cilj da podstakne kreativni potencijal umetnika i da ih zadrži aktivnim na tržištu rada. U izradi normativnog akta u našoj zemlji učestvovala je i Delija Badoi, koju je Ministarstvo kulture poverilo radnoj grupi Evropske komisije oformljenoj za uspostavljanje evropskog statusa umetnika. Delija Bodoi informise nas o okolnostima na kojima su nedavno radili.

Roxana Vasile, 22.04.2023, 09:36

,,Ideja je bila da u Rumuniji, ali i u drugim zemljama, kulturni radnici, umetnici mogu da rade po opštem zakonodavstvu. U suštini, postojao je niz zakona koji još uvek postoje , od zakona o radu do zakona o autorskim pravima i tako dalje.. Osim toga, očigledno imamo i nezavisne forme, na primer, ovlašćeno
samozaposleno lice, plus činjenicu da neki od umetnika rade preko svojih firmi,
oni su pravna lica Naše zakonodavstvo je dosta rascepkano sa stanovišta uslova rada, odnosno pod istim zakonodavnim dokumentom nemamo niz odredbi koje bi sprečile citav niz ekonomskih slabosti rada umetnika u sektoru kulture. A onda ovaj statut, kako je bilo predviđeno još od osamdesetih godina prošlog veka, kada je praktično trebalo da se formuliše direktiva Uneska, objedinjuje isprekidani, netipični, sasvim specifičnii rad kulturnog sektora. Potreba je bila prilično velika da se pod istim kišobranom izgradi niz mera koje smo nazvali beneficijama, pravima koja bi omogućila radnicima u sektoru kulture da dobiju normalan odgovarajuci status.

Doru Taloš, glumac i inicijator nezavisnog kulturnog projekta Reaktor iz Kluž-Napoke, iz iskustva zna koji su rizici tokom bavljenja posla koji nije jasno prepoznat i poresko regulisan. Doru Taloš: ,,Radio sam poslednjih 9 godina u Rumuniji, ponekad mnogo više od uobičajene norme. Pa ipak, u mojoj radnoj knjižici imam samo upisan radni staz od godinu i po. Dakle, nemam staž, nisam do sada uplaćivao doprinose za penziju, a to su potrebe koje sa godinama postaju akutne. Do prošle godine nisam imao zdravstveno osiguranje jer nisam bio u mogucnosti da ga priuštim. I nadam se da ce se uvođenjem zakonodavnog okvira, uvođenjem nekih poreskih olakšica ili spoznaja potrebama u tom pogledu, situacija popraviti i doći do formule pomoću koje možemo da pokrijemo ove apsolutno važne potrebe i izdatke“.

Stoga se usvajanje zakona koji definise statut kulturnog radnika može posmatrati samo kao dobar znak, kao prvi korak ka normalizaciji položaja slobodnih umetnika u Rumuniji. Doru Taloš:

,,Mi smo na kraju izuzetno ranjivi i izloženi rizicima, jer ne uspevamo da obezbedimo neku vrstu održivosti koja nam takođe nudi niz dugoročnih garancija. Ovaj normativni akt, nadam se, da ce doneti neku vrstu razjašnjenja i odgovornosti za ljude koji rade u sektoru kulture, preuzimanjem ovog statusa dovešće nas do nekog oblika dugoročnog opstanka, odnosno do tačke u kojoj ćemo se osećati da ovo cime se bavimo, radimo kao dugoročan posao. Trenutno imam osećaj da su svi ljudi, koji rade u ovom sektoru, spremni da podnesu brojne žrtve, a ponekad su te žrtve moguće samo u određenom životnom dobu. Potrebe koje sam imao sa 25 godina drugačije su od onih koje imam sa 35. A onda su neophodna pojašnjenja, kako bi nas rad postao dugoročna profesija ili neka vrsta posvećenosti koja može da funkcioniše dugoročno.“

Delia Badoi, ovog puta govori o sadržaju samog zakona:

,,Važno je precizirati da će ugovor o kulturnoj delatnosti biti sastavljen prema ovom statutu. To će u osnovi biti standardizovan model ugovora za rad, na kom ćemo raditi, od trenutka kada je lice angažovano po ovom ugovoru prijavljeno. Upis će se vršiti na dva mesta. Umetnik će prvo svoje prihode prijaviti poreskoj upravi tako što će, do 25. maja, popuniti standardizovan obrazac i podneti izjavu na sopstvenu odgovornost da prihodi i kulturna delatnost spadaju u delatnost propisanu statusom kulturnog radnika. Zatim sledi registracija u Ministarstvu kulture u poseban registar za evidenciju radnika. To će najverovatnije biti mali eksperiment u naredne tri godine, kada ćemo tačno videti kakvo je interesovanje za ovu oblast, koliko su ljudi razumeli šta treba da rade, koliko žele ovaj status, koliko dobro ili loše mi radimo. Ipak, najgori scenario bi bio da status slobodnog umetnika nije definisan, jer on omogućava da se poboljšaju i otklone nesigurnosti iz ove isprekidane senke rada u sektoru kulture. Slobodni umetnici putem Ugovora o kulturnoj delatnosti stiču pravni status te konkretne profesije.“

Kao i svaki zakon i ovaj se može upotpuniti i usavršiti, ali za sada su slobodni umetnici srećni što je učinjen prvi korak koji je jako vazan u prevazilaženju nesigurnosti njihovog položaja.