Debela i lepa, ali zdrava? (09.04.2025)

U rumunskom jeziku postoji izraka "debela i lepa", koja naglašava pozitivnu ideju o višku kilograma

Dragana Diamandi и Roxana Vasile, 09.04.2025, 11:28

U rumunskom jeziku postoji izraka „debela i lepa“, koja naglašava pozitivnu ideju o višku kilograma. Pozivajući se na ovaj izraz, bake i deke ili roditelji daju deci više hrane nego što je potrebno, ponekad, sumnjivog kvaliteta, pripremajući teren za ugradnju gojaznosti koja će kasnije, kao paket, doći u odraslom dobu, sa raznim metaboličkim tegobama.
Trenutno, u Rumuniji, puno dece i mladih ima visak kilograma ili gojaznost. Statistika pokazuje da u školskom uzrastu, od 7 do 9 godina 32% dečaka i 28% devojčica ima problema sa težinom. U uzrastu od 11 do 15 godina, 22 od 100 dečaka i 14 od 100 devojčica suočavaju se sa prekomernom težinom.

Stručnjaci govore o epidemiji gojaznosti, kao što je dr. Sandra Aleksiu, predsednica Udruženja porodičnih lekara Bukurešt-Ilfov, takođe izjavila na Radiju Rumunija:
„To je međunarodni trend i očigledno je posledica nekoliko faktora. S jedne strane, mislim da je veoma važno reći da su najvažniji faktori navike kod kuće. Ne zaboravimo da porodica uglavnom jede za stolom i nekako se recepti i navike prenose iz generacije u generaciju. Dakle, ako je neko naučio da kuva jela na određeni način, taj način života će preneti na sledeću generaciju. Ne možemo zanemariti genetski aspekt, sklonost koju neko može imati, ali činjenica da se loše navike uče kod kuće je zapravo kulturološka stvar”.
Zašto soka uvek ima u kući? Zašto mama ili tata svaki dan kupuju slatkiše? Zašto je fioka sa slatkišima prisutna u svakoj kuci? Zašto roditelji svoju decu hrane pecivom, paštetama ili brzom hranom? Nemaju vremena da naprave omlet, ali za doručka deci daju žitarice sa mlekom ili hleb sa džemom? Da li roditelji uopšte znaju kakvu hranu njihova deca nose u rancu? Da li roditelji uopšte znaju šta kupuju njihova deca na kiosku pored škole? Zašto bake i deke, kada dođu u posetu, unucima uglavnom donose slatkiše?

Stručnjaci smatraju da su odrasli odgovorni za to što su neka deca gojazna, jer mališani oslikavaju način života svojih roditelja.
Međutim, vremenom, nedostatak znanja ili ravnodušnost može negativno uticati na zdravlje dece, objašnjava doktorka Sandra Aleksiu:

„Očigledno je da svi znaju da postoji veza između gojaznosti i kardiovaskularnog rizika. To je već dokazano! Naravno kod ove dece rano će početi da se pojavljuju problemi sa cirkulacijom, imaće problema sa bolovima u kostima i zasigurno loš uticaj na kardiovaskularni sistem. Očekuje se da će sadašnje generacije, gde je stepen gojaznosti visok, razviti kardiovaskularne probleme mnogo ranije. Ovde mislim na srčani udar, koji je sigurno najčešća i najozbiljnija pojava kod preživelog pacijenta koja se može desiti. Već je starost dosta pala, ima mnogo srčanih udara kod mladih, sve češće će se javljati i kod dece, upravo zbog ove slabosti.“

Dakle,šta odrasli treba da rade? Na primer, da deci smanje unos hleba, krompira, pirinča i žitarica, da prestanu da kupuju sokove, slatke napitke ili sveže cedjene voćne sokove. Uklonite svaki izvor šećera iz kuće i vratite se starim navikama od pre više 30-40 godina, kada se u poslastičarnicu odlazilo samo jednom nedeljno, vikendom. Na kraju, ali ne i najmanje važno, ponuditi deci domaću hranu, spremljenu kod kuce. Međutim, podjednako je važno, da se ove navike u ishrani ne doživljavaju kao kazna, naglašava Sandra Aleksiu, predsednica Udruženja porodičnih lekara Bukurešt-Ilfov:

„Roditelji greše, pre svega, zato što ne vode računa o tome da čoveku u rastu, deci moraju da obezbede zdravu ishranu, ne samo da bi zdravo rasli i da bi imali sve što im je potrebno, sve sastojke koji će im pomoći da se skladno razvijaju, već i da bi njihova deca stekla navike u ishrani koje će kasnije primenjivati u svom ličnom životu, sve ono što se odnosi na ishranu. Decu je veoma teško staviti na dijetu.

Odrasla osoba se bolje nosi kada mora da se pridržava restriktivne dijete. Dete kome morate da kažete: ne smeš to da jedes, kome se apsolutno uskraćuje sve ono što mu se dopada, a ostatak porodice se ne pridržava istih pravila, veoma će teško pratiti takav način života. Deca treba više da se bave sportom, da budu na vazduhu, više da se kreću, da im se dozvoli da se više pentraju, čak i ako se povrede, uprljaju. To je mnogo zdravije nego da imaju sve vrste ograničenja i dijeta, da ne bi sa prezirom gledali na druge ili na kraju da ne bi jeli negde drugde, da se ne bi snabdevali sa drugih mesta, krili hranu ili uzimli od drugih.“

Specijalisti kažu i da dete ne treba pretrpavati hranom – ono će samo reci kad je sito. Treba mu dozvoliti da jede svojim tempom, ne treba ga požurivati da pojede sve što ima na tanjiru. Zdrava ishrana ne znači jesti u jednom obroku i žitarice, i meso, i ribu, i jaja, i mlečne proizvode, i povrće, i voće… već od svega pomalo tokom celog dana. Deci je takođe potrebna hrana koja odgovara uzrastu. Pozivaju se i roditelji da ne zaborave na moć primera – besmisleno je terati dete da jede povrće, ako vi kao roditelj to ne jedete. Konačno i najvažnije, poslušajte savete lekara.