Digitalizacija ili klasično čitanje

Istovremeno sa informacionom revolucijom i diverzifikacijom digitalnih uredjaja, sem koristi i aduta pojavili su se i nedostatci. Iz perspektive roditelja i nastavnika uopšte, u slučaju dece ima puno nedostataka. Od malena deca umeju da rukuju sa daljinskim, tabletom ili mobilnim telefonom na uštrb tradicionalnim igrama, a kasnije, kad idu u školu, na uštrb čitanju. Dijana Mokanu, direktorka izdavačke kuće Gama iz grada Jaš, (na severo-istoku Rumunije) koja radi u glavnom sa edukativnim projektima, govorila nam je o efektima ranije digitalizacije po moždani razvoj dece: Postoje statistike na evropskom nivou, prema kojima deca mladja od 5 godina gledaju televizijske programe otprilike 3 časa dnevno, što je vrlo mnogo. Mislim da za malu decu važno je da razviju rečnik, fine pokretljivosti i neuronske veze posredstvom kontaktom sa realnim stvarima, a ne sa virtuelnim. Zato je dobro da za decu mladju od tri godine imamo dotična pravila, kako bi što manje vremena provodila pred ekranima. Sa druge strane, tinejdžerima je sasvim potreban razvoj digitalnih kompetentnosti, jer ova je budućnost. Ali, da bi voleli knjige, mislim da deca i učenici moraju najpre da vole da čitaju i ovde važnu ulogu igraju roditelji. Veoma važno je da motivišemo decu da bi čitala, da joj kupimo knjige koje razvijaju ljubav prema lektiri.

Christine Leșcu, 19.12.2018, 13:30

Istovremeno sa informacionom revolucijom i diverzifikacijom digitalnih uredjaja, sem koristi i aduta pojavili su se i nedostatci. Iz perspektive roditelja i nastavnika uopšte, u slučaju dece ima puno nedostataka. Od malena deca umeju da rukuju sa daljinskim, tabletom ili mobilnim telefonom na uštrb tradicionalnim igrama, a kasnije, kad idu u školu, na uštrb čitanju. Dijana Mokanu, direktorka izdavačke kuće Gama iz grada Jaš, (na severo-istoku Rumunije) koja radi u glavnom sa edukativnim projektima, govorila nam je o efektima ranije digitalizacije po moždani razvoj dece: Postoje statistike na evropskom nivou, prema kojima deca mladja od 5 godina gledaju televizijske programe otprilike 3 časa dnevno, što je vrlo mnogo. Mislim da za malu decu važno je da razviju rečnik, fine pokretljivosti i neuronske veze posredstvom kontaktom sa realnim stvarima, a ne sa virtuelnim. Zato je dobro da za decu mladju od tri godine imamo dotična pravila, kako bi što manje vremena provodila pred ekranima. Sa druge strane, tinejdžerima je sasvim potreban razvoj digitalnih kompetentnosti, jer ova je budućnost. Ali, da bi voleli knjige, mislim da deca i učenici moraju najpre da vole da čitaju i ovde važnu ulogu igraju roditelji. Veoma važno je da motivišemo decu da bi čitala, da joj kupimo knjige koje razvijaju ljubav prema lektiri.

Upravo da bi razvijala ljubav dece prema čitanju, izdavačka kuća Gama je pokrenula kampaniju DAN U KOJEM IMAMO VREMENA, koja je posvećena kako deci, tako i roditeljima. Detalje nam nudi direktorka Dijana Mokanu: Kampanija je počela sa debatama. Jedna je održana u okviru Sajma knjiga Gaudeamus, u Bukureštu, a druga u Jašu, gde i funkcioniše naša izdavačka kuća. U debatama su učestvovale poznate ličnosti u oblasti roditeljstva, ali i u virtuelnoj oblasti, da bismo imali i drugu perspektivu. Želeli smo da pronadjemo važeća rešenja za roditelje, da bismo im bili blizu.

Veoma korisne su kolekcije specijalnih knjiga koje roditelji mogu čitati zajedno sa decom. Ovo može pomagati deci da lakše čitaju, bez previše napora. Pred mikrofonom je Dijana Mokanu, direktorka izdavačke kuće Gama: Ako u kompeticiji su gedžeti i knjige, moramo misliti na to da digitalni uredjaji su veoma privlačni, zabavni i lako se koriste. Čitanje, medjutim, je kompleksna aktivnost koja pretpostavlja višegodišnji napor. Naravno da u kompeticiji sa knjigom, gedžet će pobediti toliko vremena koliko deca imaju poteškoće u čitanju.

Nijedna kampanija nije efikasna ako se ne obraća istovremeno deci i roditeljima, smatra pesnik Robert Šerban, jedan od učesnika u debatama kampanije DAN U KOJEM IMAMO VREMENA. O roditeljima koji su zabrinuti zbog vremena koje svoja deca provode koristeći digitalne uredjaje, Robert Šerban kaze: Roditelji zaboravljaju da sebe gledaju u ogledalu. Kad stižu kući, oni zaboravljaju da isključe televizor, da više ne koriste telefon ili tabletu. Odnosno, oni zahtevaju od dece ono što ni sami ne mogu uraditi. No, dobro je poznato da deca učine ono što vide kod roditelja, koji su im modeli. Ovo je objašnjenje, te ove kampanije su veoma značajne i trebalo bi da se obrate ne samo deci, vec i roditeljima.

Pesnik Robert Šerban, i sam otac dvoje dece, shvaća zainteresovanje za internet i onlajn igrice, i zna da, upotrebljena kako treba, digitalna tehnologija je dobar instrument poznavanja: Digitalni uredjaji su fascinantni i ne možemo se odvojiti od njih. Često se pitam kako bi bilo kada bih ja `70.-`80. godina, u detinjstvu, imao onakve uredjaje. Uveren sam da bih bio kao moja deca danas. I ja pokušavam da im objasnim da ovi uredjaji su samo instrumenti i ne moramo postati zavisni od njih. Važno za nas je čitanje, jer su naučnici dokazali da čitanje razvija nervni sistem, mozak, koncentraciju i imaginaciju.

Kampanija izdavačke kuće Gama okončana je akcijom tokom koje su roditelji i deca ostavili IT uredjaje, odnosno laptope, tablete i mobilne telefone, isključili televizore da bi razgovarali sa najdražim osobama, da bi čitali ili, u slučaju dece, da bi se igrali pod vedrim nebom.