Digitalne kompetentnosti i neprestano učenje
Prošlo je vreme kada su ljudi učili zanat ili profesiju za ceo život. Danas se radna mesta i kompetentnosti mogu promeniti nekoliko puta u životu, a raspoloživost za promenu, u našem slučaju za promenu digitalnih kompetentnosti, mnogo znači na tržištu radne snage. Na žalost, statistički podaci Evropske unije pokazuju da komunitarno stanovništvo nije baš spremno za onakve promene. 40% stanovnika Evropske unije ne raspolaže zadovoljavajućim nivoom digitalne kompetetnosti i samo 11% odraslih se stalno obučavaju za dotične radove. U Rumuniji situacija je još dramatičnija: 74% osoba uzrasta od 16 do 74 godine nema osnovne digitalne kompetetnosti i samo 1% odraslih raspolagalo je stalnom stručnom obukom. Sa ovom situacijom upoznati su i sindikati koji upozorava na slabu korelaciju izmedju sadržaja školskih predmeta i zahteva na tržištu radne snage. Bogdan Hosu, predsednik Nacionalne sindikalne konfederacije Kartel Alfa”, precizira: Konstatujemo da zainteresovanje za digitalne kompetentnosti je veoma slabo medju mladima koji se opredeljuju za visoko obrazovanje. Ovo pokazuje da osnovno obrazovanje nije dovoljno da bi učenici stekli informacije o strukturi tržišta radne snage i njegovim trendovima, koji bi trebalo da pružaju adekvatnu perspektivu o budućem radnom mestu. Današnji rumunski obrazovni sistem je, na neki način, neefikasan, u smislu da ne priprema učenike za realno tržište radne snage. Mi preporučujemo da obrazovni sistem saradjuje sa predstavnicima tržišta radne snage, odnosno sa poslodavcima i sindikatima. Istovremeno, neprestana stručna obuka odraslih ostaje važan problem sa mnogim poteškoćama i disfunkcijama.»
Christine Leșcu, 26.10.2016, 15:34
Prošlo je vreme kada su ljudi učili zanat ili profesiju za ceo život. Danas se radna mesta i kompetentnosti mogu promeniti nekoliko puta u životu, a raspoloživost za promenu, u našem slučaju za promenu digitalnih kompetentnosti, mnogo znači na tržištu radne snage. Na žalost, statistički podaci Evropske unije pokazuju da komunitarno stanovništvo nije baš spremno za onakve promene. 40% stanovnika Evropske unije ne raspolaže zadovoljavajućim nivoom digitalne kompetetnosti i samo 11% odraslih se stalno obučavaju za dotične radove. U Rumuniji situacija je još dramatičnija: 74% osoba uzrasta od 16 do 74 godine nema osnovne digitalne kompetetnosti i samo 1% odraslih raspolagalo je stalnom stručnom obukom. Sa ovom situacijom upoznati su i sindikati koji upozorava na slabu korelaciju izmedju sadržaja školskih predmeta i zahteva na tržištu radne snage. Bogdan Hosu, predsednik Nacionalne sindikalne konfederacije Kartel Alfa”, precizira: Konstatujemo da zainteresovanje za digitalne kompetentnosti je veoma slabo medju mladima koji se opredeljuju za visoko obrazovanje. Ovo pokazuje da osnovno obrazovanje nije dovoljno da bi učenici stekli informacije o strukturi tržišta radne snage i njegovim trendovima, koji bi trebalo da pružaju adekvatnu perspektivu o budućem radnom mestu. Današnji rumunski obrazovni sistem je, na neki način, neefikasan, u smislu da ne priprema učenike za realno tržište radne snage. Mi preporučujemo da obrazovni sistem saradjuje sa predstavnicima tržišta radne snage, odnosno sa poslodavcima i sindikatima. Istovremeno, neprestana stručna obuka odraslih ostaje važan problem sa mnogim poteškoćama i disfunkcijama.»
Jedno rešenje odnosi se na tesniju saradnju izmedju obrazovnog sistema i sistema regulisanja tržišta radne snage, konstatovao je i ministar rada Dragoš Paslaru: «Obrazovni sistem smatran je odgovornim za utvrdjenje i regulisanje obuke i sticanja kvalifikacije, ali imamo i nadležne institucije koje se bave ovim pitanjem. No, pre više od mesec dana pokrenuo sam razgovore o insitucionalnoj saradnji sa ministrom obrazovanja. Do sada nismo uspeli da uspostavimo efikasnu saradnju izmedju vlade i privatnog sektora, izmedju centralnih i lokalnih vlasti. I za ovo moramo raditi i dalje.»
Medjuministarska saradnja se nameće u slučaju takozvanog dualnog obrazovanja, koje pretpostavlja učešće poslodavaca u stručnom i tehničkom obrazovnom sistemu. Inače, Ministarstvo obrazovanja je već učinilo demarše u tom pravcu, rekla nam je Margareta Ivan, savetnica resornog ministra: Ministarstvo obrazovanja je sada preokupirano ovim dualnim modelom o kojem se mnogo govorilo ove godine. Uskoro će u parlamentu biti predstavljen zakonodavni paket mera, koji će otvoriti vrata dualnom stručnom obrazovanju, sa naglaskom na praksi i većem učešću poslodavaca.»
No, u okvirnom nastavnom programu za srednju školu, koji je nedavno pokrenut, uvedeni su kursevi informatike, koji pretpostavljaju osnovne informacije o tehnologiji informacija i komunikacije, koje su postale suštinski zahtev u slučaju većine poslova, rekla nam je Raluka Predoj, menadžerka u okviru multinacionalne kompanije: „Ova je jedna od najznačajnijih tehničkih kompetentnosti o kojoj vodimo računa. Još od trenutka zapošljavanja, sa potencijalnom zaposlenom osobom komuniciramo onlajn, jer će tako raditi najveći broj poslova na radnom mestu, od komuniciranja do uvodjenja rezultata rada u sopstvenim sistemima izveštavanja o rezultatima rada. Nama se čini, medjutim, da ova kompetentnost nije dovoljno razvijena za vreme školovanja. Primera radi, iako se u školi uči o programu Majkrosft Iksel, rezultati nisu u skladu sa našim očekivanjima.“
Kada je reč o saradnji sa obrazovnim sistemom, sa ciljem pripreme buduće zaposlene osobe, Raluka Predoj priznaje da firma kojom rukovodi nije imala probleme: „Kompanija u kojoj radim zainteresovana je kako za akademsku sredinu, za zaposlene sa visokim obrazovanjem, tako i za osobe koje su diplomirale srednju stručnu školu. I u jednom i u drugom slučaju saradnja je bila veoma dobra i sklopili smo partnerstva sa univerzitetima i tehničkim školma. Imamo dijalog i sa vladinim agencijama, iako nismo dostigli najbolji nivo. „
Do trenutka kada će dijalog izmedju institucija koje se bave stručnom pripremom mladih na nacionalnom nivou roditi plodom, Evropska komisija je izradila novu komunitarnu agendu radi poboljšanja neophodnih kompetentnosti sadašnjih i budućih zaposlenih lica i podsticanja profesionalnog uključenja na tržište radne snage.
