Drama unutrašnjeg deteta

Drama unutrašnjeg deteta — emocionalno vezivanje i empatija” je naslov debate koju je izdavačka kuća Herald” predstavila povodom prikazivanja nemačkog filma Problematično dete” (System Crasher), u bukureštanskom Muzeju rumunskog seljaka. U svojih 9 godina, Beni je ono što socijalni radnici zovu probematičnim detetom i ima samo jedan cilj- da stigne kući kod svoje majke, dok socijalni radnici pokušavaju da joj nadju stabilan dom. Na žalost, onakve drame su deo života brojne dece u Rumuniji i svetu. Sorin Lukači, menadžer za odnose sa javnošću izdavačke kuće Herald”, precizira: Stručnjaci govore o nekoliko praksi aktuelnih psiholoških i obrazovnih teorija, koje nam mogu pomagati da bolje shvatamo decu, da budemo empatičniji prema našoj deci i njihovim problemima, da imamo bolju i dinamičniju komunikaciju u odnosima roditelj-dete. Oni nam govore o emocionalnim povredama, odbijanju, napuštanju, strahovima, traumama, vulnerabilnosti i pobuni, o zavisnostima i izazovima, konekciji, vezanosti i empatiji. Važna tema razgovora odnosi se na korene nasilja iz detinjstva.”

Monica Chiorpec, 15.01.2020, 15:05

Drama unutrašnjeg deteta — emocionalno vezivanje i empatija” je naslov debate koju je izdavačka kuća Herald” predstavila povodom prikazivanja nemačkog filma Problematično dete” (System Crasher), u bukureštanskom Muzeju rumunskog seljaka. U svojih 9 godina, Beni je ono što socijalni radnici zovu probematičnim detetom i ima samo jedan cilj- da stigne kući kod svoje majke, dok socijalni radnici pokušavaju da joj nadju stabilan dom. Na žalost, onakve drame su deo života brojne dece u Rumuniji i svetu. Sorin Lukači, menadžer za odnose sa javnošću izdavačke kuće Herald”, precizira: Stručnjaci govore o nekoliko praksi aktuelnih psiholoških i obrazovnih teorija, koje nam mogu pomagati da bolje shvatamo decu, da budemo empatičniji prema našoj deci i njihovim problemima, da imamo bolju i dinamičniju komunikaciju u odnosima roditelj-dete. Oni nam govore o emocionalnim povredama, odbijanju, napuštanju, strahovima, traumama, vulnerabilnosti i pobuni, o zavisnostima i izazovima, konekciji, vezanosti i empatiji. Važna tema razgovora odnosi se na korene nasilja iz detinjstva.”

Benijina priča iz filma “Problematično dete” odražava surovu stvarnost današnjeg društva. Hiljade dece doživljavaju godišnje traumu napuštanja, a veliki deo njih još pati zbog ovih emocionalnih povreda kojima stručnjaci veoma teško mogu pristupiti. Psiholog i psihoterapeut Julija Feordeanu, objašnjava: Imala sam priliku da pet godina saradjujem sa Službama za zaštitu dece u Rumuniji. Videla sam decu sa ponašanjem sličnim onome koje ima Beni, lik iz filma o kojem govorimo, videla sam kako vaspitači, psiholozi, socijalni radnici već godinama pokušavaju da učine sve da bi pomagali ovoj problematičnoj deci. Ovi su realni slučajevi, nije reč o filmu. Na žalost, mnogobrojna odrasla lica bila su deca koja u detinjstvu nisu imala dovoljno sigurnosti, a odrasli nisu shvatili njihove potrebe”.

Sredina u kojoj raste dete u prvim mesecima života i prvim godinama veoma je važna za psiho-emocionalni profil buduće odrasle osobe. Na žalost, službe za zaštitu dece ne mogu obezbediti oporavak dece sa onakvim nedostacima, ni u Rumuniji niti u drugim zemljama. Psiholog i psihoterapeut Julija Feordeanu precizira: U odsustvu bezbedne sredine i dovoljno odgovornih roditelja, deca se ne mogu razvijati harmonično. Njihova emocionalna ravnoteža je ozbiljno uzdrmana, i, najčešće se ne mogu oporaviti uprkos najboljim namerama odraslih. Ja sam radila sa institucionalizovanom decom u okviru nekoliko projekata za emocionalnu podršku, u Rumuniji, Ukrajini i drugim zemljama Azije. Svuda institucionalizovana deca, problematična deca, napuštena deca, zlostavljena deca su ista.”

Stručnjaci u domenu zaštite dece učine sve za reintegraciju deteta koje pati zbog ponovljenog napuštanja u ono što bi moglo postati njegova porodica. Na žalost, problemi vezanosti ostaju. Detalje nam nudi psiholog Sorina Petrika: “Oporavak je moguć samo unutar odnosa. Sistemi za zaštitu dece u celom svetu je nesavršeno rešenje za onakvu decu. Jer, najčešće, oni su premešteni iz jedne kuće u drugu i svakoga puta kada doživljavaju prekid veze, deca doživljavaju ponovo traumu napuštanja.”

Psiholog Sorina Petrika objašnjava zašto tretman za onakvu decu i njihov oporavak otežavaju upravo odrasle osobe koje nisu spremne da korektno pristupe onakvom problemu: Oporavak je moguć samo u slučaju u kojem ova deca najzad uspevaju da se vezuju za odraslu osobu, jer joj je potrebno nečije stalno prisustvo u životu. Kada se to dogadja, potreban je ne samo stalan lik u dečijem životu, već da ova deca primaju ono što nisu nikada imali: poštovanje, prihvatanje, neuslovljenu ljubav. A za deteta koje je u više navrata napušteno, ovo je teško dobiti, jer napuštanje ga uči da ne može imati poverenje ni u koga i da su odrasli izvor opasnosti. Ova deca imaju emocionalne nedostatke kojima je veoma teško upravljati.”

Psiholog i psihoterapeut Sabina Strugariu, govorila nam je o potrebi odraslih osoba da shvate sopstveno unutrašnje dete da bi mogli pomagati institucionalizovanoj deci: “ Meni se ne svidja sintagma problematično dete, jer nikada deca nisu problem. Problem je u tome što kao deca svi preuzmemo model vezivanja naših roditelja ili odrasle osobe koja brine o nama. Ustvari, mi, kao odrasle osobe imamo ovo povredjeno unutrašnje dete kojeg se bojimo i, s obzirom da teško nam je da brinemo o nama samim, projektiramo na sopstvenu decu ono što ne možemo učiniti za sebe.”

Krajem 2018., u bolnicama u Rumuniji je mesečno napušteno otprilike hiljadu beba, odmah nakon rodjenja. Naknadno, o ovoj deci brine socijalni radnici ili će deca biti prebačena u centre za napuštenu decu. U ovim uslovima, proces usvajanja dece se veoma teško odvija u Rumuniji, a traume ove dece imaju, ponekad, nepovratne efekte.