Gradjanski aktivizam
Suočeni sa svakodnevnim problemima života u zajednici, gradjani više gradova Rumunije, uključujući i Bukurešt, okupljeni u neformalnim grupama, pokušali su da, uz pomoć javnih vlasti, pronadju rešenja. Primera radi, u nekim gradskim opštinama Bukurešta, grupe za inicijativu su uspele da uvere lokalne skupštine da učestvuju u projektu za oživljavanje starog spomeničkog kompleksa i očuvanje zelenog prostora jednog parka. Druge nevladine asocijacije ili lica uključene su u razne dobrotvorene akcije i uspevaju da mobilišu ljude da bi osobama u nevolji donirali odeću, hranu ili novac. Čak i velike ulične demonstracije protiv predloga za izmenu zakona o pravosudju, koje su obeležile početak i kraj 2017. godine, mogu biti objašnjene ovim oživljavanjem gradjanskog duha. Ljudi su saznali da imaju moć da nešto promene i da vode dijalog sa vlastima, koje ponekad donose odluke bez prethodnih konsultacija sa stanovnicima. Njihov gradjanski aktivizam je logistički i finansijski podsticao Centar resursi za javno učešće (CERE).
Christine Leșcu, 17.01.2018, 12:16
Suočeni sa svakodnevnim problemima života u zajednici, gradjani više gradova Rumunije, uključujući i Bukurešt, okupljeni u neformalnim grupama, pokušali su da, uz pomoć javnih vlasti, pronadju rešenja. Primera radi, u nekim gradskim opštinama Bukurešta, grupe za inicijativu su uspele da uvere lokalne skupštine da učestvuju u projektu za oživljavanje starog spomeničkog kompleksa i očuvanje zelenog prostora jednog parka. Druge nevladine asocijacije ili lica uključene su u razne dobrotvorene akcije i uspevaju da mobilišu ljude da bi osobama u nevolji donirali odeću, hranu ili novac. Čak i velike ulične demonstracije protiv predloga za izmenu zakona o pravosudju, koje su obeležile početak i kraj 2017. godine, mogu biti objašnjene ovim oživljavanjem gradjanskog duha. Ljudi su saznali da imaju moć da nešto promene i da vode dijalog sa vlastima, koje ponekad donose odluke bez prethodnih konsultacija sa stanovnicima. Njihov gradjanski aktivizam je logistički i finansijski podsticao Centar resursi za javno učešće (CERE).
Da bismo videli kako se razvilo javno učešće gradjana u 2017. godini i koje su perspektive za 2018., razgovarali smo sa Oanom Predom, izvršnom direktorkom Centra resursi za javno učešće: «I u 2017. godini primetili smo povećanje javnog interesa za učešće u donošenju javnih odluka i aktivizam, ali je bila i nesto tuznija godina iz ove perspektive. Pre dve, tri godine mislili smo da ako će ljudi postati aktivniji, uključeniji, snažniji, spremniji da traže objašnjenja od vlasti, i državne institucije će početi da bolje komuniciraju sa gradjanima i njihovim organizacijama. Na žalost, 2017. dokazala nam je da situacija nije baš kako smo je zamislili. Već naprotiv. Mi, iz nevladine zone, osećali smo da se sa gledišta dijaloga sa vlastima vratimo u ’90. godine. I ovde se odnosim na period u kojem ni gradjansko društvo, niti državne institucije nisu dobro shvatile ulogu nevladinih organizacija i činilo se čudno da javna ustanova organizuje dijalog sa gradjanima. Mnogo godina izborili smo se da bismo dobili priznanje i uspeli da pokrenemo krhak dijalog izmedju nevladinih organizacija i javnih institucija. Sada se čini da se ovaj dijalog ponovo obustavlja.»
Oana Preda, izvršna direktorka Centra resursi za javno učešće, zajedno sa ostalim predstavnicima gradjanskog društva smatra da dobra vest je da oživljeni i podsticani gradjanski duh, opstaje. I čini se da će 2018. biti godina u kojoj gradjani i nevladini sektor moraju da analiziraju način intervencije i traže nove metode da bi uverili vlasti da ne treba da vladaju same. Inače, postoje normativni dokumenti po kojima gradjanima su zagarantovane konsultacije i učešće pri donošenju odluka koje se njih tiču, precizira Oana Preda: Postoje neke jasne obaveze koje javne vlasti moraju poštovati. Primera radi, javne debate o normativnim dokumentima 30 dana pre rasprava vlasti o njima. Deo ovih zakonodavnih predvidjanja je potpuno ignorisan u nekim regionima zemlje. Sem zakonodavstva, govorimo i o nekim dobrim praksama koje smo izgradili duž vremena i, iako nisu uključene u zakone, one ne moraju biti zanemarane.“
Grupe za gradjansku inicijativu kojima upravlja Centar resursi za javno učešće su posle dve-tri godine funkcionisanja dobile neophodno iskustvo u ovom procesu odlućivanja, kaže Oana Preda: Ove grupe imaju puno legitimiteta u njihovim gradskim opštinama i počele su da imaju veći uticaj i na nivou lokalnih javnih vlasti. Ovde se odnosim posebno na jednu grupu za inicijativu koja je prošlog leta uspela da obustavi izgradnju spomeničkog kompleksa na javnom zelenom prostoru jednog parka. Ovaj uspeh je i rezultat činjenice da su grupe istrajale u nastavljanju inicijativa, u komuniciranju sa stanovnicima gradskih opština i sa lokalnom skupštinom. Zato nije im bilo teško da mobilišu veliki broj ljudi da bi zajedno ubedili lokalnu skupštinu da ne postavlja kompleks spomenika na javni zeleni prostor, već negde na asflatirani deo parka. Druge grupe za inicijativu su odlučile da se transformišu u nevladine organizacije i ovo je dokaz zrelosti dotičnih grupa, koje žele da napreduju i da postanu udruženja osnovana shodno zakonu.“
Prema tome, grupe za inicijativu očekuju sada nešto veće otvaranje javnih vlasti prema dijalogu sa gradjanima, ali i učešće u velikim projektima javne agende. Oana Preda, izvršna direktorka Centra resursi za javno učešće precizira: Dok vlada dokazuje svoje granice u pojedinim domenima, postoje organizacije koje počinju da rade neke stvari umesto vlade, kao što je izgradnja bolnica ili doma za roditelje dece obolele od raka, koji žele da budu uz svoju decu i moraju negde prenoćiti. Ali, šta ćemo uraditi za pola godine? Izgradićemo mi puteve, jer vlasti to ne rade? Dokle će ići ovo učešće nekih nevladinih organizacija, koje rade ono sto ne uradi država?“
