Izveštaj o institucionalizovanoj deci

Način na koji društvo upravlja problemom napuštene dece je pokazatelj stepena civilizacije koju je društvo postiglo. U proteklim vekovima, napuštanje se rutinski događalo. Moderno društvo je ovom problemu odgovorilo institucionalnim rešenjima, ali institucionalizacija nije dovoljna sama po sebi. Sa detaljima, filozof Gabrjiel Liičanu: Napredak svetske civilizacije je da napuštena deca mogu biti parkirana u centrima za negu. Gledajući iz vana, ovo je očigledno korak napred, napredak. Zato što krajem osamnaestog veka, jedan od kulturnih ljudi Evrope, idol zapadne duhovnosti, nazvan Žan-Žak Ruso, jedan od najvećih svetskih pedagoga, napisao je solidna dela o načinu na koji treba vaspitati decu, ali je on napustio svoju decu na stepenicama crkve. Ovo je tada bio način na koji je društvo rešilo problem nesposobnosti da se brine o neželjenoj deci.

Monica Chiorpec, 05.06.2019, 12:17

Način na koji društvo upravlja problemom napuštene dece je pokazatelj stepena civilizacije koju je društvo postiglo. U proteklim vekovima, napuštanje se rutinski događalo. Moderno društvo je ovom problemu odgovorilo institucionalnim rešenjima, ali institucionalizacija nije dovoljna sama po sebi. Sa detaljima, filozof Gabrjiel Liičanu: Napredak svetske civilizacije je da napuštena deca mogu biti parkirana u centrima za negu. Gledajući iz vana, ovo je očigledno korak napred, napredak. Zato što krajem osamnaestog veka, jedan od kulturnih ljudi Evrope, idol zapadne duhovnosti, nazvan Žan-Žak Ruso, jedan od najvećih svetskih pedagoga, napisao je solidna dela o načinu na koji treba vaspitati decu, ali je on napustio svoju decu na stepenicama crkve. Ovo je tada bio način na koji je društvo rešilo problem nesposobnosti da se brine o neželjenoj deci.

Izdavačka kuća Humanitas bila je domaćin predstavljanja izveštaja o institucionalizovanoj deci u Rumuniji pod nazivom Deca Iroda. Autor teksta, poslanik Vlad Alekandresku, obavio je nekoliko poseta i zatražio pojašnjenje u vezi sa medicinskom situacijom ove dece: Napravio sam niz koraka koje mi parlamentarci dozvoljavaju da uradim, naime interpelacije i parlamentarna pitanja upućena direktno nadležnim institucijama, tražeći odgovore na vrlo precizna pitanja o broju zlostavljane djece, o načinu na koji je zlostavlja policija, o medicinskim tretmanima koji su primenjeni u njihovoj situaciji, o psihijatrijskim tretmanima kojima su podvrgnuta deca, vrsti psihijatrijskih lekova koje primaju. Postavili smo i pitanja o trgovini ljudima iz inostranstva, među kojima su žrtve mnoga deca ili mladi ljudi. Rezultat svih ovih napora danas je na vaše raspolaganje, zahvaljujući velikodušnosti izdavačke kuće Humanitas, koja je prvi put objavila onakvu knjigu.

Ekstremno siromaštvo je glavni uzrok napuštanja novorođenčadi ili male dece. Traumatsko iskustvo neželjene dece ostavlja duboke tragove i utiče na normalan psiho-emocionalni razvoj deteta. Vlad Alekandresku je ponovo pred mikrofonom: Ovo je slučaj za oko 65% dece o kojoj se brini država. Deca dolaze iz porodica koje su u situaciji ekstremnog siromaštva. Institucionalizacija je jedan od efekata ekstremnog siromaštva u Rumuniji. Ali mnoga od ove dece su napuštena od rođenja ili odmah nakon rođenja. Neki su zadržani u bolnicama pre nego što stignu u državne ustanove. Ali bolnica nije mesto za odgajanje deteta. Iz tog razloga, od ranijeg detinjstva, od samo nekoliko meseci, ova deca doživljavaju traumu napuštanja koja polako postaje internalizirana i postaje psihička patnja.

Komunistički period potresao je društvenu ravnotežu generacijom neželjene dece, koja je nazvana generacija dekreta. Dekretom od 1. oktobra 1966. Nikolae Čaušesku zabranio je prekid trudnoće, uz neke etičke izuzetke. 1990. godine, The New York Times je objavio članak o napuštenoj deci u komunizmu, zbog Čaušeskuovog zakona koji je zabranio kontraceptivne metode. Odmah nakon revolucije, domovi za decu u Rumuniji bili su puni neželjene dece, od kojih je većina imala ozbiljne psihološke probleme. Iako današnji zakonodavni okvir dozvoljava da se onakve drame više ne ponavljaju, neka napuštena deca su još uvek pacijenti psihijatrijskih odeljenja. Vlad Alekandresku precizira: U rumunskoj psihijatriji postoji predrasuda. Nekako psihijatri čekaju, smatrajući to normalnom pojavom, da se onda kada se otvaraju bolnička vrata pojavljuje institucionalizovano dete. Naravno, nakon psihijatrijske hospitalizacije, nakon uvođenja neuroleptičkog tretmana, psihijatar preporučuje redovnu procenu deteta i postepeno uvođenje psihoterapije. Ovo, medjutim, se nikada ne dešava.

Filozof Gabrijel Liičanu smatra da ne samo nedostatak sredstava, već i birokratski sistem ometa investicije u centre za plasman dece u skladu sa vremenima kroz koja društvo prolazi. Uprkos izvršenim proverama, alarmnim signalima televizija i istražnim člancima, borba sa ovom gigantskom institucijom može izgledati izgubljena. Međutim, solidarnost i uključenje celog društva mogu ublažiti patnju napuštene dece: Sa druge strane, ako bismo sav naš novac investirali u takve centre, kaže autor knjige, problem i dalje ne bi bio rešen, jer je uronjen u zastrašujuću birokratiju koja više ne može biti uništena. Šta možemo da uradimo nakon što se upoznamo sa ovim? Apsolutno ništa. Idemo, plačemo u nekom uglu, hrana nam zastaje u grlu i idemo na spavanje sa crnim mislima o čovečanstvu. Ali, zajedno možemo to da uradimo. U onakvim trenucima možemo pronaći rešenja, jer je ogorčenje živac života društva. Živiš toliko vremena koliko si ogorčen. Kad te ništa više ne ogorčava, mrtav si čovek, a svet oko tebe tone.

Knjiga poslanika Vlada Aleksandreskua “Deca Iroda. Moralni izveštaj o deci o kojoj se brini država, biće popraćena eBook-om, koji će objaviti, takodje, izdavačka kuća Humanitas.