Jednakost polova u pandemiji
Svake dve godine Evropski Institut za Rodnu Ravnopravnost, agencija Evropske Unije sa sedištem u Viljnusu, objavljuje Evropski Indeks rodne ravnopravnosti, sveobuhvatnu studiju koja posmatra rodne odnose prema nekoliko indikatora. Prema ovom istraživanju, u 2021. godini Rumunija se sa ocenom 54,5 od 100, nalazi na 25. mestu od 27 zemalja članica. Ocena Rumunije je za 13,5 poena niža od proseka Evropske Unije.
Christine Leșcu, 16.03.2022, 14:17
Svake dve godine Evropski Institut za Rodnu Ravnopravnost, agencija Evropske Unije sa sedištem u Viljnusu, objavljuje Evropski Indeks rodne ravnopravnosti, sveobuhvatnu studiju koja posmatra rodne odnose prema nekoliko indikatora. Prema ovom istraživanju, u 2021. godini Rumunija se sa ocenom 54,5 od 100, nalazi na 25. mestu od 27 zemalja članica. Ocena Rumunije je za 13,5 poena niža od proseka Evropske Unije.
Analizu ovog rangiranja sada daje Oana Baluca, publicista i vanredni profesor na Fakultetu za Žurnalistiku i Komunikologiju na Univerzitetu u Bukureštu: Tokom godina, Rumunija je ostala na dnu liste. Do 2021. godine najveće nejednakosti su pronalažene kod dva indikatora. Prvi je indikator moć“ gde Rumunija ima 34,7 poena. Ovde se nejednakost povećala u odnosu na 2020. godinu. Drugi indikator koji je pokazao velike rodne nejednakosti je indikator koji se zove vreme“. Evropski indeks rodne ravnopravnosti meri rodne razlike u nekoliko oblasti: posao, novac, znanje, vreme, moć, zdravlje, nasilje i međusektorske nejednakosti. Ali, pored ovih cifara za 2021. godinu, važno je napomenuti da nam ovi podaci govore da je napredak Rumunije mnogo sporiji u poređenju sa promenama u drugim državama članicama Evropske Unije, a jaz između Rumunije i drugih država članica Evropske Unije se produbljuje“.
U Indeksu rodne ravnopravnosti, indikator moć“ se odnosi na moć donošenja političkih i ekonomskih odluka. Ovde je Rumuniji potrebno najveće poboljšanje rodne ravnoteže, odluke sa najvećim ekonomskim i političkim uticajem donose uglavnom muškarci, iako ove odluke utiču i na sve žene, komentariše Oana Baluca: Polje moći“ ispituje razlike u zastupljenosti u političkim i ekonomskim grupama. Ako pogledamo politiku, vidimo da je udeo zastupljenosti žena u vladi ili parlamentu ili u lokalnim savetima i gradskim kućama izuzetno nizak. Ova promena takođe nastaje političkim preuzimanjem odgovornosti političkih partija je, u predstavničkoj demokratiji u kojoj živimo, političke stranke su glavne platforme preko kojih se ljudi kandiduju za političke funkcije. Političke stranke takođe grade hijerarhije na osnovu broja žena i muškaraca na listi. A ako analiziramo ove izborne liste, vidimo da u fazi kandidovanja, stranke predlažu daleko manje žene, čak ni 30% od ukupnog broja kandidata. I primećujemo da su na izbornim mestima žene mnogo manje imenovane u odnosu na neizborna mesta i, naravno, u odnosu na muškarce. Stoga i političke partije preuzimaju na sebe rodnu ravnotežu u politici“.
Primer poželjni političkih ili javnih odluka koje bi mogle povratiti ravnotežu su one koje imaju za cilj pravičnu odgovornost mušakaraca i žena. Na primer, prema Indeksu rodne ravnopravnosti, broj Rumunki zaposlenih na tržištu rada je mnogo manji od broja muškaraca. O uzrocima ove situacije reći će nam Oana Baluca: U poređenju sa drugim državama u Evropskoj Uniji, u Rumuniji žene provode veliki broj sati radeći kućne poslove. A ovo oslobađanje odgovornosti muškarca u domaćinstvu ima i vrlo konkretne posledice: od previše posla i manje slobodnog vremena do znatno manjeg udela žena među zaposlenom populacijom u periodu 2016-2020 godine. Između 2016. i 2020. godine imali smo najniži nivo učešća žena na tržištu rada u odnosu na muškarce u poslednje dve i po decenije. A glavni uzrok, kako ga identifikuju žene, je briga o starima, o osobama sa invaliditetom ili deci. Ovo znamo iz druge studije, objavljene u decembru prošle godine, koja se bavi ekonomskim nejednakostima polova u Rumuniji“.
Za razliku od prethodnih godina, u 2021. godini Indeks rodne ravnopravnosti nije uključivao podatke o nasilju u porodici. Međutim, nedavni Eurobarometar pokazuje da 77% žena u Evropskoj Uniji veruje da je pandemija Kovida-19 dovela do povećanja mentalnog i fizičkog nasilja nad ženama u njihovoj zemlji. Oana Baluca: Nažalost, iz podataka koje su prikupile nevladine organizacije ili iz podataka koje je prijavila policija, znamo da je nasilje poraslo tokom pandemije. Ne samo da se povećalo nasilje, već je porasla i učestalost određenih vrsta nasilja, uključujući i seksualno nasilje. Istovremeno, način na koji su državne institucije u Rumuniji pristupile pitanju nasilja ponovo pokazuje da se pandemija javila u kontekstu strukturalnih nejednakosti, uključujući i oblast prevencije i suzbijanja nasilja“.
