Kako podržavamo obrazovanje u ruralnim sredinama
Prema statističkim podatcima Evropske unije, sve više dece rano napušta školu, a u 2016. godini stopa ove pojave u Rumuniji je bila od 18,5%, u porastu uporedjenju sa prethodnim godinama. Najteža situacija zabeležena je u seoskoj sredini, gde deca rano napuštaju školu u većem broju nego u gradskoj sredini. Na ove razlike izmedju sela i grada odnosi se i studija Investicija u obrazovanje dece u ruralnim sredinama”, koju je ove jeseni pokrenula Fondacija World Vision Rumunija, izjavila je Gabrijela Onofrej, menadžerka u okviru fondacije: Podatke koje smo primili od Ministartsva obrazovanja pokazuju da kada je reč o stopi učešća u obrazovnom procesu izmedju seoske i gradske sredine razlika je od 24 procentualna boda. U jednoj od deset škola iz sela i opština u peti razred ne uspevaju da predju svi učenici koji su ušli u prvi razred, a polovina škola u seoskoj sredini gubi učenike posle osmog razreda. Najviše situacija ranog napuštanja škole zabeleženo je na nivou srednjih škola, gde se skoro tri četvrtine ovih ustanova suočavaju sa onakvim slučajevima. Više od 40% učenika koji napuštaju školu posle osmog razreda ostaje u seoskim zajednicama iz kojih potiče i radi u domaćinstvu.“
Christine Leșcu, 08.11.2017, 10:59
Prema statističkim podatcima Evropske unije, sve više dece rano napušta školu, a u 2016. godini stopa ove pojave u Rumuniji je bila od 18,5%, u porastu uporedjenju sa prethodnim godinama. Najteža situacija zabeležena je u seoskoj sredini, gde deca rano napuštaju školu u većem broju nego u gradskoj sredini. Na ove razlike izmedju sela i grada odnosi se i studija Investicija u obrazovanje dece u ruralnim sredinama”, koju je ove jeseni pokrenula Fondacija World Vision Rumunija, izjavila je Gabrijela Onofrej, menadžerka u okviru fondacije: Podatke koje smo primili od Ministartsva obrazovanja pokazuju da kada je reč o stopi učešća u obrazovnom procesu izmedju seoske i gradske sredine razlika je od 24 procentualna boda. U jednoj od deset škola iz sela i opština u peti razred ne uspevaju da predju svi učenici koji su ušli u prvi razred, a polovina škola u seoskoj sredini gubi učenike posle osmog razreda. Najviše situacija ranog napuštanja škole zabeleženo je na nivou srednjih škola, gde se skoro tri četvrtine ovih ustanova suočavaju sa onakvim slučajevima. Više od 40% učenika koji napuštaju školu posle osmog razreda ostaje u seoskim zajednicama iz kojih potiče i radi u domaćinstvu.“
Na žalost, seoske sredine su suočene i sa drugim ozbiljnim problemima koji se tiču obrazovanja. Primera radi, prema poredjenju rezultata male mature, u 2017. godini prosečne ocene u ruralnoj sredini bile su niže za više od jednog boda u odnosu na gradsku sredinu. Inače, problemi se gomilaju i postaju akutni upravo u trenutku kada osmaci završavaju osnovnu školu i treba da upišu srednju. Rano napuštanje škole intenzivira se u ovom trenutku, jer srednje škole, čiji je broj mnogo manji u ruralnim sredinama, nalaze se na velikim razdaljinama od kuća učenika, rekla nam je Gabrijela Onofrej, menadžeka u okviru Fondacije World Vision Rumunija: Veoma teško je za deteta iz ruralne sredine da stigne do srednje škole, a dugačak put do škole odražava se čak i u ovoj studiji. Više od 18% ispitanika je reklo da se srednja škola nalazi u zoni sa problematičnim pristupom i da put od kuće do škole traje i do 90 minuta. Postoje značajne razlike i izmedju rezultata učenika, imamo prosek ocena dobijenih na Maloj maturi, a procenat učenika koji su dobili neprolazne ocene je tri puta veći u ruralnim sredinama, dok procenat ocena iznad 4 je 20 puta veći u gradskoj sredini.“
Da bi podsticala učenike da nastave školu, fondacija World Vision pokrenula je, izmedju ostalog, program Želim u prvi razred srednje škole“, koji se odvija već deset godina. U ovom periodu više od 1.300 učenika dobilo je socijalne stipendije koje dodeljuju sponzori da ne bi deca rano napustila školu. Drugi program je Hlebica i sutrašnjica“ kojim se učenicima od prvog do četvrtog razreda osnovne škole obezbedjuje topli obrok i podršku za rešavanje kućnih zadataka. Čak više, u seoskoj sredini, ni broj nastavnih kadrova nije dovoljan, a mnogi nastavnici putuju dnevno iz jednog u drugo naselje. Postoje, takodje, velike razlike izmedju nivoa kvalifikacije nastavnika i profesora i primećeno je da nastavni kadrovi sa doktoratom, višom kvalifikacijom i iskustvom koncentrisani su u velikom broju u gradskim sredinama, dok početnici u seoskim. Da bi dopunili sliku nastavnih kadrova u Rumuniji, razgovarali smo sa Emom Barbom, koja odgovara za komunikaciju u okviru programa Teach for Romania: Statistički, 96% dece rodjene u ruralnoj sredini neće nikada stići na fakultet, a ako deca su romskog porekla procenat je 99%. Istovremeno, postoje i ograničeni ljudski resursi u seoskim sredinama, i ovde se odnosim na broj nastavnih kadrova. Zato mi smatramo da postoje mnoge rupe u sistemu koje se moraju popuniti. Potrebno je da postoje nastavnici za sva mesta ruralnim školama, da bi sve više dece imalo pristup kvalitetnom obrazovanju.“
Za poboljšanje situacije, program Teach for Romania — deo medjunarodne mreže Teach for All — odvija aktivnosti privlačenja i integracije profesionalaca u ruralne škole. Mnoge osobe su željne da se uključe u program, precizirala je Ema Barba, koja odgovara za komunikaciju u okviru programa Teach for Romania: U ovom trenutku, u naš program uključeno je 66 nastavnika i profesora i postoje već dve generacije apsolvenata koji su sada aktivni u raznim sektorima gradjanskih aktivnosti. Sada smo prisutni u više od 70 škola, u 12 županija. Bili smo oduševljeni da vidimo da se toliko sposobnih osoba opredelilo za nastavnu aktivnost u javnom obrazovnom sistemu, pretežno u defavorizovanim sredinama.“
Program ima četiri etape, prve dve za pripremu nastavnih kadrova, a treći za efektivno dvogodišnje predavanje u školama. Poslednja etapa počinje posle dvogodišnjeg predavanja, kada prosvetni radnici uključeni u program Teach for Romania imaju mogućnost da nastave aktivnost u obrazovnom sistemu ili da rade u oblastima koje mogu podržavati reformu rumunskog obrazovnog sistema.
