Kako vide Rumuni 10.godišnje članstvo u Evropskoj uniji

Pre deset godina Rumunija i Bugarska su pristupile Evropskoj uniji, u nastavku najvećeg proširenja u istoriji komunitarnog bloka, koje je zabeleženo u maju 2014. Reč je o projektu ujedinjenja kontinenta koji je bio podeljen krajem Drugog Svetskog rata. Entuzijazam je bio velik u svim bivšim komunističkim zemljama, posebno u Rumuniji, čiji državljani, po rezultatima sondaža, su najviše poverenja imali u institucije unije. Kako stvari stoje danas, 10 godina kasnije, posle teške 2016. u kojoj je unija potresena terorističkim napadima, ali i posle izlaska Velike Britaniej iz komunitarnog bloka? Da li u ovim uslovima Rumunija gaji isti evroentuzijazam? Prema nedavnom Evrobarometru, koji je realizovan na zahtev Evropskog parlamenta, 53 odsto Rumuna smatra da članstvo u Evropskoj uniji je pozitivan faktor za Rumuniju. Ovaj procenat je ravan evropskom proseku, ali niži uporedjenju sa prošlogodišnjim, kada je poverenje Rumuna u Evropsku uniju bilo od oko 70-80 odsto. Procenat nije iznenadjujući, s obzirom da je opao u periodu u kojem su svi Evropljani zabrinuti, ocenjuje Bogdan Vojku, sociolog Instituta za istraživanje kvaliteta života koji funkcioniše u okviru Rumunske akademije: «Ovaj procenat uklapa se u globalnom trendu opadanja poverenja u nadnacionalne institucije. Zatim, moramo voditi računa i o specifičnom stavu Rumunije, koja je ušla u Evropsku uniju sa veoma visokim kapitalom poverenja, sa velikom željom da bude u komunitarnom bloku, jer na taj način priznata je njena pripadnost civilizovanom svetu. Postoji i identitarno objašnjenje jer, mnogo važnije od identiteta je njegovo priznavanje i činjenica da smo deo ove zajedničke porodice. Mi želimo da budemo priznati kao Rumuni, ali i kao deo civilizacije. Za nas, biti civilizovan znači biti u Evropskoj uniji i biti priznati kao evropski gradjani.»

Christine Leșcu, 11.01.2017, 15:27

Pre deset godina Rumunija i Bugarska su pristupile Evropskoj uniji, u nastavku najvećeg proširenja u istoriji komunitarnog bloka, koje je zabeleženo u maju 2014. Reč je o projektu ujedinjenja kontinenta koji je bio podeljen krajem Drugog Svetskog rata. Entuzijazam je bio velik u svim bivšim komunističkim zemljama, posebno u Rumuniji, čiji državljani, po rezultatima sondaža, su najviše poverenja imali u institucije unije. Kako stvari stoje danas, 10 godina kasnije, posle teške 2016. u kojoj je unija potresena terorističkim napadima, ali i posle izlaska Velike Britaniej iz komunitarnog bloka? Da li u ovim uslovima Rumunija gaji isti evroentuzijazam? Prema nedavnom Evrobarometru, koji je realizovan na zahtev Evropskog parlamenta, 53 odsto Rumuna smatra da članstvo u Evropskoj uniji je pozitivan faktor za Rumuniju. Ovaj procenat je ravan evropskom proseku, ali niži uporedjenju sa prošlogodišnjim, kada je poverenje Rumuna u Evropsku uniju bilo od oko 70-80 odsto. Procenat nije iznenadjujući, s obzirom da je opao u periodu u kojem su svi Evropljani zabrinuti, ocenjuje Bogdan Vojku, sociolog Instituta za istraživanje kvaliteta života koji funkcioniše u okviru Rumunske akademije: «Ovaj procenat uklapa se u globalnom trendu opadanja poverenja u nadnacionalne institucije. Zatim, moramo voditi računa i o specifičnom stavu Rumunije, koja je ušla u Evropsku uniju sa veoma visokim kapitalom poverenja, sa velikom željom da bude u komunitarnom bloku, jer na taj način priznata je njena pripadnost civilizovanom svetu. Postoji i identitarno objašnjenje jer, mnogo važnije od identiteta je njegovo priznavanje i činjenica da smo deo ove zajedničke porodice. Mi želimo da budemo priznati kao Rumuni, ali i kao deo civilizacije. Za nas, biti civilizovan znači biti u Evropskoj uniji i biti priznati kao evropski gradjani.»

Tokom deset godina članstva, Rumuni su imali priliku da se bolje imformišu o ustanovama Evropske unije i da shvate da njihov uticaj je ograničen, a pristupanje komunitarnom bloku ne znači da teče samo mleko i med. Evroposlanica Renate Veber, članica Komisije za zapošljavanje radne snage precizira: Kada je reč o faktorima koji utiču na odgovore gradjana, ne bih propustila razgovore na nivou svake zemlje. Sondaža je realizovana u trenutku u kojem su u Rumuniji mnogi ljudi prebacivali Evropskoj uniji činjenicu da, usled usvojenih politika Rumunija ima osećaj da je zadržana van poluga za donošenje odluka. Činjenica da nismo jos primljeni u Šengen je uticala na osećaj Rumuna da su evropski gradjani. Čak više, većina ljudi smatra da slobodno kretanje je važan i jasan element evropskog identiteta. ”

Istina je da skoro svaki Rumun ima rodbinu ili prijatelja koji rade drugim zemljama članicama Evropske unije i, prema tome, na pitanje o prednostima pristupanja 44 odsto ispitanika kaže da je to «sloboda kretanja». U glavnom, oni misle da im je pristupanje donelo više prednosti nego ostalim Evropljanima: u proseku, 60 odsto Evropljana smatra da je njihova zemlja uživala u prednosti članstva u Evropskoj uniji, a istu stvar misli 64 odsto Rumuna. 54 odsto Evropljana misli da stvari idu pogrešnim putem, a samo 25 odsto ispitanika da stvari idu dobrim putem. I sa ove tačke gledišta Rumuni su medju Evropljanima koji najoptimističkije gledaju na perspektive Evropske unije, jer 42 odsto njih smatra da stvari idu dobrim putem. Sociolog Bogdan Vojku ocenjuje da ovi odgovori pokazuju da Rumuni imaju još uvek velika očekivanja od komunitarnih institucija, uporedjenju sa nacionalnim: «Oni koji imaju više očekivanja od Evropske unije su najoptimičkiji kada je reč o pravcu u koji ide komunitarni blok. Oni koji misle da podnose više troškova su skeptičniji. Sa druge strane, već nekoliko godina Rumunija ima ekonomski rast što se odražava u životnom standardu, ali, istovremeno, mi još uvek mislimo da su drugi Evropljani manje korumpirani i bolje organizovani, što predstavlja neku vrstu nade, u smislu da će i nama ikada biti dobro.»

Velika očekivanja od evropskih ustanova uporedjenju sa nacionalnim vide se i u rezultatima Evrobarometra, na čija je pitanja 38 odsto Rumuna odgovaralo da ima poverenje u Evropski parlament, za razliku od 25 odsto Evropljana. Istovremeno, više od 35 odsto Rumuna misli da se njihov glas bolje čuje na evropskom nego na nacionalnom nivou, precizira evroposlanica Renate Veber: Ja sam objektivna i mogu da kažem da, sa mog gledišta nepoverenje Rumuna u nacionalni parlament je tako veliko da oni osećaju potrebu da imaju poverenje u druge ustanove. Sa druge strane, za rumunske gradjane, koji nisu navikli da primaju odgovore od rumunskih ustanova, činjenica da članovi Evropskog parlamenta šalju odgovore poštom ili mejlom je dokaz normalnog ponašanja.”

Umesto zaključka, moramo reči da, prema sondaži koja je realizovana na zahtev Evropskog Parlamenta, Evropska unija ima još uvek podršku gradjana, iako je njihov entuzijazam opao. Čak više, prema istoj sondaži, većina Rumuna, to jest 52 odsto uporedjenju sa evropskim prosekom od 36 odsto, ima poverenje u Evropsku uniju. 66 odsto Evropljana i 79 odsto Rumuna misle da Evropska unija je mesto stabilnosti u uzburkanom svetu.