KOVID-19 i porodično nasilje (20.01.2021)
Od početka pandemije i uvođenja prvih ograničenja kretanja prošlog proleća, postoje znaci da se broj nasilja u porodici povećalo u celom svetu. Države članice Evropske unije, uključujući i Rumuniju, nisu bile izuzetak, a žene su u nekim pogledima trpele još veće poteškoće nego obično, kako nam kaže Andreja Rusu, izvršna direktorka FILIA centra, udruženja za zaštitu ženskih prava: U Rumuniji je bilo preko 20.000 slučajeva premlaćivanja žena ili drugog porodičnog nasilja. Broj poziva na jedinstveni hitni broj 112 bio je za 18% veći nego u istom periodu 2019. Takođe i na besplatni broj koji je obezbedila Nacionalna agencija za jednake mogućnosti žena i muškaraca, gde žene mogu dobiti informacije o službama kojima se mogu obratiti u slučaju porodičnog nasilja, pozivi su se za vreme vanrednog stanja udvostručili. Žene su se suočavale i sa drugim preprekama. Na primer, da bi podnele zahtev za zabranu, bio im je potreban pristup Internetu, ali u ruralnim ili defavorizovanim zonama Rumunija stoji loše u pogledu pristupa Internetu. Mnoge žene jednostavno nemaju tehnološka sredstva da to učine kod kuće. “
Christine Leșcu, 20.01.2021, 11:45
Od početka pandemije i uvođenja prvih ograničenja kretanja prošlog proleća, postoje znaci da se broj nasilja u porodici povećalo u celom svetu. Države članice Evropske unije, uključujući i Rumuniju, nisu bile izuzetak, a žene su u nekim pogledima trpele još veće poteškoće nego obično, kako nam kaže Andreja Rusu, izvršna direktorka FILIA centra, udruženja za zaštitu ženskih prava: U Rumuniji je bilo preko 20.000 slučajeva premlaćivanja žena ili drugog porodičnog nasilja. Broj poziva na jedinstveni hitni broj 112 bio je za 18% veći nego u istom periodu 2019. Takođe i na besplatni broj koji je obezbedila Nacionalna agencija za jednake mogućnosti žena i muškaraca, gde žene mogu dobiti informacije o službama kojima se mogu obratiti u slučaju porodičnog nasilja, pozivi su se za vreme vanrednog stanja udvostručili. Žene su se suočavale i sa drugim preprekama. Na primer, da bi podnele zahtev za zabranu, bio im je potreban pristup Internetu, ali u ruralnim ili defavorizovanim zonama Rumunija stoji loše u pogledu pristupa Internetu. Mnoge žene jednostavno nemaju tehnološka sredstva da to učine kod kuće. “
Tokom vanrednog stanja između marta i maja 2020. godine, kada je sloboda kretanja bila ozbiljno ograničena, mnoge žene su praktično bile zarobljene u domovima sa svojim agresorima, jer nisu imale mogućnost da izadju iz kuće ili da se nekom obrate za pomoć. Pored činjenice da je zahtev za zabranu morao biti podnet putem interneta, neki sudovi su bili zatvoreni ili radili sa skraćenim radnim vremenom. U većini slučajeva, zlostavljane žene ostavile su utisak da je u to vreme prioritet bilo javno zdravlje, a njihova bezbednost i integritet postali su nevažni za vlasti, zaključile su nevladine organizacije. Andreja Rusu nudi nam detalje: Mnoge žene koje su koristile ove usluge vratile su se kući gde su bile zatvorene sa svojim nasilnikom ili zato što su se plašile da izadju zbog virusa ili zato što više nisu mogle da razgovaraju sa agresorom. U drugim zemljama su pronađeni načini za žrtve porodičnog nasilja da upozore policiju ili odeljenja za socijalnu asistenciju, kao što su namenski brojevi na Whatsappu ili odlazak u apoteku gde su mogle upozoriti tamošnje osoblje o njihovoj situaciji. Kada ste sa agresorom u kući, vrlo je teško kontaktirati razne organizacije ili centre za socijalnu pomoć da biste rekli kroz šta prolazite. Žrtva ne mora uvek da pozove 112 i njihov poziv se ne smatra uvek hitnim slučajem.“
U ovim uslovima, međutim, žrtve su dobijale pomoć putem digitalne tehnologije. Kako bi mogla da intervenišu građanska ili nevladina udruženja koja su obično pomagala ovim ženama, kaže nam Andreja Rusu: Razgovori sa žrtvama su se u većini slučajeva preselili u internet sredinu, kada su žene imale pristup ovoj opciji. Iz tog razloga povećan je broj poseta naših kolega posebnim mestima. Takođe, pokrenuto je nekoliko online kampanja koje su pomogle žrtvama u periodu pandemijske krize. Na žalost, žene koje žive u osetljivom okruženju i nisu poznavale nijednu nevladinu organizaciju bile su same, a njihove mogućnosti su bile malobrojne, ako ih uopšte nije bilo.“
Iako je na Evropsku Uniju kao celinu uticao sve veći broj žalbi zbog nasilja u porodici, države članice su reagovale drugačije na ove slučajeve. Evropski institut za ravnopravnost polova (EIGE), agencija komunitarnog bloka sa sedištem u Vilnjusu, sprovela je studiju o uticaju Kovida-19 na žrtve porodičnog nasilja. Koje su glavne informacije zabeležene ubrzo nakon uvođenja karantina u mnogim zemljama Unije, saznajemo od Veronike Kolins, predstavnice Evropskog instituta za ravnopravnost polova: U Francuskoj je zabeležen porast pritužbi žena na porodično nasilje za 32%. U Litvaniji se broj ovih žalbi povećao za 20% u odnosu na isti period 2019. U slučaju Litvanije podaci su dolazili od policije, a u slučaju Francuske ove brojke su se pojavile u štampi. Još uvek nemamo puni pristup zvaničnim informacijama država članica, a naša studija se više fokusira na vladine inicijative za zaštitu žena od nasilja i pristup uslugama podrške poput skloništa i posebnih telefonskih linija. U početku je u nekim državama došlo do smanjenja broja slučajeva nasilja, verovatno zato što su žrtve bile izolovane u istom mestu sa agresorima i nisu mogle da izađu ili da se jave nekoj organizaciji“.
Studija Evropskog instituta za ravnopravnost polova pokazuje i razloge zbog kojih se u slučajevima krize, poput ove pandemije, povećavaju slučajevi nasilja u porodici. Pred mikrofonom je Veronika Kolins: Mnogo je razloga za ovo povećanje domaćeg nasilja. Jedna od njih je ekonomska nesigurnost, koja dovodi do povećanja tenzija u porodici i kući. Ako žrtva nije finansijski nezavisna, još teže je izaći iz nasilničke veze u uslovima opšte ekonomske nesigurnosti. Stres i generalizovana anksioznost takođe mogu dovesti do velike konzumacije alkohola, koji je još jedan razlog povećanog nasilja. Takođe u vreme krize i ograničenja, žrtva više nema pristup internetu i prijateljama ili poznanicima, da bi im tražila podršku“.
Iako su neke države članice komunitarnog bloka preduzele korake za zaštitu žrtava nasilja u porodici za vreme pandemije, studija Evropskog instituta za ravnopravnost polova pokazuje da postoji potreba za integrisanom strategijom koja se može primeniti u bilo kojoj vrsti krize.
